ШЕШЕЉ: Ја кривичну против Дел Понтеове, а ви Американца за „пријатеља суда“!

ЗАВРШНА РЕЧ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА У ХАГУ - СУЂЕЊЕ ТРИБУНАЛУ,

ОНИМА КОЈИ ИЗА ЊЕГА СТОЈЕ И ОПТУЖНИЦИ (4)

• Борислав Јовић је дошао да сведочи против Слободaна Милошевића. Па, поставља се питање - са моралног аспекта, зашто је дошао? Што се није убио? Частан човек би се пре убио него што би то себи дозволио
• И Зоран Лилић, председник СРЈ, долази у Хашку судницу да сведочи против Слободана Милошевића. А у време злочина који су приписани Милошевићу, није он био Врховни командант војске, него Лилић
• Стојим иза сваке одлуке о слању добровољаца на фронт, и од тога се никада нисам правдао. И кад нисам знао да је отишла група добровољаца, када би је Ратни штаб послао, а да ме нису обавестили, и иза тога стојим...
• Када сам поднео кривичну пријаву против Карле Дел Понте и њених сарадника, одложили сте одлучивање о томе кад се заврши процес, а онда сте се предомислили и одлучили пре годину и по дана да наложите секретаријату да се именује amicus kurie који ће то истражити. И гле чуда невиђеног, секретар одреди Американца. Што баш Американца, не неког из Бангладеша, Тајланда, Танзаније, Нигерије, Аргентине?! И то Американца који ће остати анониман за јавност
• Зашто је он до данас анониман за јавност? Је л’ се он нечега боји, да ли му прети нека опасност? Зашто се у тајности држи његово име? Зашто се делови његовог извештаја држе у тајности чак и од мене
• Имали сте лажног Дејана Анастасијевића, одустали сте од његовог сведочења, а тврдио је да сам преко моје супруге Јадранке наручио да му се бомба постави на прозор. И то ручна бомба кашикара. Како је то изведено, то Бог зна, али је то толико смешно, трагикомично. Како се то кашикара поставља на прозор? То би требало неки експерти да испитају...
• Трећа категорија сведока су поткупљени сведоци. Један такав примерак се појавио овде у судицни то је Горан Стопараић. Њега је инструисала Наташа Кандић. Слизала се са њим, живео је у њеном стану, имао кључ. И он је дао лажни исказ

Извештава: Марија М. Зарић

        ТOKOM другог дана изношења завршне речи одбране, др Војислав Шешељ се осврнуо и на четири врсте сведока који су продефиловали кроз хашку судницу, на нелегалност оптужбе за наводни „говор мржње“ у Хртковицима, и на неистините тврдње тужилаштва да су доказани појединачни злочини добровољаца Српске радикалне странке у Сарајеву, Мостару, Невесињу ...

        Пре него што је услед умора оптуженог завршна реч прекинута - нешто раније него што је предвиђено за 15. март 2012. године, и заказан наставак за уторак 20. марта, са почетком у 14 сати и 15 минута, лидер Радикала је, на њему својствен начин, у потпуности дискредитовао рад тужилаштва и његову лажну потрагу за правом и правдом, када је реч о рату који се одиграо крајем прошлог века на нашим просторима.   

        Суђење у јутарњим часовима, из непознатих разлога, није у почетку било доступно јавности преко линка хашког трибунала, а у тренутку, када је 20-так минута коначно успостављена веза, Шешељ је говорио о сведоцима које је тужилаштво довело да сведочи. Тачније, отпужени је управо говорио о Љубиши Петковићу, и сумњи оптужбе да је овај сведок суда, награђен од стране СРС због тога што је одбио да сведочи у Шешељевом процесу.

        ФАКТИ настављају да преносе изворно Шешељеву завршну реч:

        „...Прво упражњено место када нам је умро народни посланик ... Драган Тасић ... доделили смо Љубиши Петковићу. То вам је било чудно и били сте запрепашћени. Зашто? Петковић је први Србин који се супротставио намерама да га доведу као лажног сведока у Хашку судницу. Видели сте га овде, 20 кила живе ваге у њему није било, али је издржао. Јесте био уплашен и овде у затвору, и у судници, а после је објавио књигу са свим својим изјавама и целим процесом...

