Чанковић: Бошњаци, одбаците англосаксонску политику `завади па владај`

РЕАГОВАЊЕ ПОВОДОМ ИНЦКОВОГ ПОКУШАЈА ЗАБРАНЕ „НЕГИРАЊА ГЕНОЦИДА У СРЕБРЕНИЦИ“

Валентин Инцко

* С обзиром на сложену и неповољну међународну ситуацију, која може довести до сукоба у многим регионима у свијету, у Европи па и код нас, крајње је вријеме да сагледамо стање у којем се налазимо и да доведемо у ред наше односе - српскоправослвне и бошњачкомуслиманске

* Чему „побједа“ у евентуалном доношењу закона о забрани негирања геноцида у Сребреници и куда таква побједа води?     Тај закон би био непремостива препрека за добре српско-бошњачке односе. Русија је такву препреку, у односима православља и ислама на свјетском нивоу, елиминисала стављајући вето у Савјету безбиједности УН-а на енглески приједлог резолуције о геноциду у Сребреници

* Тешко јесте, али ми сами можемо одбацити „зле кости“  бачене нама од оних који хоће да загосподаре, али да бисмо их одбацили морамо имати вјеру и мислити на нашу дјецу...

___________________________________________________________________

        АKO Бог да, Бошњаци муслимани ће имати мудрости, племенитости и храбрости да одбаце англосаксонску политику завади па владај, која се покушава увући на мала врата преко покушаја наметања закона о забрани негирања геноцида у Сребреници, када им већ није успјело увлачење такве политике на велика врата – усвајањем резолуције у Савјету безбједности УН о геноциду у Сребреници.

        Узимајући у обзир сложену, а неповољну међународну ситуацију, која може довести до сукоба у многим регионима у свијету, у Европи па и код нас, крајње је вријеме да сагледамо стање у којем се налазимо и да доведемо у ред наше односе - српскоправослвне и бошњачкомуслиманске.

        Због изузетне важности ових односа за обичног човјека текст започињем молитвом Богу...

        У овом обраћању нећу тражити истину о једној другој Сребреници у којој су Срби страдали, а која се десила прије оне за коју читав свијет зна и у којој су страдали Бошњаци.

        Нећу тражити истину ни у јамама испуњеним закланим и недокланим, пре и послије Другог свјетског рата, ни у броју жртава једне и друге стране, ни ко је и кад први почео.

        Кад су се год странци укључивали у наше односе и ми прихватали „кости бачене од слугу ђаволских“, као звијери чинили смо злочине једни према другима и то са дубоким осјећањем мржње и надмоћи према жртви, али и осјећањем задовољства што испуњавамо налоге туђина. Таквима нема спаса док не доживе велику бол и онда истинско покајање и преображај.

        А када нам је туђин успостављао мир, он је био у корист интереса туђина, са већ убаченим сјеменом зла да проклија, опет кад њему одговара.

        Да, чинили смо ми једни другима и злочине подстакнуте унутрашњом слабошћу, али такви злочини чињени су често са осјећањем туге и бола, а онда такве, савјест наведе и на кајање. Али, чинили смо једни другима и добре и племените ствари. Дакле, када нема страног утицаја, наши односи могу бити неупоредиво бољи.

        Чему „побједа“ у евентуалном доношењу закона о забрани негирања геноцида у Сребреници и куда таква побједа води?

        Тај закон би био непремостива препрека за добре српско-бошњачке односе. Русија је такву препреку, у односима православља и ислама на свјетском нивоу елиминисала стављајући вето у Савјету безбиједности УН-а на енглески приједлог резолуције о геноциду у Сребреници, и на тај начин неутралисала енглеску злу намјеру.

        За то Русији требају бити захвални и православци и муслимани.

        Тим законом бисмо отворили старе и правили нове ране... подјеле, стварали мржњу.

        Када је било ко од нас и највећа жртва, тада, управо као такви, морамо имати обавезу и одговорност да се жртва преко освете не претвори у злочинце.

        Тешко јесте, али ми сами можемо одбацити те „зле кости“  бачене нама од оних који хоће да загосподаре, али да бисмо их одбацили морамо имати вјеру и мислити на нашу дјецу.

        Бацање тих „злих костију“ међу народе, често угрожава мир и подстиче сукобе и никакви разлози не могу бити оправдање за ту својеврсну агресију.

        Те бачене „кости зла“ представљају чин злочина против међународног мира.

        Обновимо истински мир међу нама и добре односе, али на истини која ће доћи из заједничког бола загрљених Срба православаца и Бошњака муслимана. А тај заједнички бол постаће благодатан јер ће тада душу загријати кајањем и праштањем.

                                                     Дане Чанковић

                                       предсједник СНП Избор је наш