Спрема ли се заиста убиство Драгана Чавића или неко од њега прави „српског Њемцова”?

• Бивши председник РС објавио да неко жели да га убије само четири дана након што сазнало за пљачку 600.000 марака на путу Бањалука-Градишка коју су извели припадници елитне полицијска јединице РС
• Шта ако су ове припаднике МУП-а и њихове породице довољно материјално обезбедили, заузврат за извршење  кривичног дела којим се тешко дискредитује власт и припрема психолошки терен за спектакуларно смакнуће Њемцова из Републике Српске, потрошеног политичара Драгана Чавића? Захваљујући овој савршено темпираној и објављеној пљачки, оптужба да се иза убиства налазе елементи из власти деловаће неупоредиво убедљивије
• Ако је искусни балкански политичар Драган Чавић ипак био довољно неинтелигентан да га наговоре да лично учествује у медијској припреми потенцијалног атентата на самога себе, зашто би полицијски службеници били интелигентнији (и мање похлепни) од њега?
• Проверени људи, као што су припадници специјалних јединица, свакако да се у овакве авантуре олако не упуштају, осим ако не добију изузетно привлачну „понуду која се не одбија.“ У таквом случају, зашто не би пристали да за одговарајућу надокнаду почине и кривично дело, поготово ако им је још обећано и то да ће њиховим доприносом режим убрзо бити срушен, и да ће их после кратког времена одлежаног у затвору, „услед недостатка доказа,“ захвалне нове власти пустити на слободу?

Пише: Стефан КАРГАНОВИЋ

          ХРОНОЛОШКИ упоредо са чудним,самоиспуњавајућим пророчанством опозиционог политичара у Републици Српској Драгана Чавића („Злокобно упозорење Драгана Чавића,“ „Печат“ бр. 405) да се на њега припрема атентат, одиграо се и један други инцидент – по свим параметрима барем подједнако чудан – који је за сада остао деконтекстуализован и углавном незапажен.

          Ради се о оружаној пљачки, у септембру 2015. године, на аутопуту Бањалука-Градишка, блиндираног возила које је припадало „Уникредит банци“, са 600.000 конвертибилних марака. Додуше, пљачке такве врсте догађају се редовно, на широком потезу од Чикага до Бањалуке, и догађај сам по себи није необичан. Издваја га нешто друго: чињеница да су осумњичени виновници овог тешког кривичног дела – шесторо припадника специјалне јединице МУП-а Републике Српске.

          У аналима МУП-а Републике Српске (за разлику, можда, од сличних установа у Колумбији, Мексику или Гватемали) није забележено ништа слично.

          Према тренутно расположивим подацима, у својству извршилаца деликта, који би могао тешко да дискредитује једну од кључних установа на бранику Републике Српске од захукталог новог таласа „обојене револуције,“ осумњичени су не било који службеници овог колектива, на пример саобраћајни полицајци или амбициозне секретарице незадовољне својим ниским примањима, већ припадници – специјалне јединице МУП-а.

          Познаваоци људске природе сигурно ће се сложити да су разне варијанте теоретски могуће. Похлепа је порок једнако распрострањен не само међу поквареним политичарима већ дословно и елитним припадницима безбедносних снага. Али, ако би се упустили у свестрану анализу догађаја, тешко је превидети сплет околности који заводљиво сугерише могућност везе између потенцијалних извршилаца предвиђеног атентата на господина Чавића и припадника баш те јединице МУП-а Републике Српске.

          Мало је вероватно да би протагонисти најављене операције под лажном заставом – ако се она, као што нас Чавић убеђује, заиста догоди – били саобраћајни милиционери или незадовољне секретарице. Специјалци министарства унутрашњих послова су много јачи и логичнији кандидати за ту перфидно потурену улогу.

          Ако врло пажљиво анализирамо ову чудну причу, наилазимо на још једну, чисто хронолошку аномалију. Пљачка помоћу које се поставља mise-en-scène за сва потоња дешавања и претпоставке догодила се у септембру прошле године. Тада је прошла углавном незапажено (малтене као да се у РС чикашке пљачке дешавају сваки дан, а опљачкани су ваљда брзо прежалили изгубљени новац), све до прве половине јануара 2016.

