ТАДИЋ: Демагогија деведесетих и искази опасних намера

ПЕТООКТОБАРСКА ИЗЈАВА ПРЕДСЕДНИКА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ

• Последње изјаве наших званичника да нам се због нових услова везаних за проблем Косова више не жури на европском путу и да ће Србија од сада постављати своје услове Европској унији, нису само демагогија деведесетих већ и искази опасних намера
• ФАКТИ: Овде се нема о шта „сабља крвавити“. Па ипак треба указати да је осам година владао Србијом човек који, ево, верује да је ЕУ „највећи мировни пројекат савременог света“. Упркос томе што су водеће земље ЕУ, уз бар прећутну сагласност свих осталих, бомбардовале његову земљу и што му отимају КиМ! Упркос томе што је тај „највећи мировни пројекат“ разбио Либију, а сад разбија мирну Сирију! Није чудо што овоме више ни Бог ни Ђилас неће да помажу!
•  ФАКТИ: Уосталом, ЕУ је „највећи мировни пројекат савременог света“ исто колико је 5. октобар „изузетно цивилизацијско достигнуће“...

        „СРБИЈА се након 5. октобра 2000. године променила и померила као друштво унапред, имајући у виду пре свега да су тада успостављени демократија, демократске институције и да је започет процес друштвених реформи.

       Ти догађаји представљају изузетно цивилизацијско достигнуће наших грађана јер је Србија плебисцитарно одлучила да након ратних година приступи највећем мировном пројекту савременог света, Европској унији, и активно промени његове основне принципе кроз процес помирења на увек нестабилном простору западног Балкана.

       И сваки пут након тог датума, на изборима се постављало питање потврђивања те стратешке оријентације наше земље. И сваки пут је, и упркос оправданом незадовољству постигнутим као и оствареном брзином промена, тај циљ увек изнова потврђен.

       Међутим, последње изјаве наших званичника да нам се због нових услова везаних за проблем Косова више не жури на европском путу и да ће Србија од сада постављати своје услове Европској унији, нису само демагогија деведесетих већ и искази опасних намера, који доводе у питање више пута јасно изражену вољу грађана ове земље, њихову економску будућност, а на крају и наше легитимне интересе на Косову.

       5. октобар 2000. године није био само чин освајања слободе, већ и недвосмислена одлука нашег народа о стратешкој оријентацији земље. И такву одлуку ниједна влада не може да измени уместо самих грађана.“