ШЕШЕЉ: Немојте се шегачити са Хиландаром, очекивао сам да ће Николић побећи на Јужни пол

ОД РЕЧИ ДО РЕЧИ: НЕЋЕ ИЗБЕГАВАТИ СУСРЕТ СА ДОДИКОМ,

ОДАЗВАЋЕ СЕ ПОЗИВУ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА (КРАЈ)

Др Војислав Шешељ

  • Нисам ја у Хагу изгубио 12 година живота. То је било 12 година моје борбе која је дала резултате. После те моје борбе, више нико нормалан, озбиљан и поштен на свету не може да каже да је Хашки трибунал легалан и регуларан суд. Ја сам максимално раскринкао Хашки трибунал. Растурио сам га. Ја сам на то поносан
  • Нисам баш, да будем искрен, очекивао да ћу остати 12 година. За медије сам рекао - између три месеца и три године. Интимно сам рачунао на највише пет година. Па су ме мало ту изненадили овом дужином процеса, али ниједног тренутка се нисам покајао. И поносан сам што сам био заточеник Хашког трибунала и што сам тамо показао како се држи прави српски четнички војвода пред судом непријатеља свог народа
  • Неће бити мог добровољног повратка. Ако ме режим ухапси и испоручи, то је већ друга ствар. Ми се с оружјем у руци у том случају нећемо супротстављати режиму
  • Биће демонстрација, биће јавних протеста, али крвопролића неће бити, као што га никада није било на митинзима Српске радикалне странке, осим оног митинга који је организовао Вучић, па се договорио с неким групама да нападну полицију, па изазвао крвопролиће
  • Не, нисам играо шах са Готовином. Никад га никад видео да игра шах. Били смо неко време, годину-две дана, на истом спрату. Били смо у коректним односима. Али, он је прилично затворен човек и спреман да разговара о спорту, о Шпанији и о таквим темама. Никад га нисам чуо да са неким разговара о рату или о политици
  • То што је Николић отпутовао у Хиландар баш када сам се ја вратио - то је његова приватна ствар. Ја сам очекивао да ће побећи негде на Јужни пол, али не бих се изругивао са Хиландаром. Сви Срби који имају могућности треба да посете Хиландар
  • Одмах сам препознао које две телевизије апсолутно контролише Александар Вучић, то су Телевизија Пинк и Студио Б. И потпуно су подударне извештаје имали, као да је један човек радио оба извештаја

         Новинар: Неки ваши кадрови који су отишли, господин Тодоровић и Стево Драгишић су отишли из радикала али нису отишли у СНС. Да ли очекујете да ће се они вратити и да ли би их примили назад?

         Шешељ: Њих двојица никад нису отишли из Српске радикалне странке. Обојица плаћају чланарину редовно. Јуче је и Стево Драгишић био овде. Био је и у мом кабинету јуче. Дошао је да ме дочека. Према томе, сви су они већ чланови странке, али ми рачунамо и на оне који су некада били, па су у одређеном тренутку престали да буду, напустили или се пасивизовали. Ми ћемо свима понудити да се врате, осим онима који су украли посланички или одборнички мандат Српске радикалне странке. Што бисмо тражили да се они врате? Коме они требају?

         Новинар: Чак и онима који су отишли у СНС, па су незадовољни...

         Шешељ: Наравно. Ко год буде желео и ко се год није испрљао неком криминалном афером, њему су широм отворена врата Српске радикалне странке, из било које партије. Ми смо чак нашим општинским одборима оставили одрешене руке да могу на локалном нивоу да праве коалиције са оном странком за коју сматрају да им највише одговара у погледу реализације интереса своје општине. Тако да има градова у Србији, где смо у коалицији са Демократском странком, има градова у Србији где смо у коалицији с напредњацима итд.

         Могу вам набројати неколико тих градова. На пример, у Бајиној Башти смо са напредњацима, у Бачу смо са демократама и тако, да не наводим сад, нисам сигуран да бих могао да наведем сва места како где стојимо. Али, наши одбори имају једну стриктну директиву: само у случају да с друге стране нису они који су украли наш мандат. У Бајиној Башти нису такви, у Бачу нису такви, а тамо где је неко био наш посланик или одборник, украо мандат и отишао у противнички табор, па сад с нама да правимо коалицију - е, то не може.