          Зачудо, обично бучна опозиција током та четири месеца несналажљиво је прећутала догађај толико дубоко компромитујући за једну од њених главних мета и кључан „стуб режима“, као да нема своје кртице свуда и да о томе није ништа знала. Скоро као да се чекало да се склопе све коцкице и да наступи политички најопортунији тренутак. Знаковито је да је вест да се за оружану пљачку и драстичан искорак из оквира службене дужности – сумњиче специјалци МУП-а Републике Српске, објављена тек 13. и 14. јануара ове године, и од тада се драматично свим уобичајеним средствима урезује у свест јавности.

          Да ли се ради о случајно подударној хронологији, коју диктирају искључиво потребе и темпо истраге?

          Можда, као што је теоретски могуће и да су осумњичени извршили приписани деликт чисто из приватног користољубља и без утицаја са стране било какве врсте.

          И сам Фројд је једном приликом изјавио да је лула – понекад ипак само лула. Али, када се узме у обзир и чињеница да Драган Чавић своје сензационално саопштење, да страхује да му „режим“ припрема мучко убиство, издаје 17. јануара, дакле само четири дана после драматичног јавног повезивања специјалаца са пљачком, онда хронологија ових наизглед неповезаних догађаја поприма врло интересантан и сасвим другачији контекстуални смисао.

          Чавићева прогноза да му се спрема политичко убиство, с једне стране, и оружана пљачка за коју су осумњичени елитни припадници МУП-а, с друге, могу се наравно разматрати одвојено и теоретски јесте могуће да су у питању догађаји који се случајно хронолошки поклапају, али се одвијају на потпуно различитим колосецима. Међутим, када се нешто догоди „као поручено“ разборито је поставити питање: да ли је то неко заиста и поручио?

          Шта ако јесте, да би се пред јавношћу исконструисао материјални доказ да су припадници МУП-а кадри да делују разуларено и ван законских оквира? Ако могу ради пљачке, могли би и у извршењу политичког убиства.

          Скривеним манипулаторима процеса рушења Републике Српске врло је стало до производње одговарајућих утисака и атмосфере, да би у даном тренутку јавност била спремна да поверује управо у могућност смртоносног насиља од стране органа задужених да штите и спроводе закон.

          Шта ако су ове припаднике МУП-а и њихове породице довољно материјално обезбедили, заузврат за извршење  кривичног дела којим се тешко дискредитује власт и припрема психолошки терен за спектакуларно смакнуће Њемцова из Републике Српске, потрошеног политичара Драгана Чавића? Захваљујући овој савршено темпираној и објављеној пљачки, оптужба да се иза убиства налазе елементи из власти деловаће неупоредиво убедљивије.

          Ако је искусни балкански политичар Драган Чавић ипак био довољно неинтелигентан да га наговоре да лично учествује у медијској припреми потенцијалног атентата на самога себе, зашто би полицијски службеници били интелигентнији (и мање похлепни) од њега?

          Проверени људи, као што су припадници специјалних јединица, свакако да се у овакве авантуре олако не упуштају, осим ако не добију изузетно привлачну „понуду која се не одбија.“ У таквом случају, зашто не би пристали да за одговарајућу надокнаду почине и кривично дело, поготово ако им је још обећано и то да ће њиховим доприносом режим убрзо бити срушен, и да ће их после кратког времена одлежаног у затвору, „услед недостатка доказа,“ захвалне нове власти пустити на слободу?

          Нису ли, управо по таквом сценарију, одмах после 5. октобра били ослобођени страни плаћеници, претходно осуђени и на издражавању казне за припремање атентата на Слободана Милошевића?

           Против Републике Српске се води вишеслојан, хибридни рат где су сва средства дозвољена и скоро све разумне хипотезе – могуће.

          Професионална педантност захтева да се у случају ове мистериозне пљачке, и њене могуће везе са најављеним спектакуларним политичким убиством које би до темеља уздрмало Републику Српску, испитају сви углови, и да се истрага не води искључиво у стандардним криминалистичким оквирима.

          ПЕЧАТ