        Он је издржао оно што није издржао један Борислав Јовић, члан Председништва Југославије и председник Југославије. И учесник, све са мном у наводном удруженом злочиначком подухвату (УЗП). Борислав Јовић је дошао да сведочи против Слободнама Милошевића. Па поставља се питање - са моралног аспекта - зашто је дошао? Што се није убио? Частан човек би се пре убио него што би то себи дозволио. Он како председник Председништва Југославије, наводни учесник у УЗП долази да сведочи против наводног другог учесника у УЗП. Или Зоран Лилић, председник СРЈ, долази у Хашку судницу да сведочи против Слободана Милошевића. А у време злочина који су приписани Милошевићу, није он био Врховни командант војске, него Лилић.

        Дакле, имали смо с једне стране неморалне креатуре, које су погазиле сопствену част и достојанство, а са друге стране имали смо малог човека, Љ.Петковића са средњом стручном спремом, бившег таксисту, који се успротивио. Е, због тога је морао да буде награђен, а не зато што је мени евентуално сметало његово сведочење или његова изјава. Ви сте ту његову изјаву увели у спис, а она вам не вреди ништа. То што је рекао да сам лош човек, аутократа, шта то може да значи за вашу пресуду? Рекао је да сам у свему ја доносио одлуке и да се он ни о чему није питао. Па нека је! Ја стојим иза сваке одлуке о слању добровољаца на фронт, и од тога се никада нисам правдао. И кад нисам знао да је отишла група добровољаца, када би је Ратни штаб послао, а да ме нису обавестили, и иза тога стојим...

        Имали сте онда друге сведоке, нећу помињати сад њихова имена, него ћу их поделити у одређене категорије.

        Имали сте још сведока које је тужилаштво покушало да уцени и присили да сведоче. И није успело, они су то одбили. Када сам поднео кривичну пријаву против Карле Дел Понте и њених сарадника, одложили сте одлучивање о томе кад се заврши процес, а онда сте се предомислили и одлучили пре годину и по дана да наложите секретаријату да се именује amikus kurie који ће то истражити. И гле чуда невиђеног, секретар одреди Американца. Што баш Американца, не неког из Бангладеша, Тајланда, Танзаније, Нигерије, Аргентине?! И то Американца који ће остати анониман за јавност.

        Зашто је он до данас анониман за јавност? Је л’ се он нечега боји, да ли му прети нека опасност? Зашто се у тајности држи његово име? Зашто се делови његовог извештаја држе у тајности чак и од мене? Показивао сам вам овде како изгледа верзија извештаја која је мени дата са целим страницама које су избрисане.

        Зато што је тај човек радио прљав посао и желео је да нико у светској правничкој јавности не сазна да је он то радио. Да се не обрука. То је суштина. И ви сте онда прихватили његов извештај уз огроман број мањкавости који сам г. Антонети навео у свом мишљењу. Покушавао сам да пронађем још нешто што би се могло замерити извештају поред онога што је навео Антонети и морам да признам да нисам нашао... Чак је навео и нешто од онога што мени не би пало на памет...

        И шта вам значи сад тај извештај? Тужилаштво хоће да уђе у спис. Е, и ја хоћу да уђе у спис. Хоћу да добијем целовит извештај, па макар ми целу пресуду на њему засновали. Јер, тај извештај до краја компромитује Трибунал и велике силе чији је инструмент хашки трибунал.

        Друга категорија сведока су они који су подлегли притисцима и претњама, и  пристали да лажно сведоче. Избрбљали нешто истражитељима, што није имало никаквог веродостојног утемељења у чињеницама, али највише зато што су потписали оно што су им истражитељи сугерисали, што су сматрали да се може уклопити у оптужницу, под претњом да ће и сами бити оптужени ако то не ураде.

        И чим је дошао рок који вам је Савет безбедности дао за подизање мојих оптужница, огромна већина њих се окренула против вас и дошли су у мој тим одбране да испричају како је било и да дају нове изјаве, да се понуде као сведоци одбране. И, сад се тужилаштво у завршном претресном поднеску и завршној речи у судници позива на претходне изјаве тих сведока, а готово да не помиње ове накнадне. Дакле, ово што је писало тужилаштво у име тих сведока и што су они потписали као своје - тачно је и истинито, а ово што касније ти сведоци слободно и сами кажу  - е, то није тачно, већ је под утицајем. Јесам ли ја некоме претио, јесам ли ја некога потплаћивао и чиме?!

