ВЛАЈКИ: Срби су са Путином коначно добили избор

ПОТПРЕДСЕДНИК РС: ВОДИ СЕ БИТКА НА ЖИВОТ И СМРТ ЈЕР СЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ВЕЗЕ СРБИЈЕ И СРПСКЕ ЗБОГ НАТО МОГУ ПРЕКИНУТИ

Емил Влајки

  • Недавно сам разговарао са неким званичницима „Запада” који су ме питали зашто не волимо НАТО и „Запад”. Рекао сам: „Шта хоћете?! НАТО је бомбардовао Србе, демонизовао их, откидао територије, уцењивао итд. Због чега хоћете да вас волимо?„
  • Проблем је у томе што Руси врло јасно кажу: нема никаквих проблема да уђете у ЕУ (у коју ми никада нећемо ући, ни БиХ ни Србија, узгред речено), али прекидамо сваку помоћ ако уђете у НАТО. А ако Русија прекине помоћ у овом часу Републици Србији, у којој постоје снажне тенденције да се минира Јужни ток, онда Србија нема никакве перспективе и економског развоја
  • Треба да идемо тамо где има капитала, где има ресурса, где има тржишта, а то је источна страна, уместо да се бавимо неким фикцијама према Западу и да једна мала категорија становништва која је потплаћена, а то врло одговорно говорим, врши пропаганду за кретање према ЕУ која ће „добро” живети, а сви остали ће цркавати и још бити под влашћу цивилизације која није наша цивилизација

         У ГРАДИШЦИ је одржан округли сто на тему „Партнерска сарадња Републике Српске и Републике Србије са тежиштем на безбедности и економији”.

         Уводно излагање је поднео потпредседник Републике Српске Емил Влајки који је, поред осталог, рекао:

         Ово је врло тешко време и могло би се рећи да се у овом часу води борба на живот и смрт. Води се борба у том смислу, иако постоје, мада више на папиру него у стварности, специјалне паралелне везе између Републике Српске и Србије. Може се врло лако десити да се те везе прекину и да Срби са једне и друге стране Дрине крену у супротним смеровима, да не кажемо непријатељским смеровима једни према другима.

         То је једна реална опасност која, на жалост, има више шансе да успе него да се српско пријатељство са једне и друге стране Дрине - пословни, политички и сваки други односи - успе и да буде оно што би било природно, а то значи једно спајање или стапање свега онога што је део српског народа са једне и друге стране Дрине.

         Сви сте свесни да су главни, а и остали медији почели медијску кампању за улазак у НАТО. Не причам због тога што сам против НАТО посебно, мада јесам.

         Живео сам у НАТО-земљама преко двадесет година, према томе мени то не смета, нисам се превише осећао угроженим са оне друге стране. Додуше, задњих десет година било је једно међувреме где практично ова друга страна није представљала никакву опасност.

         Али сада - откако је на чело Руске Федерације дошао онај ко је требало да дође, односно председник Путин који је донео достојанство у односу на оно што је било за време Јељцина или Горбачова - ствари се веома компликују.

         Компликују због тога што се у овом часу води права битка и на подручју Србије и на подручју Републике Српске за улазак у НАТО. Није ствар у томе што неко хоће да уђе, већ што се води пропаганда да се уђе у НАТО, посебно у Републици Српској.

         Нажалост, универзитетски професори са Факултета политичких наука врше отворену пропаганду у корист НАТО, а исто тако и медији у Републици Српској који пишу читаве серије чланака о предностима уласка у НАТО. То се објављује, чине то „Глас Српске” и „Независне новине” и неки електронски медији који то мало прикривеније раде.

         У чему је проблем да се уђе или не уђе у НАТО?

         Проблем је у томе што Срби сада имају избор. Република Српска на жалост није држава, али има доста карактеристика државе, више него неке друге на свету. И Република Српска и Република Србија су у тешкој економској ситуацији. Та тешка економска ситуација се не може решити хапшењима која се сада у Србији спроводе иако се демагошки представљају као нешто јако посебно, него се може решити помоћу финансијске помоћи. А потребна инансијска помоћ не долази са Запада.

         Недавно сам разговарао са неким званичницима „Запада” који су ме питали зашто не волимо НАТО и „Запад”. Рекао сам: „Шта хоћете?! НАТО је бомбардовао Србе, демонизовао их, откидао територије, уцењивао итд. Због чега хоћете да вас волимо?”

Милорад Додик у посети Београду

         Али, рекао сам и следећу ствар. Убаците у Републику Српску, рецимо, две милијарде евра и ја ћу постати први натовац на подручју Републике Српске. Они су на то рекли: `Знате, потпредседниче, ми немамо пара, имамо кризу, ми то не можемо урадити`. Онда сам рекао: `Па добро, шта хоћете кад не дајете никакву помоћ?`. Унутар БиХ, од пристигле помоћи током протеклих двадесет година - свега 17 одсто је било за Републику Српску. Дакле, чак сте се маћехински у економском смислу односили према Републици Српској. Због чега хоћете онда да Република Српска пристане на НАТО?`

         То је то што је НАТО, или Запад, урадио за Србе било са једне, било са друге стране Дрине. А треба да се уђе у ту неку ЕУ која више ни сама себе не може да издржава.

         Са друге стране, они који истински пружају финансијску помоћ у овом часу, колико год да је минорна, то је капитал који улази у Републику Српску од стране Русије и са друге стране помоћ у виду Јужног тока и неких кредита који ће вредети милијарде евра. Али, у чему је проблем?

         Проблем је у томе што Руси врло јасно кажу: нема никаквих проблема да уђете у ЕУ (у коју ми никада нећемо ући, ни БиХ ни Србија, узгред речено9, али прекидамо сваку помоћ ако уђете у НАТО. А ако Русија прекине помоћ у овом часу Републици Србији, у којој постоје снажне тенденције да се минира Јужни ток, онда Србија нема никакве перспективе и економског развоја, а ако Србија опет остане неутрална као што пише у Уставу, а БиХ уђе у НАТО, односно надвлада један глас бошњачке опције која је, мислим пронатовска, као и хрватска опција у Федерацији БиХ јер су њихова браћа Хрвати са друге стране већ у НАТО - практично неће бити више никакве везе између Републике Српске и Републике Србије.

         То је оно што хоћу да кажем и то је тај неки референтни оквир унутар којег се овај скуп или слични скупови одржавају.

         Према томе, имамо избор:

         Или ћемо ићи према једној фикцији за коју чак западни економисти кажу - ако БиХ икад уђе у ЕУ, то ће бити за 20-25 година, што би се практично рекло, то је шега од перспективе. А неће никад ући зато што не улази ни Турска. Турска, опет, не улази због тога што ЕУ није луда да преко Турске дође ко зна колико десетина, стотина хиљада људи који припадају другој цивилизацији и које ЕУ практично не жели. Према томе, она практично из истих разлога не жели ни БиХ, поготово што и по недавно спроведеном попису у овом часу Бошњаци надмашују и Србе и Хрвате заједно.

         Или да сви који имају свест о овоме што говорим идемо тамо где има капитала, где има ресурса, где има тржишта, а то је источна страна, уместо да се бавимо неким фикцијама према Западу и да једна мала категорија становништва која је потплаћена, а то врло одговорно говорим, врши пропаганду за кретање према ЕУ која ће „добро” живети, а сви остали ће цркавати и још бити под влашћу цивилизације која није наша цивилизација.

         Вања Савићевић/Глас Русије

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари