Амерички редитељ Спајк Ли оштро критиковао Трампа на канском фестивалу

ДОБИО ОВАЦИЈЕ ЗА ФИЛМ КОЈИ СЕ БАВИ РАСИЗМОМ У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА

• Филм „BlacKkKlansman“ заснован јена истинитој причи, и смештен је у 1979. годину, када су се црни полицајац Рон Столворт и његов колега Јеврејин инфилтрирали у ћелију Кју клукс клана у Колораду. Ли је у њега укључио и снимке из Шарлотсвила и Трампов тв-реакцију. Последњи кадар је америчка застава, окренута наопако, која нестаје у црној и белој боји
• Ли је у Кану рекао: „Морамо да се пробудимо. Не можемо да будемо неми. То није до тога да ли сте црни, бели или браон. Тиче се свих. Сви живимо на овој планети а тај тип у Белој кући има нуклеарне шифре. Кад год идем на спавање размишљам о томе“, рекао је Ли и изразио наду да ће „BlacKkKlansman“ подићи људе из дремежа

        АМЕРИЧКИ редитељ Спајк Ли је данас у страственој изјави пуној псовки на Канском фестивалу напао америчког председника Доналда Трампа због реакције на прошлогодишњи насилни протест белих супрематиста у Шарлотсвилу, у Вирџинији.

        Ли је разговарао с новинарима после јучерашње премијере његовог филма „BlacKkKlansman“. Филм је у Кану добио овације.

        Филм је заснован на истинитој причи, и смештен је у 1979. годину, када су се црни полицајац Рон Столворт и његов колега Јеврејин инфилтрирали у ћелију Кју клукс клана у Колораду. Столворта игра Џон Дејвид Вошингтон, другог полицајца Адам Драјвер, док Тофер Грејс тумачи улогу некадашњег шефа Клана Дејвида Дјука.

        Ли (61) је изјавио да је након насиља у Шарлотсвилу Трамп имао прилику да осуди Кју клукс клан и „алтернативну десницу“. Уместо тога, он је рекао да су „обе стране криве“ у сукобу неонациста и учесника контрамитинга.

        Према Лију, амерички председник, ког није назвао именом, имао је „шансу да каже да смо ми за љубав а не за мржњу“.

        „То је био одлучујући моменат и могао је да каже Америци и свету да смо ми бољи од тога“, рекао је Ли.

        „BlacKkKlansman“, који је продуцирао Џордан Пил, завршава се повезивањем приче из 1979. са данашњицом, снимцима из Шарлотсвила и Трамповим одговором на телевизији, који су додати након што је филм већ био завршен. Последњи кадар је америчка застава, окренута наопако, која нестаје у црној и белој боји.

        Филм ће се у биоскопима наћи у августу, на годишњицу дешавања у Шарлотсвилу.

        „Истог тренутка сам знао да филм мора тако да се заврши, али сам пре тога морао нешто да урадим“, рекао је Ли, и навео да је пре него што је у филм убачена сцена аутомобила који улеће у демонстранте позвао мајку Хедер Хејер, жене која је том приликом убијена.

        Редитељ је рекао да „без њеног благослова“ не би ставио у филм сцену убиства.

        Ли је Шарлотсвил назвао „ружном, ружном, ружном љагом Америке“, али и више пута поновио да расизам који се види у „BlacKkKlansman“ није јединствен за САД.

        „То десничарско (псовка) није само у САД. Има га широм света, и ми морамо да се пробудимо. Не можемо да будемо неми. То није до тога да ли сте црни, бели или браон. Тиче се свих. Сви живимо на овој планети а тај тип у Белој кући има нуклеарне шифре. Кад год идем на спавање размишљам о томе“, рекао је Ли, и изразио наду да ће „BlacKkKlansman“ подићи људе из дремежа.

        Бета