         Новинар: Јел’ вас звао неко из Српске напредне странке?

         Шешељ: Не, зашто би ме неко звао из те странке?

         Новинар: А како коментаришете писање медија у Србији о вашем доласку?

         Шешељ: Па, било је веома забавно. Па, добро, знате, не може се рећи да је то било унисоно. То све зависи од новинара и од медија у коме се информације објављују, али већина извештаја је била коректна. Захвални смо оним телевизијама које су нам дале највише простора, захвални смо оним новинама које су нам дале највише простора.

         Неки су ту били максимално коректни, неки нису, неки су измишљали ствари као „Курир“, наводећи да је нама Мишковић дао џип, пре шест година. Ја сам замолио шефицу кабинета, госпођу Михајловић, да вам припреми бар у десет примерака комплетну документацију о куповини тог џипа. То је једна ствар. А друга ствар, тај џип је купио Томислав Николић, страначким парама, са рачуна је плаћен.

         Да сам ја тада био у Београду, никада толико пара не бисмо дали за џип, сигурно. Ви знате да сам се ја возио оним трофејним џипом из времена бомбардовања, који је ОЕБС оставио, мисија ОЕБС га је оставила шиптарским терористима, па је наша полиција запленила неких педесетак комада. И Милошевић је наложио да се један од тих џипова, пошто су биле неке дојаве о могућем атентату на мене, додели Српској радикалној странци, а не мени лично.

         И тај џип нам је досманлијска власт Зорана Ђинђића отела, да ли беше 2001. или 2002. године - 2001. године. Ми се од тада судимо са МУП-ом, добијамо на Врховном суду, Врховни суд неколико пута враћа на поновни поступак, и опет ништа. Ви се сећате ваљда да су својим телима тај џип бранили и Томислав Николић и Александар Вучић. Е, сад ћемо њих непрекидно прозивати, кад ће да исправе тај незаконити поступак и кад ће да врате џип Српској радикалној странци.

         Није то ништа моје приватно. Тај је џип власништво Српске радикалне странке.

         Новинар: Завршени су избори у Републици Српској. Какав је ваш став поводом тренутне ситуације у Републици Српској?

         Шешељ: Па, ситуација је веома компликована. Ја се надам да је могуће да српске патриотске партије нађу заједнички језик. Оно што би било оптимално за српски народ, то би била широка коалиција Додикове странке и СДС-а. Дакле, странке Независних социјалдемократа и Српске демократске странке. То би гарантовало стабилност Републике Српске на дуже време.

         Бојим се да су тамо умешани интереси великих сила, бојим се да тамо главне конце вуку Американци, Енглези и Немци. И како ће се ствари даље одвијати, остаје да се види. Још могу да вас обрадујем једном вешћу, да је Српска радикална странка на изборима у Републици Српској повратила парламентарни статус и сада имамо два посланика у Народној скупштини.

         Новинар: Да ли ћете се срести са Додиком, ако постоји шанса?

         Шешељ: Па нећу избегавати тај сусрет. Немам разлога да тражим тај сусрет, да инсистирам на томе, али ако се негде укаже прилика, зашто да не. Као са сваким политичарем из Републике Српске који није својевремено украо мандат Српске радикалне странке. Тамо има неколико тих који су крали мандате.

         Новинар: Ана Тадић, „Информер“...

         Шешељ: Изволите. Колико вас има данас из „Информера“? Лепо сте се распоредили.

         Новинар: Хоћете ли ићи у Трибунал на изрицање пресуде, када то буде?

         Шешељ: Не, зашто бих ишао. Нису ми тај услов ни постављали. Нити сам ја тражио да ме пусте. Ја једноставно никакве захтеве нисам подносио. Кад сам дао завршну реч, усмено сам тражио укидање притвора. Они су ме у писаној форми одбили. Ја после тога никакав захтев нисам подносио.

         Кад су покренули прву иницијативу по службеној дужности летос, тражили су моје изјашњење. И ја сам навео, чини ми се, пет услова, ако се сећате: да ћу се бавити политиком, да ћу држати митинге, да ћу давати изјаве за медије и да ћу на сваком месту нападати Хашки трибунал као антисрпски нелегални суд.

