Врањеш: Улазак БиХ у НАТО могао би заувек ставити тачку на Републику Српску
„БОШЊАЦИ У НАТО ВИДЕ САВЕЗНИКА КОЈИ ЋЕ ИМ ОМОГУЋИТИ УНИТАРИЗАЦИЈУ БиХ“
* Доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци Александар ВРАЊЕШ: “Можда би Српска на неки начин егзистирала још неко време у оквирима БиХ као чланице НАТО, али би изгубила своју супстанцу која суштину црпи из вишевековне борбе српског народа на овом простору за слободу и самосталност, а чија се највећа извојевана победа зове Република Српска. Уласком БиХ у НАТО све би то било доведено у питање и нисам сигуран како бисмо опстали”
* Према његовим речима, треба остати на садашњој позицији да Српска неће подржати активацију МАП-а ни по цену формирња новог сазива Савета министара, нити било којих других уцена: “Република Српска увек има још један адут, а то је да повуче све српске функционере из Сарајева, па да се онда у тим условима наставе будући преговори о формирању Савета министара“
_____________________________________________________________________________
ОДУСТАЈАЊЕ од војне неутралности, активирање Акционог плана за чланство /МАП/ и улазак у НАТО би могао да једном за свагда стави тачку на причу која се зове Република Српска, рекао је Срни доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци Александар Врањеш.
Врањеш је истакао да Република Српска нема избора и да мора да се одупре настојањима да БиХ постане чланица НАТО-а, а српски народ у Српској мора имати апсолутни консензус о том питању, јер би последице могле бити несагледиве.
“Можда би Српска на неки начин егзистирала још неко време у оквирима БиХ као чланице НАТО-а, али би изгубила своју супстанцу која суштину црпи из вишејековне борбе српског народа на овом простору за слободу и самосталност, а чија се највећа извојевана победа зове Република Српска. Уласком БиХ у НАТО све би то било доведено у питање и нисам сигуран како бисмо опстали”, нагласио је Врањеш.
Он је оценио да је персонификација борбе која је потребна Српској председавајући Председништва БиХ Милорад Додик који највише трпи притиске од страних и домаћих пронатовских фактора и који је у западним медијима означен као највећа баријера и најснажнија кочница, коју у томе подржава лично предсендик Русије Владимир Путин.
“Зато је неопходо да се сви српски политички представници, али и грађани Републике Српске уједине у вези са овим питањем и подрже Додика у супростављању активирању МАП-а, уласку БиХ у НАТО и свим осталим притисцима према Српској којима сведочимо. Српска мора остати на позицијама своје Резолуције о војној неутралности бар док народ на референдуму не одлучи другачије”, рекао је Врањеш.
Говорећи о условљавању формирања власти на нивоу БиХ активирањем МАП-а и усвајањем годишњег националног програма, Врањеш је напоменуо да постоје индиције да би то био и последњи услов за улазак БиХ у НАТО.
“Ако би српски представници на нивоу БиХ томе дали допринос као што је својевремено Младен Иванић гласао за усвајање Стратегије спољне политике БиХ, тиме би био потврђен легитимитет за даље спровођење активности на путу према НАТО. У том случају Српска би тешко могла да спречи финални корак за улазак у Сјеверноатланску алијансу. Ако се не бисмо могли одупрети активацији МАП-а, не бисмо могли ни последњој степеници ка чланству”, каже Врањеш.
Према његовим речима, треба остати на садашњој позицији да Српска неће подржати активацију МАП-а ни по цену формирња новог сазива Савета министара, нити било којих других уцена.
“Република Српска увек има још један адут, а то је да повуче све српске функционере из Сарајева, па да се онда у тим условима наставе будући преговори о формирању Савета министара. И даље сматрам да ће Бошњаци одустати од тог услова зарад формирања власти на нивоу БиХ”, истакао је Врањеш.
Коментаришући тврдње бошњачких политичара да је интеграција у НАТО чак и важнија од европских интеграција и да би то било праћено огромним инвестицијама које би подигле посрнулу БиХ економију, Врањеш је истакао да у земљама региона које су ушле у НАТО нису примећене велике инвестиције, ни велики економски раст.
Врањеш каже да супротно од тога, инсистирање САД да све државе чланице подигну издвајање за одбрану на два одсто бруто домаћег производа, може довести сиромашније државе међу њима у прилично незавидну финансијску ситуацију.
“Флоскуле о економском развоју и инвестицијама су креиране за потребе или прозиводње пристанка за улазак или за правдање повећаног издвајања за одбрану на уштрб прилично климавих економија држава Источне и Југоисточне Европе. Сваки од три конститутивна народа у БиХ има своје разлоге за или против НАТО, а економија сигурно није важнија детерминантна у томе свему”, оцјењује Врањеш.
рема његовим речима, за Хрвате је улазак у НАТО сасвим логичан, узевши у обзир и да је Хрватска одавно чланица.
“Хрвати уласку у НАТО дају апсолутну подршку. Међутим, интересантно је да они ово питање тренутно не стављају на висок ниво политичких приоритета у БиХ. Зато се стиче утисак да Хрвати политичке борбе између Срба и Бошњака о овом питању посматрају са стране. То у суштини није тако, али је њихов политички фокус тренутно на изборном закону и дефинитивно то питање неће стављати у други план нити коалирати са Бошњацима у вези са НАТО интеграцијом, све док питање прегласавања хрватских представника не буде решено”, каже Врањеш.
Она додаје да Бошњаци чланство у НАТО-у виде као коначну одбрану БиХ од наводног сепаратизма.
“И сами свесни да комплетан политички систем БиХ почива на климавим ногама, Бошњаци у НАТО-у виде савезника који ће им омогућити унитаризацију БиХ, слабљење српске, али и хрватске политичке компоненте и коначно гаранта суверенитета БиХ. Нигде економија није у фокусу, осим што се на пропагандном плану, вештачки ствара илузија конкретне користи за БиХ, које наравно нема нити ће је бити”, нагласио је Врањеш.
(Срна)
