ДОДИК: БиХ је земља наметнутих љубави и вежбалиште међународне заједнице

У БАЊАЛУЦИ ПОЧЕЛА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА

О 20-ГОДИШЊИЦИ ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА

  • Америчка амбасадорка Морин КОРМАК: Дејтонски споразум представља велико достигнуће. Нису у праву они који тврде да су САД против грађана
  • Представник руског амбасадора Алексеј СЕМЕНИХИН: БиХ треба ослободити међународног фактора. Нико из међународне заједнице нема право да БиХ диктира правила понашања. Крајње је време да дође до затварања механизама протектората у БиХ јер немогуће је некога учнити срећним на силу
  • Уставу БиХ пише - упозорио је Милорад ДОДИК - да њен Савет министара има три министра, а сада их има десет јер неко од Савета министара покушава да направи владу. Па додао: „Администрација БиХ је већа него у Југославији. Ко ће то плаћати?”          

        ДАНАС је у Бањалуци - у Културном центру Бански двор - почела Конференција „Двадесет година Дејтонског мировног споразума - Погледи“.

        На једном мјесту окупили су се домаћи и међународни званичници међу којима су предсједник Црне Горе Филип Вујановић, специјални изасланик председнице Хрватске Мате Гранић, директор канцеларије за Косово и Метохију у Влади Србије Марко Ђурић, председавајући и члан Председништва БиХ Драган Човић и Бакир Изетбеговић, председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић, председници РС и ФБиХ Милорад Додик и Маринко Чавара, министар спољних послова БиХ Игор Црнадак.

        У раду конференције учествују и бивши министри спољних послова БиХ и Србије Златко Лагумџија и Владислав Јовановић.

        У оквиру трећег панела разговараће представник амбасадора Русије Алексеј Семенихин, високи представник у БиХ Валентин Инцко, амбасадор ОЕБС-а Џонатан Мур, заменик амбасадора Велике Британије Метју Лавсон и шеф политичког одељења Делегације ЕУ Томас Буш.

        На почетку Конференције учеснике су поздравили изасланик градоначелника Дејтона Мет Џозеф и градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић.

        Конференција је завршена усвајањем следећих закључака:

        „У времену које је пред нама биће потребно да бх. политичари и сви они који доносе одлуке уложе више напора и енергију усмере на циљеве око којих постоји или се може постићи консензус. Једино ће на тај начин грађани ове земље осетити добробит и највећу вредност мировног споразума, а то је изградња друштва у миру. Наше различитости треба да буду наше богатство, а не препрека ка сарадњи и разумијевању

        За даљи напредак, и интеграције које БиХ жели неопходна је интензивна сарадња на унутрашњем, регионалном и међународном нивоу.

        Озбиљан посао је пред нама, а њега ћемо реализовати у миру и оквиру трајних вредности изворног Дејтонског мировног споразума. Жеља грађана и њихових политичких представника је да нам на том путу регион и међународна заједница буду конструктивни партнери.

        Дејтонски мировни споразум је од историјског значаја, јер је зауставио рат у Босни и Херцеговини, понудио могућност трајног мира, суживота, повратка избеглих и расељених, проналазак несталих, процесуирање одговорних, те могућност изградње државе утемељене на ентитетима, правима конститутивних народа и равноправности грађана.

        Међусобно разумевање између БиХ и њених суседа, омогућиће целој регији напредак. Без обзира на бројне изазове, створени су услови да се регион усмери ка међусобној подршци и сарадњи, како би се превазишли међусобни проблеми, али и проблеми са којима се свака од земаља региона суочава. Просперитет региона је и просперитет појединачних земаља.

        Жеља свих који су учествовали у заустављању ратних сукоба и одржавању мира јесте функционална БиХ по мери њених грађана. Једностране наметнуте одлуке које су код неких изазвале терет су ствар прошлости. Неке од тих одлука уместо да буду корак ка бољој БиХ постале су камен спотицања и неразумевања. Ипак, оне су нас научиле да је неопходно да се пре доношења важних одлука разговара и постигне консензус јер само ће на тај начин те одлуке бити у складу са жељама грађана БиХ, а њихова имплементација допринијети добробити свих.

