НИС има највећу добит, ЕПС највећи приход, Србијагас „вуче“ највеће губитке

ТЕЛЕКОМ СРБИЈА ЈЕ ПО ПРОФИТАБИЛНОСТИ ДА ДРУГОМ, А ТЕЛЕНОР СРБИЈА - НА ТРЕЋЕМ МЕСТУ

• Коментаришући резултате привреде у 2016-ој, професор Економског факултета у Београду Милојко АРСИЋ упозорио да за привредни раст није довољна само макроекономска стабилност већ и добро уређена држава, доследна примена закона, ефикасна и поштена администрација, једнак третман свих учесника на тржишту, модерна инфраструктура. Нагласио је и да је раст БДП Србије у овој години дупло мањи него што је просек у земљама централне и источне Европе

        НАЈПРОФИТАБИЛНИЈА предузећа у Србији у 2016. години су из области енергетике и телекомуникација, а такође највеће кумулиране губитке из ранијег периода имале су компаније из енергетског сектора, речено је данас на представљању публикације „БИЗНИС ТОП 2016/2017“ часописа „Бизнис и финансије“.

        Нафтна индустрија Србије (НИС) је прошле године била најпрофитабилнија компанија са нето добитком од 16,1 милијарде динара, приближно колико и у 2015. и чини три одсто нето добитка целе српске привреде.

        По профитабилности је на другом месту Телеком Србија који је у 2015. био на водећој позицији, а нето добит те компаније је смањена за 7,1 одсто, на 15,2 милијарде динара.

        На трећем месту је Теленор Србија са добити од 8,9 милијарди динара, а на четвртом Електропривреда Србије (ЕПС) чија је нето добит износила 8,8 милијарди динара која је за петину мања него годину раније.

        Београдске електране су на петој позицији по профитабилнлости, са нето добитком од осам милијарди динара, који је за 2,6 пута већи него у 2015. години.

        По подацима Агенције за привредне регистре (АПР), у 2016. години по пословним приходима је прву позицију заузео ЕПС (222,1 милијарда динара), следе НИС (177,9 милијарди), Фијат аутомобили Србија (132,6 милијарди), Меркатор (107,1 милијарда) и Телеком Србија (87,1 милијарда).

        Највећи укупни губиташ у 2016. као и ранијих година био је Србијагас, са минусом од 130,7 милијарди динара, иако је имао нето добит од 2,2 милијарде динара. Следе га ЕПС са акумулираним губитком од 122,7 милијарди, Инфраструктура железнице Србије која је увећала губитак на 86,3 милијарде, ХИП Петрохемија са укупним губитком од 76,6 милијарди и ВИП мобајл чији је губитак био 65,7 милијарди динара.

        Коментаришући резултате привреде у прошлој години професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић је рекао да за привредни раст није довољна само маркоекономска стабилност већ и добро уређена држава, доследна примена закона, ефикасна и поштена администрација, једнак третман свих учесника на тржишту, модерна инфраструктура.

        „Лоши пословни резултати ЕПС-а у овој години не могу да се објасне лошим временским приликама“, указао је Арсић и навео да је раст БДП Србије у овој години дупло мањи него што је просек у земљама централне и источне Европе.

        Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић је казао да је очигледно укрупњавање у српској привреди јер приходи 100 компанија чине 31 одсто укупних прихода свих предузећа, а запошљавају 18 одсто радника у Србији.

        Он је најавио да ће почетком идуће године бити могуће електронско регистровање оснивања предузећа, а да ће средином године бити основан регионални привредни регистар.

        Бета