         Овога пута нису ми тражили уопште да се изјасним о томе. Нису ме питали чак ни да ли подносим лет авионом. Само су ме стрпали у авион директно са аеродромске писте и првог ме убацили у авион да буду сигурни.

         Дакле, ја се одазвати нећу, а онда кад они издају налог Влади Републике Србије, онда ће Томислав Николић и Александар Вучић одлучивати шта ће урадити с тим налогом. Ја нигде нећу бежати. Ако они одлуче да ме ухапсе, Томислав Николић и Александар Вучић ме могу ухапсити. Могу ме и сад ухапсити.

         Они ће онда у том случају, ако ме ухапсе, морати да проведу онај формални судски поступак који траје око две недеље, јел’ тако, и да наложе тим судијама који су њихови послушници да донесу одлуку да ме испоруче. И знате, то би био један историјски парадокс, можда у извесном смислу историјска правда.

         Они који су били моји најближи сарадници, и моји најдиректнији саучесници у свим мојим ратним злочинима и злочинима против човечности, Томислав Николић и Александар Вучић, да ме испоруче Хашком трибуналу. Па зар мислите да бих ја пропустио ту могућност која ми се указала?

         Дакле, нема мог добровољног повратка. Ако ме режим ухапси и испоручи, то је већ друга ствар. Ми се с оружјем у руци у том случају нећемо супротстављати режиму. Биће демонстрација, биће јавних протеста, али крвопролића неће бити, као што га никада није било на митинзима Српске радикалне странке, осим оног митинга који је организовао Вучић, па се договорио с неким групама да нападну полицију, па изазвао крвопролиће, па непрекидно обећавао да ће истражити случај убијеног Ранка Панића, и увек обмануо јавност у том погледу.

         Они су две и по године на власти, а још увек тај случај није истражен. Чак се заклињао његовој...

         Шта је истражено? Ко је убио Панића?

         Новинар: Припадник Жандармерије.

         Шешељ: Како му је име и презиме?

         Новинар: У затвору је. Кажу да је у притвору...

         Шешељ: Извините, ја нисам то чуо. То није било у медијима који су мени доступни. Ја сам редовно пратио Први и Други програм Радио-телевизије Србије, телевизију Б92, али то ми је промакло.

         Новинар: ...Било је.

         Шешељ: Добро. Ако је било, тим боље. Онда повлачим своју примедбу ако је било. Али, да видимо да ли је то баш тај. Да нису идентификовали погрешног.

         Новинар: Предали сте се и добровољно сте отишли у Хаг.

         Шешељ: Ја се нисам никоме предао. Ја сам отишао у Хаг, јер сам обећао српском народу на великом броју митинга, кад одем у Хаг да ћу растурити Хашки трибунал и NATO пакт и Европску унију и холандску краљицу. И због овог последњег обећања, ја сам 23. фебруара 2003. године кренуо у Хаг. И очекивао сам тамо свечани дочек, знате, очекивао сам почасну гарду на аеродрому, да дође холандска полиција и инсистира да ја први изађем из авиона. Ја сам мислио управо због тог дочека.

         Изведоше ме одмах низ оне степенице право на писту. Нису ми дали кроз коридор да идем. И тамо видим нема нигде почасне чете, стрпаше ме у ауто и одвезоше у Шевенинген. Тако је дошло до мог хапшења, захваљујући мојој наивности. А ја се предао нисам.

         Новинар: Како гледате на то 12 година касније, јел’ се исплатило?

         Шешељ: У којем смислу речи исплатило?

         Новинар: Политички, изгубили сте 12 година живота.

         Шешељ: Нисам ја изгубио 12 година живота. То је било 12 година моје борбе која је дала резултате. После те моје борбе, више нико нормалан, озбиљан и поштен на свету не може да каже да је Хашки трибунал легалан и регуларан суд. Ја сам максимално раскринкао Хашки трибунал. Растурио сам га. Ја сам на то поносан.

         Да ништа друго у свом животу нисам урадио, ту је једанаест томова мог сведочења, односно мог учешћа у разним процесима у Хашком трибуналу. Пре свега у мом, па онда сведочења код Слободана Милошевића, Радована Караџића, Горана Хаџића, и ево спремао сам се да сведочим као сведок одбране у процесу Ратку Младићу, па смо од тога одустали и одложили негде до јануара или фебруара. Нисам одустао од сведочења, него смо само померили моменат сведочења.

