Житовојводина тражи од Вучића да се одмах уведе строжија контрола увоза из Македоније

ТРАЖИ ДА СЕ ИЗ СВАКОГ КАМИОНА И ХЛАДЊАЧЕ УЗИМАЈУ УЗОРЦИ

И ДА СЕ АНАЛИЗА НАПЛАЋУЈЕ 450 ЕВРА

• У писму упућеном премијеру тврди да Македонија из сваког њеног камиона са брашном узима узорке које шаље у две своје приватне лабораторије које су у власништву два домаћа приватна млина, што је „драстичан пример сукоба интереса“. Навела је и да је цена сваке од тих анализа 450 евра по камиону, што представља око осам одсто од вредности испорученог брашна

        ПРЕДУЗЕЋЕ Житовојводина упутило је данас захтев да Србија одмах уведе строжу контролу пољопривредних и прехрамбених производа који се увозе из Македоније. Предложено је да се за сваки камион или хладњачу узимају узорци робе и шаљу на анализу квалитета у домаћим овлашћеним лабораторијама и да се свака анализа наплаћује 450 евра у динарској противвредности.

        Житовојводина је у писму упућеном председнику Владе Србије Александру Вучићу навела да је такав захтев проистекао из тога што надлежни органи Македоније већ око шест година на разне начине отежавају увоз брашна из Србије у Македонију, а последњи је обавеза израде анализа и супер анализа за сваки камион испорученог брашна из Србије у ту земљу.

        Према наводима Житовојводине, те анализе морају да се раде у две приватне лабораторије Македоније које су у власништву два домаћа приватна млина, што је, према њиховом мишљењу, драстичан пример сукоба интереса.

        Цена сваке од тих анализа је 450 евра по камиону, што представља око осам одсто од вредности испорученог брашна, чиме се, према наводима Житовојводине, „губи сваки економски смисао извоза брашна у Македонију“.

        „Од председника Владе Србије очекујемо да брзом реакцијом заштити интересе домаће извозне привреде која се бори да квалитетом, количинама и континуитетом, поштујући начела CEFTA споразума о слободној трговини, избори своје место на захтевном извозном тржишту", пише у писму Житовојводине.

        Како је истакнуто, Србија је проблеме у извозу брашна у Македонију који су се односили на акцизне маркице већ решавала редовним путем преко механизма CEFTA споразума, чији су потписници и Србија и Македонија.

        „Такви поступци захтевају велики напор и време, да би се на крају доказало да су наше примедбе оправдане. Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић је промптно реаговао на иницијативу Пословног удружења индустријских млинова и послао аргументован, детаљно образложен допис 18. јануара 2016. године министру економије у Македонији Бекиму Незирију“, навела је Житовојводина.

        Додаје се да је смисао дописа тог предузећа да македонска страна одмах укине прописе којима се крше начела CEFTA споразума, али и споразума Србије и Македоније потписаног фебруара 2012. године о признавању сертификата о квалитету које издају овлашћене лабораторије у држави извозници хране. Житовојводина је подсетила да је на специјалном састанку Заједничког комитета CEFTA одржаном 20. новембра 2013. године донета препорука којом, у случају поновљеног увођења мера које ограничавају слободну трговину, друга страна има право да уведе контрамере.

        Бета