Католичка црква објавила да су оперативне промене пола - изазов Богу

ВАТИКАН (НЕ)ОЧЕКИВАНО ИЗАЗВАО ДУБОКО РАЗОЧАРЕЊЕ У ЗАПАДНИМ ЛИБЕРАЛНИМ КРУГОВИМА

Папа Франциско

* Наде да ће Ватикан трчати „спуштених панталона за либералним Комсомолом“ и „интегрисати родну теорију у учење Цркве“ испоставиле су се, у најмању руку, преурањеним

* Ватикански нови документ Dignitas infinita директно и недвосмислено напада „државну идеологију“ Демократске партије САД и Европске уније. Идеологију чији су Вјерују - абортуси и „промена пола“

* Dignitas infinita оштро критикује родну идеологију као „изузетно опасну због амбиције да све учини једнакима и да  укине разлике“, упозоравајући да она „предвиђа друштво без сексуалних разлика, чиме се елиминише антрополошка основа породице“

* Документ наглашено одбацује „идентификацију достојанства са изолованом и индивидуалистичком слободом која афирмише одређене субјективне жеље и склоности као права која треба да гарантује и финансира друштво“. Људска права су нешто што је укорењено у самој људској природи, а не нешто што је измислила ова или она група активиста

________________________________________________________________

         Аутор: Сергеј ХУДИЕВ, публициста, богослов

         НЕДАВНО објављена ватиканска декларација Dignitas infinita (Бесконачно достојанство) изазвала је „дубоко разочарење“ у западним либералним круговима.

         Наде да ће Ватикан трчати „спуштених панталона за либералним Комсомолом“ и „интегрисати родну теорију у учење Цркве“ испоставиле су се, у најмању руку, преурањеним.

         Раздор између Ватикана и западне елите, који је почео да се појављује након папиног одбијања да постане „НАТО капелан”, појачао се после недавног Францисковог позива на „отпочињање преговори” о Украјини.

         Dignitas infinita директно и недвосмислено напада „државну идеологију“ Демократске партије САД и Европске уније. Идеологију чији су Вјерују - абортуси и „промена пола“.

         Ватиканска критика је промишљена и интелектуално квалитетна. Заснована је како на аргументима преузетим из Светог Писма и Традиције, тако и на општој идеји моралног закона – тако да је разумљива и убедљива не само за католике и хришћане, већ и за све људе са сачуваним здравим разумом и моралним здрављем.

         Либерали су полагали велике наде у папу Франциска као реформатора који ће радикално реструктурирати Католичку цркву.

         Наметнути своју агенду највећој верској заједници на свету, потпуно разбити непријатеља изнутра – то би за либерале било монументално достигнуће. Истина је, нешто је у папиним изјавама потхрањивало те наде либерала.

         Dignitas infinita, међутим, корак је у потпуно другом правцу. Или боље речено, чак ни корак, већ - жеља да се остане на месту, на позицијама традиционалне хришћанске вере.

         Dignitas infinita оштро критикује родну идеологију као „изузетно опасну због амбиције да све учини једнакима и да  укине разлике“, упозоравајући да она „предвиђа друштво без сексуалних разлика, чиме се елиминише антрополошка основа породице“.

         Наглашено одбацује „идентификацију достојанства са изолованом и индивидуалистичком слободом која афирмише одређене субјективне жеље и склоности као права која треба да гарантује и финансира друштво“.

         Људска права су нешто што је укорењено у самој људској природи, а не нешто што је измислила ова или она група активиста.

         Dignitas infinita такође одбацује операције промене пола, описујући их као „изазов Богу“.

         Родна идеологија је стално користила реч „достојанство“ у својој реторици. Људи који сматрају да је потпуно неприкладно наметати морбидне перверзије малој деци или навести збуњену децу и адолесценте да изводе операције сакаћења оптуживани су да су против њиховог „достојанства“.

         Dignitas infinita прави разлику између „онтолошког” достојанства, које припада сваком човеку зато што је  припадник људске расе, и моралног достојанства, које се односи на то како се људи понашају у складу са својом слободном вољом.

         Свака особа — укључујући грешнике, па чак и злочинце — има онтолошко достојанство јер је створена и вољена од Бога. Али, поступци многих људи могу бити морално недостојни, у супротности са њиховим високим позивом.

         Dignitas infinita се снажно противи абортусу на основу тога што је дете у материци људско биће са правом на живот.  

         Оштра реакција „прогресивних снага“ на ово  је више него предвидљива.

         Многи либерали су збуњени што „тренд прихватања савременог света“ није могао да спречи објављивање овог „потпуно конзервативног документа“.

         За то може постојати више разлога.

         Један од њих је снажан отпор конзервативних католика „либералном заокрету“.

         Други је спознаја да црква опстаје захваљујући верницима, а не либералним политичарима или новинарима који јој се ионако неће придружити.

         Пример протестантских заједница, које су, попут америчке Епископалне цркве, поклекнуле пред свим захтевима „савременог друштва“ и направиле велику грешку јер „прогресивну јавност није привукла, а верници су јој се разбежали.

         У секуларним круговима јача тренд превазилажења родног лудила, па је последњих година пракса „промене пола“ значајно ограничена чак и у либералним земљама као што су Шведска или Велика Британија.

         Већина католика живи на конзервативном Глобалном југу па ће овај тренд јачати. Поготово што се идеологије појављују и нестају, а мисија цркве је да служи непромењивој истини.

         Било како било, Католичка црква је продемонстрирала да се она и «савремени свет», којим управља западна елите,  крећу у различитим смеровима.

          А то је, наравно, добро.

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари