Чанковић: Треба Српској истина о Давидовој смрти, али „Правда за Давида“ може бити опасна по Српску

ВРХ РС ТРЕБА ДА ОБАВЕСТИ ПРИЈАТЕЉСКЕ ЗЕМЉЕ О МОГУЋИМ ДЕСТАБИЛИШУЋИМ ПРОЦЕСИМА

• Република Српска никад није више била прикривено угрожена као што је то сада. Све може да се злоупотреби, па нажалост и смрт Давидова кроз „Правду за Давида“
• Несумњиво је да Запад, а пре свега САД, читав Балкан хоће да стави под своју контролу, да и српски народ усиса у NATO, а његове трупе да дођу на земљу Србије и Српске. Тако би одстранили руски утицај, укинули Републику Српску, а Србију учинили безначајном и за Балкан
• Без обзира колико је сада тешко живети, српски народ треба да је поносан на Републику Српску и себе... У овим тешким околностима најважније је јединство и српски родољуби морају збити редове како би крунисали највећу српску побједу западно од Дрине
• Ако живот Републике Српске буде угрожен, онда она мора изаћи из наметнутог и неправедног „брака“ који се зове БиХ и узети своју будућност у своје руке

Пише: Дане ЧАНКОВИЋ, председник бањалучког покрета Избор је наш

        СМРТ Давида Драгичевића у Бања Луци није само смрт једног младог човјека, она је много више. Као да добра и лоша страна са њом хоће нешто велико да ураде.

        Када су млади људи прије 50-ак дана, вјерујем спонтано и самоиницијативно, најавили скупове „Правда за Давида“, тражећи разоткривање истине у вези смрти Давидове, помислих, ето наде за српски народ.

        Ова трагедија и случај „Правда за Давида“ освијетлио је наше друштво и можда најавио преломне догађаје. Он је и опомена за родитеље да брину за своју дјецу.

        Када се деси трагедија, онда нас умиривање савјести може одвести на погрешан пут.

        За све нас то је опомена и мотив да изграђујемо здраво друштво, стварамо добар и нормалан амбијент за живот, поготово омладине. Не можемо им зaмијенити ноћ за дан, лаж за истину, „сервирати“ лажне вриједности и подстицати на њих, не смију се дрога и алкохол наћи на дохват руке.

        Знају ли родитељи шта им дјеца раде на улици, у кафани ноћу у два, три сата?

        Давидова смрт није само трагедија за његову породицу и пријатеље, она некако пробија много шире оквире.

        У миру Господу се помолимо и у цркви прислужимо свијеће за покој душе Давидове.

        Али, гдје је узрок, узрок таквог друштва, и то не само код нас?

        Достојевски каже „Сви смо за све криви“. Ако је то тако, онда смо сви једни другима потребни, да се поправљамо и будемо бољи. Морал, савјест, произилази из религиозне природе наше личности (притом се мисли на истинску религиозност а не на антирелигиозност).

        Ако потискујемо религиозност, морал нам остаје као нека врста еха који полако нестаје. Тада ћемо све чинити а да при томе не знамо шта нам је на корист а шта на штету.

        Варају се они горди, који мисле да могу бити поштени и добри без Бога. Треба их само довести у ситуацију великог материјалног богатства. Многи би од тог великог „добра“ излудили.

        Па зар у свијету нема толико халапљивости за материјалним и ту нема краја, што представља магију овог свијета, неправде, острашћености која води у зло и лудило. Зато, ако хоћемо боље друштво, подржимо увођење вјеронауке и у средњим школама.

        Република Српска никад више није прикривено угрожена као што је то сада. Све може да се злоупотријеби, па нажалост и смрт Давидова кроз „Правду за Давида“.

        Несумњиво да Запад, а прије свега САД, читав Балкан хоће да стави под своју контролу, да и српски народ усиса у NATO организацију, а његове трупе да дођу на земљу Србије и Српске. Тако би одстранили руски утицај, укинули Републику Српску, а Србију учинили безначајном и за Балкан.

        Они који мисле да САД то не желе.., па зар нису омогућиле пад Републике Српске Крајине, стварање околности за проглашење тзв. независног Косова, преко високих представника преносили овлашћења са нивоа Републике Српске на БиХ, дакле, јачали су БиХ а слабили Српску, са крајњим циљем њеног укидања и стварања тзв. функционалне БиХ, са изборним системом „један човјек један глас“.

        Очигледно је да Запад доживљава предсједника Додика као руског човјека на Балкану, а Србе, како они воле рећи, као мале Русе.

        Прије пола године написао сам текст у којем се каже да све анкете указују на побједу Додика и његове странке на општим изборима у октобру, те да му је због тога највише угрожен живот у односу на све друге политичаре.

        Њихова специјалност више није толико атентат, колико „дешавање народа“ кроз обојене револуције, арапска прољећа, па можда и цинични осмијех за Србе на Балкану. Они хоће туђим рукама да остварују своје циљеве.

        Холивудски филмови постали су дјечија игра у односу на оне које приређују свијету. Скоро до савршенства ураде сценарио, режију, подијеле улоге и онда иде „филм“ уживо.

        „Филм“ Гадафи им је донио профит од преко 700 милијарди долара, што у новцу, што у злату и нафти. Они државе, у овом случају Либију, доживљавају као своје предузеће а предсједника Гадафија као свог директора којег могу смијенити кад им више није у служби.

        „Правда за Давдида“ нажалост може да буде злоупотријебљена за рушење Републике Српске. Подстакнута емоцијом, а можда и новцем, невидљивом руком може да испровоцира институције, прије свега МУП РС да реагује, а то је управо оно што противници желе.

        Сарајево би било охрабрено од високог представника EUFOR-а, САД-а да реагује... да се преузму ингеренције МУП-а Републике Српске, да дође до преуређења БиХ и њеног уласка у NATO.

        Опасност је тим већа када се примијете специјалне методе које стварају лоше мишљење о Републици Српској па и мржњу према њој.

        Шта ће нам она кад из ње одлазе млади, шта ми је она дала... криминал, корупцију. На ФБ групи „Правда за Давида“ стоји „Срби, Хрвати, Муслимани, уједините се“, на жалост за многе са прикривеним циљем укидања Републике Српске.

        Не треба умањивати ни опасност од могућег прихватања миграната у Српској, што би било погубно.

        Губитак Републике Српске значио би губитак слободе и идентитета српског народа западно од Дрине. И тада би он био етикетиран као злочиначки.

        Без обзира колико је сада тешко економски живјети, српски народ треба да је поносан на Републику Српску и себе, јер се он одупро и одупире неправедној свјетској глобализацији, доживљавајући слободу као највећу вриједност.

        У овим тешким околностима најважније нам је јединство и српски родољуби морају збити редове како би крунисали највећу српску побједу западно од Дрине.

        Ако живот Републике Српске буде угрожен, онда она мора изаћи из наметнутог и неправедног „брака“ који се зове БиХ и узети своју будућност у своје руке.

        Добро би било да установе Српске обавијесте, прије свега, пријатељске земље о могућим лошим и дестабилизујућим процесима на овим просторима, као и да затраже њихову помоћ.

        Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.