        У протеклих двадесет година имплементација Дејтонског мировног споразума и изградња БиХ заснована на праву и Уставу била је изазовна и не увек једноставна. Неки значајни кораци су направљени а постоји трајна опредељеност грађана и њихових политичких представника за очување мира, постизање толеранције и суживота“.

        Говор Морин Кормак, амбасадора САД у БиХ, која је била спречена да присуствује Конференцији, прочитао је Пол Хоровиц, изасланик амбасадора САД у БиХ.

        Она је истакла да Дејтонски споразум представља велико достигнуће те да се не сме заборавити шта је он био у људском смислу у тренутку потписивања.

        Даље се наводи да је готово немогуће набројати све успехе Дејтонског споразума, а да је један од тих успеха обезбеђење мира у БиХ.

        Учесницима је пренесен и став да они који тврде да је САД против грађана РС нису у праву и да су САД широм РС реализовале бројне пројекте.

        Алексеј Семенихин, представник амбасадора Руске Федерације у БиХ, рекао је да међународни фактор треба ослободити БиХ.

        Он је нагласио да нико из међународне заједнице нема право да диктира правила понашања и да не види разлог ангажмана ОХР у погледу европских интеграција БиХ.

        „Крајње је време да дође до затварања механизама протектората у БиХ јер немогуће је некога учнити срећним на силу. Наша је обавеза да ослободимо земљу од екстерне моћи а представницима не треба држати предавања како и шта да раде“, истакао је Семенихин.

        Марко Ђурић је наступио као изасланик премијера Србије и нагласио да Србија нема претензија да намеће решења унутар БиХ.

        Такође, он је рекао да је стигао са Косова и да је мислио да је тамо ситуација компликована, међутим, видео је да је у БиХ подједнако тако.

        „Србија има витални интерес да сарађује са оба ентитета, уверен сам у то да ни Срби ни Бошњаци, ни Хрвати, немају будућност уколико не развијају пријатељске односе”, рекао је Ђурић.

        Он је, такође, нагласио да Србија као гарант Дејтонског споразума чврсто стоји иза РС, али да то не значи да специјалне везе не жели и са Федерацијом.

        Током паузе учесници су се обратили медијима, па је тако Додик казао да у случају да није било великог кршења међународног права од стране Високог представника, и наметање решења, можда би Дејтонски споразум могли да прогласимо као успешну верзију.

        „Он (Дејтонски споразум) је управо предлагао Босну и Херцеговину као конфедералну заједницу два ентитета и три народа. На нивоу БиХ покушава да се девастира конститутивност РС”, рекао је Додик и додао да је високи представник перманентно подржавао бошњачке политичке пројекте намећући решења која су касније била немогућа за моделирање.

        „Данас имамо стварност која не одговара Уставу и немогућност да се у Устав унесе све оно што је високи представник неправно унео у политички систем ове земље, а то, наравно, тражи један нови разговор”, нагласио је.

        Додик је оценио да се показало да је БиХ историјски неуспех. Он је рекао да је сав проблем БиХ неуважавање реалности, а да је реалност три конститутивна народа и два ентитета, те да БиХ као држава има мала овлашћења и да насилно наметање решења не може да буде дугорочно одрживо.

        Он је подсетио да је БиХ настала распадом бивше Југославије, те да је БиХ данас место наметнутих политичких љубави и вежбалиште међународне заједнице.

        Он је казао да се у БиХ чинило све да се истакне значај Босне и Херцеговине, те је додао да су у БиХ у суштини најзначајнији ентитети.

        Казао је да у БиХ долази до кршења међународног права која су, како је рекао, масовно кршили представници међународне заједнице.

        Он је подсетио да је некадашњи високи представник Педи Ешдаун и сам признао да је кршио Дејтон.

        Осврћући се на данашње стање у БиХ он је подсетио да у Уставу пише да Савет министара има три министра, а да их сада има десет.

        „Од Савета министара неко покушава да направи владу”, рекао је он.

        „Ми верујемо да је Дејтонски споразум направио политички систем који се мора поштовати, међутим имате Устав и реалност која потпуно одудара од Устава.

        „Администрација БиХ је већа него у Југославији. Ко ће то плаћати?” упитао је Додик.

        Независне новине
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари