Церић назвао Иванића продуженом руком отровне политике Србије према Бошњацима

СКИНУО СЕ У „ПРАВИ ДРЕС“ ОНАЈ КОЈИ ЈЕ МЕЂУ МУСЛИМАНИМА

МНОГО ВАЖНИЈИ ОД АЛИЈИНОГ СИНА

Мустафа Церић

• ПДП: „Дан након непримерених политичких изјава поглавара Исламске заједнице у БиХ Хусеина Кавазовића, који је изнео низ увреда на рачун Срба, огласио се и исфрустрирани бивши верски вођа Церић и прозвао (члана Председништва БиХ из Српске) Иванића, врло жестоким и отровним речником, само зато што штити права Срба у БиХ“
• ЦЕРИЋ: Нема мјеста за чуђење, ни за разочарење. Нема времена за нагађање. Ми смо то што јесмо. Имамо то што имамо. Знамо то што знамо. Никоме дужни, никоме ружни. Себи драги и мили. Од себе душмане одбили. Нашу Босну задобили и завољели. Језиком босанским нашим проговорили. Потомке наше умножили. Босански дух наш оснажили. Са Додиком и са Иванићем се успјешно хрвали. За босанску част и слободу. Вијеке вјекова! Амин!”

        ПАРТИЈА демократског прогреса (ПДП) саопштила је да је запањена писмом које је бивши поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић упутио почасном председнику ПДП Младену Иванићу, означавајући га српским националистом и шовинистом, те „продуженом руком отровне политике из Србије према Бошњацима“.

        „Дан након непримерених политичких изјава поглавара Исламске заједнице у БиХ Хусеина Кавазовића, који је изнео низ увреда на рачун Срба, огласио се и исфрустрирани бивши верски вођа Церић и прозвао (члана Председништва БиХ из Српске) Иванића, врло жестоким и отровним речником, само зато што штити права Срба у БиХ“, саопштено је из ПДП-а.

        Из ПДП-а истичу да је Церићу засметало то што је члан Председништва БиХ из Републике Српске одлучан у томе да Република Српска не треба да призна резултате пописа у БиХ. Церићу, како наводе, смета и то што Иванић не говори, нити ће икада говорити „босанским језиком“, који покушавају да наметну.

        „Почасни председник ПДП-а Младен Иванић изабран је у Председништво БиХ гласовима грађана из Републике Српске и док год их у тој институцији представља радиће искључиво оно што је у њиховом и у интересу Републике Српске“, наводе из ПДП-а.

        Из ове странке поручују да Иванић има пуну подршку ПДП-а да ради посао за који га је изабрао народ Републике Српске, а да су „овакви, шокантни напади најбољи показатељ да то ради на најбољи могући начин“.

        Срна

ЦЕРИЋ: Иванићу, зар и ти убијаш Босну, зар и теби смета име мог језика?

У ПИСМУ ИВАНИЋУ„СТАРОСЈЕДИОЦИМА БОСНЕ“ НАЗИВА ОНЕ ЧИЈА СУ

И ВЕРА И НАЦИЈА ПЛОД ТУРСКЕ ОКУПАЦИЈЕ

Младен Иванић

• Не сметају им више ни Турци, ни турски језик, ни турске паре; не сметају им више ни муслимани, ни њихове инвестиције у Србији; не сметају им више ни муџехедини, ни вехабије као повод њихове борбе против тероризма. Али, јако им сметају Босанци, који говоре босански језик
• Вели Иванић, не могу Бошњаци свој језик звати босански, јер би то значило да је Босна њихова. А то не смије бити. То се не смије ни помислити, а камоли на босанском језику говорити и то још дјеци у школи преносити
• Увјерљиво си ми објаснио да је српска политика у Босни са издуженим пипцима у Београду још увијек отровна за Босну и све Босанце, посебно за Бошњаке

        „СЈЕЋАШ се, био си ми рекао да за тебе нема изненађења. Након геноцида све ти је јасно. Ништа те од негатора више не чуди. Најмање њихова глупост и грубост. Научио си да нису сви исти, али јесу сви на исти калуп сковани. Са црним шубарама и свиленим краватама, брадати и обријани, мрзовољни и насмијани, горкорјечиви и слаткорјечиви сви једнако мисле о себи и о теби. Они за себе мисле да су недодирљиви и непогрешиви небески народ, а ти си за њих непожељни овоземаљски Босанац. Који их иритира што говори босански. То им је горе него ишта друго.

        Не сметају им више ни Турци, ни турски језик, ни турске паре; не сметају им више ни муслимани, ни њихове инвестиције у Србији; не сметају им више ни муџехедини, ни вехабије као повод њихове борбе против тероризма. Али, јако им сметају Босанци, који говоре босански језик.

        И Бошњаци им сметају зато што преко босанског језика хоће да овладају Босном, хоће на босанском да говоре да је њихова Босна, а није само њихова. Босна је и њихова, али они не говоре босански па не умију да то кажу, а у њиховом српском не могу да нађу ријеч љубави за Босну, нити могу да пронађу у српском језику синтагму да је Босна Србија. Дакако, они упорно то траже, али не могу да нађу.

        И зато их Босанци (посебно Бошњаци) нервирају са босанским језиком у којем свака ријеч говори да Босна припада свим Босанцима: Србима, Хрватима, Бошњацима и осталим који држе да је Босна њихова домовина и држава. Ех, то су они који не би ни по коју цијелу Босну никоме ни дали, ни продали, ни издали… ни сродном сусједу, ни неродном странцу.

