ШЕШЕЉ: Ми смо типична колонија у којој свако може да ради шта пожели

БЕСМИСЛЕНО ЈЕ ОВО СТЕЗАЊЕ КАИША - СРБИЈИ ТРЕБА НОВА ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

• Режим глуми да доводи инвеститоре, ми правих инвеститора са Запада немамо. Ми имамо оне компаније које су доведене, којима се плаћа за свако радно место које ће отворити. Србија то више не може да издржи. Незадовољство у народу је све веће...  
• Планирамо да сломимо кичму увозном сектору. Не може се држава опоравити неконтролисаним тржиштем на коме владају страни произвођачи
• Досад је режим вештачки одржавао курс динара и бацио је стотине милиона евра и милијарде у његову заштиту. Не може наша бедна и јадна економија да почива на јаком динару. Треба нам отворена расправа у друштву о начелима нове економске политике и ми ћемо настојати да иницирамо ту расправу
• Ми никада нисмо изразили жељу да уђемо у било какву сарадњу са Сандом Рашковић-Ивић. Њу је на чело Демократске странке Србије довео Александар Вучић

          ЛИДЕР Српске радикалне странке Војислав Шешељ најавио је да ће за Србију тражити нову економску политику.

          При том је рекао: „Нова политика полази пре свега од потребе заштите домаће производње у Србији. Без тога нам нема опстанка. Ово што се ради на српском тржишту - то је убиствено. Ова поплава стране робе, овај отворени увоз...

          A ударац који је задан Србији прихватањем споразума са Међународним монетарним фондом још ће више погоршати нашу ситуацију. Споразум је направљен тако да и даље усисава вредности из наше привреде, из нашег друштва уопште и да нас доводи у безизлазни положај.

          Кад је Хрватска постала чланица Европске уније, онда је задржала све привилегије на српском тржишту и кад је претила опасност, на пример, да фабрика дувана из Ровиња буде ускраћена за свој привилеговани положај у Србији - дигла кука и мотика, не само из Хрватске, него је и из других европских земаља вршен притисак на Србију.

          Ми смо типична једна колонија у којој свако може да ради шта пожели.

          Режим глуми да доводи инвеститоре, ми правих инвеститора са Запада немамо. Ми имамо оне компаније које су доведене, којима се плаћа за свако радно место које ће отворити. А много би било паметније да се тај новац поделио унапред незапосленима, па да се они сналазе, да они улажу у пољопривреду, у занатство, у трговину, у било коју делатност, а не да глумимо да имамо економски раст, а заправо тог економског раста нема.

          Србија то више не може да издржи. Незадовољство у народу је све веће...  

          Новинар: Што се ваше нове економске политике тиче, она очигледно није у правцу овог стезања каиша. Како мислите то?

          Шешељ: Бесмислено је то стезање каиша. Ми морамо приступити на сасвим другачији начин.

          Видели сте својевремено шта је урадио Млађан Динкић, какав катастрофални потез је направио. На његову иницијативу уведени су бенефицирани потрошачки кредити. Влада је субвенционисала својим новцем из буџета потрошачке кредите. Али, шта се десило?

          Ти потрошачки кредити су употребљени за куповину стране робе, за куповину луксузне робе.

          Ми планирамо да сломимо кичму увозном сектору разним мерама, на законом, на Уставу заснованим, али које ће их дестимулисати у свим областима увоза.

          Не може се држава опоравити неконтролисаним тржиштем на коме владају страни произвођачи.

          Досад је режим вештачки одржавао курс динара и бацио је стотине милиона евра и милијарде у његову заштиту. А шта је заправо потребно – потребно је да тај курс мало oслаби, на пример на годишњем нивоу не више од 10%, али помало да слаби, јер и он кад помало слаби, он дестимулише увоз а стимулише извоз.

          Не може наша бедна и јадна економија да почива на јаком динару.

          Дакле, треба нам отворена расправа у друштву о начелима нове економске политике и ми ћемо настојати да иницирамо ту расправу.  

           Новинар: Из Хага говоре да ће пратити шта све радите овде у Србији. Хрвати су тражили да вас хитно врате тамо. Занима ме ваш коментар на све то?

          Шешељ: Па ја очекујем сад Хрвати да траже да ме испоруче у Хрватску. А што се тиче тога да ме прате, па мене стално прате! У последњих 40 година, мене стално прате! Шта то мене брига.

          Ја сам рекао своје. Избацили су ме из Хашког трибунала. Кад ће ме поново позвати и хоће ли, то мене не интересује. Ја се добровољно одазвати нећу. А нек овде Томислав Николић и Александар Вучић одлучују како ће ме и када испоручити.

          Била би можда то и велика забава, а не само историјски парадокс, да ме моји најближи сарадници и моји најближи извршиоци, односно саучесници, у ратним злочинима и у злочинима против човечности испоручују Хашком трибуналу. Шта човек више од тога може пожелети?

          Што се тиче ових изјава Санде Рашковић-Ивић, ми смо сматрали да није лоше да обавестимо јавност да не разумемо Санду Рашковић-Ивић и њена млатарања о разноразним коалицијама.

          Ми никада нисмо изразили жељу да уђемо у било какву сарадњу са Сандом Рашковић-Ивић. Њу је на чело Демократске странке Србије довео Александар Вучић. Тад је Коштуница поднео оставку на све функције.

          Он није учествовао у даљим кадровским разматрањима, а Вучићу није било тешко да уз помоћ велике екипе људи обрађује већину делегата скупштине те странке и да изнуди избор Санде Рашковић-Ивић.

          Ми, ако будемо разговарали о сарадњи, можемо разговарати са Ненадом Поповићем, можемо да разговарамо са Алигрудићем, са Самарџићем, са озбиљним људима који су били у врху те странке.

          Без обзира што смо често били политички противници, морате признати да су то ипак озбиљни људи. А шта је Санда Рашковић-Ивић? Чудо невиђено. О чему са њом да разговарамо?

          Она је оправдавала хрватску “Олују”. Она је давала разноразне небулозне изјаве, а сад хоће некакве коалиције. Шта ми имамо с њом да разговарамо? Не пада нам на памет.