         Новинар: Јел’ то значи да се враћате у Хаг да сведочите?

         Шешељ: Можда ћу и преко видео-линка из Београда. И та могућност постоји, знате. И код мене су се појављивали преко видео-линка. И зашто бих путовао и губио време, кад могу тако да сведочим.

         Новинар: Извините, у ком ћете делу сведочити у корист Младића?

         Шешељ: Па пре свега, око разбијања концепта удруженог злочиначког подухвата. То је основни смисао мог сведочења. Што се тиче другог дела вашег питања, ја сам у току свог робовања у Хашком трибуналу објавио шест књига у просеку од по 1000 страна. И у рукопису имам још шест књига. Дакле, ја тамо нисам губио време. Јер су доста медији писали, како ја тамо играм шах. Па наравно, шах је духовна гимнастика, некада реми, некада преферанс итд., некада и таблић чак. Али, ја сам сваког дана тамо радио.

         Са собом сам донео огромну количину рукописа. Послао сам колима све своје личне ствари. Она торба тешка коју су ми носили на аеродрому, носио је прво један ваш колега из „Блица“, па му је била превише тешка, па је онда прискочио неко из наше странке. Обећао ми је то у авиону, прешао се. Пивљанин мислим. Ранко Пивљанин.

         Све су у њој моји рукописи, руком писани. То је хиљаде и хиљаде страна. Тако да не мислим да је то време изгубљено. Наравно, морала се одређена цена платити у погледу странке, у погледу породице, у погледу здравља итд. Али, ја сам на ту цену био спреман. Ја сам знао шта ме тамо чека.

         Нисам баш, да будем искрен, очекивао да ћу остати 12 година. За медије сам рекао - између три месеца и три године. Интимно сам рачунао највише пет година. Па су ме мало ту изненадили овом дужином процеса, али ниједног тренутка се нисам покајао. И поносан сам што сам био заточеник Хашког трибунала и што сам тамо показао како се држи прави српски четнички војвода пред судом непријатеља свог народа.

         Новинар: Да ли сте играли шах са Антом Готовином?

         Шешељ: Не, нисам га никад видео да игра шах. Били смо неко време, годину-две дана, на истом спрату. Били смо у коректним односима. Али, он је прилично затворен човек и спреман да разговара о спорту, о Шпанији и о таквим темама. Никад га нисам чуо да са неким разговара о рату или о политици.

         А знате, тамо смо се сви нашли у истој јазбини и тамо се дружите према неким личним афинитетима, какав је који човек. Ја сам највише волео да се дружим, то искрено да вам кажем, с људима који су много читали књиге, а најмање са онима који су стално кукали због своје судбине. Стално сам говорио: ја сам овде дошао да погинем и зашто ја сад тебе да жалим ако и ти погинеш.

         Новинар: А ко је кукао?

         Шешељ: Е, то вам никада нећу рећи. Могу само јавно да жигошем оне издајнике који су улазили у дил са тужилаштвом зарад мање казне, па пристајали да лажно сведоче против других.

         Новинар: А ко је највише читао књиге?

         Шешељ: Ко је највише читао књиге - па ја. Ја рачунам негде око 1000 књига укупно да сам прочитао за ових 12 година.

         Новинар: Извините, да вас питам, да ли сте икада добили од конзулата позив за гласање? Да ли је од стране конзулата Србије долазило до неких административних питања везаних за то?

         Шешељ: Да, добијали сви смо који имамо држављанство Србије позив на гласање и углавном смо се сви одазивали. Друго, сви конзули за ових 12 година, сви конзули у српској амбасади у Хагу били су веома коректни, од покојног др Прцовића, до последњег конзула, Драгана Милојевића, који је дошао да ме испрати на аеродром. Сви су били веома коректни и кад год неко од нас затражи да конзул дође ради овере неког потписа (то је било најчешће), он би одмах долазио.

         Новинар: Неки тврде да ви немате уопште држављанство Србије.

         Шешељ: Ја немам?! Ја имам држављанство Србије, јер сам уписан у књигу држављана Србије још 1986. године.

         Новинар: Да, да, али који пасош имате?