        Кажеш, све до синоћ мислио си да краватирани, обријани, насмијани и слаткорјечиви Младен Иванић није исти као шубарасти, брадати, мрзовољни и горкорјечиви јахач апокалипсе… Данима си ме увјеравао да је Иванић српски интелектаулац првога реда, који није опијен српским национализмом и шовинизмом. Говорио си ми да је Иванић еуропски политичар, који се не бави махалским причама, већ државним пословима.

        Наводио си ми његове врлине од којих ми је његова отвореност за разговор и договор била најдража.

        Нисмо причали о његовим маханама. Боље је рећи нисмо хтјели да видимо ни једну његову махану. Хтјели смо да нам души буде лакше да живи у нади да има добрих људи у нашој земљи, да има државника који су изнад приземне логике и отрцане реторике.

        А онда, кажеш, као топ из ведра неба, синоћ те у дневнику ТВ1 Младен Иванић пробуди из твог наивног сна. Вели Иванић, не могу Бошњаци свој језик звати босански, јер би то значило да је Босна њихова. А то не смије бити. То се не смије ни помислити, а камоли на босанском језику говорити и то још дјеци у школи преносити.

        То Срби никад неће дозволити, запријети Иванић ничим изазван. Јер, по њиховој логици, Босна може бити свачија осим оних чија је одувијек била, чија јест увијек и чија ће заувијек бити. Но, Иванић и Додик су закаснили. Прошло је вријеме кад су они Бошњацима диктирали како ће се национално звати, како ће свој језик називати, како ће у својој земљи живјети, какву ће државу имати, кога ће за пријатеље узимати, кога ће вољети и с ким ће кахву пити.

        Иванић зна, босански је мој матерњи језик, мој матерњи језик је босански, али прави се да не зна… И могао бих тако и дан и ноћ понављати, мој језик је босански, све док Иванићу не уђе у уши и не прилегне у срцу ријеч босански, али нећу, јер од намета нема селамета.

        Иванићу смета да му се намеће термин „босански језик”, мада почесто проговори језиком тим, језиком босанским, онако успут, нехотице. Али, навикнут ће се Иванић на израз босански језик. Некима треба више а некима мање времена да се навикну на реално стање живота и културе у Босни. Тако је то одувијек било па је и сада тако, јер Босна је одувијек била па тако је и сада - поносна и пркосна.

        Ништа се није промијенило осим свијест у Бошњака да им не смета то што Иванићу смета, већ им смета то што Иванић нема срца и душу за државу у којој је глава на врху. Видим, никад ниси био тако разочаран као синоћ након Иванићевог интервјуа на ТВ1. И мене си разочарао твојим разочарењем у Иванића.

        Знам Иванића као разумног политичара и зато сам му праштао неке досадашње политичке несувислости, али ти си ме синоћ твојим алармантним позивом узнемирио и твојим аргументима, на које раније нисам обраћао пажњу, си ме пробудио. Схватио сам да је Бошњацима потребан БУДИЛНИК, посебно онима који дуже спавају.

        Тебе је Иванић пробудио, а ти мене. Хвала ти на томе, јер си ми увјерљиво објаснио да је српска политика у Босни са издуженим пипцима у Београду још увијек отровна за Босну и све Босанце, посебно за Бошњаке.

        Иванић је био нека разумна мјера и наша нада да се српска политика ослобађа варварства према Босни и њеним аутентичним старосједиоцима. У праву си, ту наду у нама је Иванић синоћ изневјерио не толико својом причом о босанском језику колико својом причом о попису становништва.

        Да нисам чуо својим властитим ушима не бих повјеровао да баш Иванић тако образлаже зашто Срби не могу прихватити резултате пописа становништва у Босни.

        Говори нам да признавањем чињеничних резултата посљедњег пописа број Бошњака био би изнад 50%, што за Србе није прихватљиво. Зар та реторика није баш као на пијаци, баш као у хорор филму, баш као у Сребреници, баш као да су Бошњаци на траци за ново клање, јер задње клање није получило резултате.

        Очито, за српску политику превише је Бошњака преживјело, више него што је планирано, више него што је смјело.

        Српска пушка није могла Бошњаке свести на пожељну мјеру па је, стога, српска оловка сада на дјелу.

        Српска политика не смије прихватити реално стања у Босни према којем су Бошњаци изнад педесетпроцентна већина.

        Умјесто тога треба српским „Њет” излуђивати босанску памет све до изнемоглости, јер Србима се не жури. Они имају Додика у Бањој Луци а Иванића у Сарајеву, који се свађају око тога ко је већи Србин, а то значи ко ће више нанијети мука напаћеној Босни. И геноцидно рањеној Сребреници, гдје српска политика има потребу да чорлући жртвама низашто друго већ само зато да злочинци уживају у туђој муци. Али, главу горе, брате мој.

        Нема мјеста за чуђење, ни за разочарење. Нема времена за нагађање. Ми смо то што јесмо. Имамо то што имамо. Знамо то што знамо. Никоме дужни, никоме ружни. Себи драги и мили. Од себе душмане одбили. Нашу Босну задобили и завољели. Језиком босанским нашим проговорили. Потомке наше умножили. Босански дух наш оснажили.

        Са Додиком и са Иванићем се успјешно хрвали. За босанску част и слободу. Вијеке вјекова! Амин!”.