Цвијановић: Немачкој је суверенитет враћен кроз 10 година, Ираку кроз две, а БиХ - ни за 28!

СРПСКИ ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА БиХ НАСТУПИЛА НА ЕКОНОМСКОМ ФОРУМУ У ПОЉСКОЈ О З. БАЛКАНУ

* Нагласила: Неоколонијални аранжман у БиХ срамота је за вредности и идеале Европе 21. века... БиХ је прихваћена као земља кандидат за чланство у ЕУ, а истовремено је њен суверенитет значајно умањен због наставка рада Канцеларије високог представника, као и страних судија у Уставном суду

* Произвољне и злонамерне уставне и политичке интервенције разних високих представника толико су се често показале штетним за политичке процесе у нашој земљи да и сами бивши високи представници сад кажу да је ОХР део проблема у БиХ и да није део рјешења

* „Права, истинска и органска демократизација и напредак у БиХ су немогући све док постоји анахрона институција такозване Канцеларије високог представника. Што се пре ОХР затвори, то пре ће и БиХ почети да прераста у стабилну, мултиетничку и демократску државу и брже ћемо почети да испуњавамо захтеве за приступање ЕУ“

* „Неки службеници ЕУ дају назнаке да би почетак процеса приступања могао бити одређен за крај ове или почетак наредне године. Али, знамо и да неки у Бриселу не дијеле такво мишљење“

___________________________________________________

         У БОСНИ и Херцеговини, готово три деценије након потписивања Дејтонског мировног споразума, страни бирократа кога су нашој земљи наметнули странци ‒ о чијем избору грађани нису имали прилику да одлучују ‒ још увијек тврди да има право да произвољно намеће законе и смењује демократски изабране носиоце власти, рекла је српски члан Председништва Жељка Цвијановић током обраћања учесницима 32. Економског форума у Карпачу у Пољској о теми "Западни Балкан - регионалне иницијативе и европске интеграције".

         Истакла је да је неоколонијални аранжман срамотан за вредности и идеале Европе 21. века и срамотан за земљу која је добила статус кандидата за чланство у ЕУ.

         - И заиста, ове произвољне и злонамерне уставне и политичке интервенције разних високих представника толико су се често показале штетним и контрапродуктивним за политичке процесе у нашој земљи да и сами бивши високи представници сад кажу да је ОХР дио проблема у БиХ и да није део решења - истакла је Цвијановићева.

         Нагласила је да су права, истинска и органска демократизација и напредак у БиХ су немогући све док постоји анахрона институција такозване "Канцеларије високог представника".

         - Што се пре ОХР затвори, то пре ће и БиХ почети да прераста у стабилну, мултиетничку и демократску државу и брже ћемо почети да испуњавамо захтеве за приступање ЕУ - додала је Цвијановићева.

         Навела је да је послератна БиХ искусила и озбиљне безбедносне проблеме као резултат исламистичке радикализације која се догодила у неким деловима њеног становништва.

         - Бројне ћелије Ал Каиде и ИСИС-а основане су у БиХ током и након рата, а како сведоче различити терористички напади са босанским везама који су изведени широм Европе у протеклих двадесет пет година – од бомбашких напада на возове у Мадриду 2004. до терористичког напада у Бечу од пре само неколико година ‒ и региону и Европи у целини још увек прети овај опасан проблем. Желела бих да закључим оптимистично. Као што сам образложила, Западни Балкан је осетљиво и крхко подручје, бременито различитим изазовима и проблемима. Али, истина је и да је већи део Западне Европе био такав и пре 75 година - навела је Цвијановићева.

         У случају Западне Европе су, међутим, просвећене, мудре и пажљиве мере су помогле да се историјски непријатељи претворе у постојане и сараднички настројене савезнике.

         - Верујем да до исте трансформације може доћи и на Западном Балкану ако међународне мере према региону буду садржале исти степен просвећености, мудрости и осетљивости који су утемељитељи Европске заједнице и највећи део међународног поретка после Другог светског рата показали тих година - навела је Цвијановићева.

         Каже да изазов у овом тренутку јесте да међународне и мере које Европска унија спроводи према региону буду реалистичније и да узму у обзир историјске сложености које "покушавамо да превазиђемо".

         Исткала је да је се у последњих 18 месеци свет суочава са огромним геополитичким променама и изазовима.

         - Ни земље Западног Балкана, наравно, нису имуне на ове изазове нити на кризе у Европи које су они произвели. Поред тога, земље нашег региона се боре са властитим дуготрајним проблемима. Разлоге за ово можемо тражити у геополитичком положају Западног Балкана, као и његовој етничкој, верској, политичкој и културној сложености. С правом би се могло рећи да демократски капацитети који се развијају у овим земљама још увек нису довољни за превазилажење разноликих проблема који се манифестују унутар самих земаља и у нашим међусобним односима - истакла је Цвијановићева.

         Каже да ни велика укљученост међународног фактора није била од помоћи.