         Шешељ: А, који пасош имам? Нисам хтео ниједан да покажем на аеродрому. Полицајка ме је питала за пасош, ја сам рекао „немам” и прошао, а имао сам у џепу пасош Савезне Републике Југославије што су ми вратиле затворске власти и имао сам одштампану објаву са мојом колор-фотографијом, која је имала функцију привременог пасоша, али ни то нисам хтео да покажем, јер су ови имали налог, кад ја то предам, да ми то одузму на аеродрому, да не бих даље путовао. Ја сам и то задржао.

         Новинар: Значи, конзул вам није донео нову документацију?

         Шешељ: Не, нити сам ја подносио захтев, нити је било времена.

         Новинар: Па ви нисте предали захтев. Да сте предали захтев...

         Шешељ: Па знам, али како би знао конзул да то уради. Ви знате кад се вади пасош треба две недеље углавном, а код мене је све било муњевитом брзином. Ја не знам по ком то пропису, ако ја нисам поднео захтев, а нисам га подносио. Изволите, има ли још питања?

         Новинар: Некима је било смешно што је Николић отпутовао у Хиландар баш када сте се ви вратили. Како ви то коментаришете?

         Шешељ: Па то је његова приватна ствар што је ишао у Хиландар. Ја сам очекивао да ће побећи негде на Јужни пол, али не бих се изругивао са Хиландаром. Сви Срби који имају могућности треба да посете Хиландар. Тамо је српска царска лавра, тамо српски калуђери примају са радошћу сваког Србина и не бих на ту тему да се шегачим, иако се радо шегачим по разним другим темама.

         Новинар: Вас ће примити патријарх српски, је ли тако?

         Шешељ: Не знам ја ништа о томе. Ништа ја о томе не знам, нити ме је позвао. Видео сам у неким медијима, јел опет „Информер“ или „Курир“, ко то беше, да сам ја тражио пријем. То није истина. Што не објавите тај извор, ко вам је рекао? Ја нисам тражио пријем, а ако буде неког разлога да се сусретнемо, ако ме позове итд., зашто да не.

         Новинар: Очекујете ли можда медијску блокаду или забрану скупа у суботу?

         Шешељ: Па ја мислим да они немају могућности да забране тај скуп, нема правног основа. А шта ће да ураде у својој испамећености, то ћемо видети.

         Било је неких најава да је Вучић организовао неке навијачке групе, нећу да их идентификујем, можда информација није сасвим поуздана, да већ на аеродрому изазову инцидент и да се полупају стакла итд. Ми смо то изнели у јавност и до тога, на сву срећу, није дошло. Ја их и овог пута упозоравам: Комитет за моју одбрану држи политички скуп на Тргу републике, скуп мирног карактера. Формални сазивач скупа је комитет за моју одбрану. Наравно, на скупу ће бити у највећем броју српски радикали, али очекујемо и све остале српске патриоте.

         Новинар: Зашто наглашавате стално Комитет за одбрану а не Српска радикална странка?

         Шешељ: Зато што је то званично поднето тако, као Комитет за моју одбрану. Морам да вам то назначим да не би испао проблем - ево, радикали сад позивају на скуп, а комитет га је сазвао. Комитет је сазвао скуп и комитет позива на тај скуп и у овим званичним нашим документима и лецима стоји да то сазива комитет, је ли тако?

         Новинар: А медијска блокада, да ли је очекујете?

         Шешељ: Па ево, јуче и данас није било медијске блокаде. Одмах сам препознао које две телевизије апсолутно контролише Александар Вучић, то су Телевизија Пинк и Студио Б. И потпуно су подударне извештаје имали, као да је један човек радио оба извештаја, не знам да ли сте гледали то. То је дакле то што он држи под апсолутном блокадом, а што се осталих медија тиче, та блокада није била тако видљива.

         У неким медијима је није било никако. Да ја сад не лицитирам у којим је како било, у суштини, ми српски радикали смо задовољни публицитетом који смо имали.

         Немања Шаровић ми рече пре конференције да данас имамо много више новинара и телевизијских екипа него у протеклих неколико година заједно кад се сабере.

         Имате ли још питања? Ако немате, хвала вам што сте дошли на нашу конференцију за штампу.

         Српска радикална странка
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари