У Сребреници није било геноцида, а злочин се догодио у режији страних обавештајних служби

ЗАКЉУЧЦИ НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ „СРЕБРЕНИЦА, СТВАРНОСТ И МАНИПУЛАЦИЈЕ“   

* „Не постојe докази да је на српској страни у грађанском рату у БиХ постојао удружени злочиначки подухват о присилном уклањању муслиманског становништва, као ни заједничка намера и циљ за тако нешто, па тиме нема ни доказа о геноциду и удруживању ради његовог вршења“

* „Постоји довољно поузданих чињеница да је злочин у Сребреници циљано осмишљен, детаљно испланиран, дуго припреман и успешно реализован од оперативаца страних обавештајних служби, финансијски и медијски подржан од моћних западних земаља, те бошњачког војног и цивилног руководства с циљем прибављања алибија за бомбардовање положаја Војске РС и становништва Српске, а све у сврху слабљења Републике и дуготрајног и систематског уништења Срба у БиХ“

* „Треба обавити попис свих жртава у 20. веку и у последњем рату у БиХ, покренути иницијативу за градњу Меморијалног центра жртава средњег Подриња и ојачати институционалне капацитете Српске ради утврђивања пуне истине о протеклом рату у БиХ и даљег развоја и опстанка Срба и Републике Српске“

_________________________________________________________________________

             ЗЛОЧИН у Сребреници јула 1995. године не може се сматрати геноцидом у складу са општеприхваћеном дефиницијом коју је утврдила и међународна конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године, а која и данас егзистира као инструмент међународног права, један је од закључака међународне научне конференције "Сребреница, стварност и манипулације", одржане у Бањалуци с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и око ње од 1992. до 1995. године.

             Организатори конференције су у завршном документу навели да је на скупу снагом аргумената разобличена неоснованост оптужби и пресуда усмерених против српског народа у намери да му се припише кривица и одговорност за наводни геноцид над Бошњацима Сребренице током јула 1995.

             У протеклом рату у целој БиХ било је злочина различитог обима и интензитета, наводи се у закључцима и додаје да не постоји довољно научних и правно верификованих доказа да је на српској страни у грађанском рату у БиХ постојао удружени злочиначки подухват о присилном уклањању муслиманског становништва, као ни заједничка намера и циљ за тако нешто, па тиме нема ни доказа о геноциду и удруживању ради његовог вршења.

             "Правне квалификације злочина у Сребреници, које је дао Хашки трибунал након изрицања пресуда одређеном броју оптужених и осуђених лица, нису засноване на научно, стручно и професионално верификованим чињеницама и доказима, већ углавном на неистинитим изјавама појединих сведока из реда бошњачког народа и других. Због тога оне морају бити подвргнуте научно-стручној и професионалној верификацији", поручено је након ове конференције.

             На скупу је закључено да нема научно потврђених доказа о тачном броју страдалих у борбеним дејствима и ван њих у Сребреници током 1995. године.

             "Може се закључити да исељавање цивилног становништва из Сребренице није било присилно, већ једногласан избор представника цивилне власти и локалног становништва, као и команде 28. дивизије такозване Армије БиХ и одређених механизама међународне заједнице", наводи се у документу.

             Организатори су навели да постоји довољно поузданих чињеница да је злочин у Сребреници циљано осмишљен, детаљно испланиран, дуго припреман и успешно реализован од оперативаца страних обавештајних служби, те финансијски и медијски подржан од моћних западних земаља, те бошњачког војног и цивилног руководства с циљем прибављања ваљаног алибија за бомбардовање положаја Војске Републике Српске и становништва Српске, а све у сврху слабљења Републике и дуготрајног и систематског уништења Срба у БиХ.

             Учесници су оценили да је Хашки трибунал незаконита, зависна и пристрасна кривично-правна творевина, која није примењивала општеприхваћене стандарде међународног права, већ је судила на основу својих правила која не могу бити релевантан извор међународног права због чега је потребно преиспитати све изречене пресуде.

             "Никакве пресуде, па и оне Хашког суда, не могу бити препрека за научна истраживања ради установљења целовите истине", наводи се у закључцима.

             Поручено је и да треба обавити попис свих жртава у 20. веку и у последњем рату у БиХ, покренути иницијативу за градњу Меморијалног центра жртава средњег Подриња и ојачати институционалне капацитете Српске ради утврђивања пуне истине о протеклом рату у БиХ и даљег развоја и опстанка Срба и Републике Српске на овим просторима.

             "У циљу приближавања истине свим заинтересованим странама, те спречавања ширења неистина о дешавањима у Сребреници, завршни документ и зборник радова са конференције на српском, енглеском и другим језицима треба упутити свим релевантним субјектима домаће и међународне јавности", закључили су учесници и додали да је на скупу чињенично сагледан историјски контекст злочина и погрома над Србима у Сребреници током светских ратова и последњег рата у БиХ.

             Организатори су навели да међународна конференција "Сребреница, стварност и манипулације", која је понудила 48 реферата 52 аутора, од којих су 16 радови аутора изван простора бивше Југославије, представља научно-стручни национални пројекат с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и око ње од 1992. до 1995. године.

             (Срна)