         - Чини се да су међународне интервенције често више компликовале него што су ублажавале наше нагомилане проблеме, непријатељства и неразумевања. С једне стране, добро је то што све наше земље деле исте тежње кад је у питању европска интеграција и циљ пуноправног чланства у Европској унији. С друге стране, међутим, лоше је то што поједине земље Европске Уније слабо разумеју нашу, горе поменуту, регионалну сложеност. Недостатак тог разумевања у доста случајева значи да се Европска унија поставља неадекватно и често користи двострука мерила у начину на који се носи с поменутом сложеношћу. Неке земље ЕУ у нашим земљама промовишу политичку и уставну праксу коју никад не би прихватиле у властитим земљама - изјавила је српски члан Председништва.

         Додала је да се још један проблем с којим се носи на Западни Балкан огледа у томе што се "наша европска перспектива последњих двадесет година налази у неком стању неизвесности".

         - Током последње две деценије неке земље региона су постале државе кандидати за чланство у ЕУ, али још увијек немају јасног временског оквира о томе када би могле постати чланице. Последично, у целом региону губи се вера у могућност да ће иједна земља региона икад постати чланица. Стога не изненађује да сад чујемо доста оних који упозоравају да се "европска перспектива" никад неће остварити у пуноправном чланству, и то не само због наших властитих невоља, него и због чињенице што се ЕУ понаша као да ће те невоље на неки чудноват начин нестати саме од себе - навела је она.

         Истакла је да се с друге стране, чују и они који тврде да се неодлучан став Европске Уније о прихватању земаља Западног Балкана као пуноправних чланица мења услед нових геополитичких околности насталих последњих осамнаест месеци и да ће процес приступања земаља Западног Балкана сад бити убрзан.

         - Како ће ЕУ на крају разрешити ову дилему зависиће добрим дијелом од њене одлуке да ли да посматра Западни Балкан као нову вредност за Унију или само као њен будући терет. Какав год да буде исход, желим да искористим ову прилику да се захвалим Пољској, њеном председнику и влади, на продршци у току процедуре у којој је Европска унија БиХ дала статус кандидата у децембру прошле године. Разумијемо и да су недавне одлуке о давању кандидатског статуса појединим земљама произашле из нове геополитичке ситуације и да нису утемељене на неким стварним постигнућима нових земаља кандидата, које ЕУ, наравно, детаљно прати - нагласила је.

         Према њеним речима. што се тиче саме БиХ, након што смо добили статус кандидата, наставили су да раде на испуњавању обавеза из пакета 14 приоритета које је Брисел поставио пред БиХ.

         - Неки службеници ЕУ дају назнаке да би почетак процеса приступања могао бити одређен за крај ове или почетак наредне године. Али, знамо и да неки у Бриселу не деле такво мишљење. Нажалост, земље нашег региона су већ окусиле бројне такве противречности и БиХ није изузетак. Добар такав пример је свакако и Северна Македонија, која се суочава са различитим билатералним и мултилатералним препрекама у ишчекивању почетка преговора са Европском унијом - рекла је Цвијановићева.

         Подсјетила је и да је један од захтева, које је поставила Европска унија, и регионална сарадња.

         - Зато су у региону и договорени различити билатерални и мултилатерални аранжмани који се баве готово свим питањима ‒ од трговине до политичке и економске сарадње. Већину њих су покренули међународни актери и подразумевају и њихово учешће, координацију и надзор - истакла је она.

         Каже да се може рећи да су такве иницијативе дале добре резултате, пошто су помогле у повећању трговинског обима у региону и постепеном успостављању јединственог тржишта Западног Балкана.

         - Ове иницијативе су, такође, довеле до разних облика полицијске и безбедносне сарадње и подстицале су већу слободу кретања. На пример, признавање диплома и професионалних квалификација је људима широм региона значајно повећало слободу кретања и запошљавања. Ова сарадња је очигледна - поручичла је Цвијановићева.

         Међутим, како наглашава, очигледно је и да на Западном Балкану и даље постоје многа отворена питања и озбиљни проблеми који имају своје специфичне историјске и политичке димензије.

         - Имајући на уму ситуацију у БиХ, где су одређени страни центри моћи практично узурпирали њен демократски институционални капацитет и суверенитет, или недавне случајеве насиља и непријатељства приштинског режима против српског становништва у северном делу Косова и Метохије, слободно могу да кажем да су оваке међународно подстакнуте политичке иницијативе или средства непоштени, неодговарајући и промовишу двострука мерила. Ово све више ствара осећај да још од ратова у бившој Југославији међународни актери не само да нису успели да нађу одговарајуће модалитете за решење проблема региона, него су прилично често те проблеме погоршавали - нагласила је.

         На пример, према њеним ријечима, БиХ је прихваћена као земља кандидат за чланство у ЕУ, а истовремено је њен суверенитет значајно умањен због наставка рада Канцеларије високог представника, као и страних судија у Уставном суду ‒ двадесет осам година након потписивања Дејтонског мировног споразума.

         - Дозволите ми да вам ову апсурдну ситуацију сместим у историјски и поредбени контекст. Међународни надзор над Немачком и Јапаном је завршен и враћен им је суверенитет десет година након завршетка Другог светског рата. Међународни надзор над Ираком је завршен и враћен му је суверенитет двије године након инвазије на ову земљу, упркос чињеници да је у том тренутку у Ираку буктао грађански рат - истакла је Цвијановићева.

          https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=525586