        Зашто би они мењали тај исказ? И да је само у мом предмету, него ни у једном српском предмету у Трибуналу није се десило да неко убије сведока оптужбе, да га физички нападне, повреди, да му отме имовину, било шта друго уради. Нема таквог случаја. Режим у Београду једва чека да пружи заштиту било коме ко би се пожалио да смо му ја или моји сарадници запретили или нечим угрозили.

        Имали сте једног лажног Дејана Анастасијевића, одустали сте од његовог сведочења, који је тврдио да сам преко моје супруге Јадранке наручио да му се бомба постави на прозор. И то ручна бомба кашикара. Како је то изведено, то Бог зна, али је то толико смешно, трагикомично. Како се то кашикара поставља на прозор? То би требало неки експерти да испитају...

        Трећа категорија сведока су поткупљени сведоци. Један такав примерак се појавио овде у судицни то је Горан Стопараић. Њега је инструисала Наташа Кандић. Слизала се са њим, живео је у њеном стану, имао кључ. И он је дао лажни исказ у коме чак стоји да сам на митингу у Шиду 1991.г., узгред тог митинга није било, да сам ушао на фудбалско игралиште, да се окупила маса грађана и поздравио их хитлеровским поздравом.

        То стоји у изјави које је сачинило тужилаштво и које је Стопарић потписао.            Једно од мојих првих питања је било питање везано за тај поздрав, а Стопарић је, овде у судници, рекао да то није тачно и да не зна уопште како се то нашло у његовој изјави. И многе друге ствари је негирао из своје изјаве. Само се задржао на лажима о војничком образовању четника у Србији, у јединице, чете, десетине, водове и тд, што цела Србија зна да је лаж. А био ми је користан, јер ми је помогао да разјасним неке догађаје у Херцеговини, Вуковару итд.

        И ником ништа. Да је ово прави суд, одмах би судско веће донело одлуку да се кривично гоне припадници тужилаштва који су изјаву Ступарића фингирали... Стопарић је богато наплатио своје услуге у Трибуналу. Био је сведок у другим процесима, код Милошевића... Добио је добар смештај у једној западној земљи, солидну количину новца да отпочне приватни бизнис... Себе је лично материјално обезбедио...            

        Има још случајева попут Стопарића. Сетите се да смо имали извештај службе за заштиту сведока, одмах после првог дана сведочења Стопарића, да га је Н.Кандић звала телефоном са одређеним сугестијама, које нису експлицитно изражене, али су биле јасне. То нас је служба обавестила и ником ништа.

        Имате сведока 026. И он је пристао да душу прода ђаволу. Лажно је сведочио у предмету Слободана Милошевића, и док је чекао на сведочење. Провео је пар месеци у Хагу, и нема шта није извољевао. Преко 50 медицинских интервенција, што операција, што стоматолошких и других интеревенција. Укључујући и више сеанси акупунктуре. Све му је платио хашки Трибунал.

        Шта му је пало на памет? Да промени све зубе, да се излечи од свих могућих болести, све му је испуњавано. Кад је лажно сведочио заједно са супругом, смештен је у једној западној земљи. Међутим тиме је постао незадовољан, нису испунили сва обећања. Дали су му неки стан и скромнија месечна примања. Нису поступили као у слућају Стопарића. Незаодовољан, покупио се са супругом и вратио у Србију, крадом. И пошто сте га преварили, револтиран, обратио се мом тиму за помагање одбране.

        У његовој изјави је стајало да сам ја у Суботици дигао у ваздух римокатоличку катедралу, као да су катедрале свемирски бродови које се дају лако лансирати. Тужилаштво на томе инсистира без икакве провере... Које тужилаштво на свету ради без провере? Никада та катедрала није дигнута у ваздух. Био је неки инцидент слабије снаге на улазу, који је полиција расветлила. Реч је о припадницима неке секте... А тужилац у завршној речи помиње да је тај сведок говорио и о неком састанку који сам држао у Срему 1991.г. који се тицао прогона Хрвата.

        Целу претходну изјаву тог сведока, тужилаштво сматра доказом, а ви сте им у томе помогли јер сте све то увели у спис. С почетка сте се борили да у спису буду само релевантни документи ... а после сте дозволили тужилаштву да вам булдожерима разноразна документа удену у судски спис, 2010. и нешто 2011. године... Нит’ сте их овлаш проучавали, нити сте мени омогућили у судници да се о њима изјасним... Дајте да видимо како ћете ви написати пресуду на основу тих докумената...на основу прелиминарних изјава сведока, који су и сами после јавно демантовали.