Проевропска фатаморгана

И Света Луција признала Косово - западни пријатељи наше власти и Беџет Пацоли раде свој посао

  • Званични Београд изгледа да још није потрошио илузије да ће мала Света Луција бити куражнија од њега пред Вашингтоном - да ће она више бранити границе и суверенитет Србије него најутицајнији чланови владе Мирка Цветковића који нису имали петље да ишта скрешу у брк ни трећеразредном чиновнику Стејт департмента (Филипу Рикеру) који им је отворено рекао да се од њих очекује да „дијалогом“ са Приштином разреше проблеме који постоје „између две земље“
  • Наставак Јеремићеве кампање биће унапред губитнички и неодговоран - Сизифов посао, све док се Србија не испрси поводом свог статуса и пред Вашингтоном и пред Бриселом и у Уједињеним нацијама и свима покаже шта хоће и на шта ни по коју цену не пристаје – д а би макар пријатељи могли да је разумеју и да би имали шта да подрже.

         ВЕСТ која је у суботу, 20. августа, обишла светске и српске медије гласи: „Света Луција признала Косово. Карипска држава Света Луција признала је 19. августа  независност Косова. Тиме је број чланица УН које су признале Косово повећан на 81.

*  *  *  *  *

         Рекло би се: ништа! Није страшно, неће болети! Света Луција је острво у источном делу Кариба површине 620 квадратних километара, са око 175.000 хиљада становника.

         Утолико пре што за државу Света Луција вероватно никад чула већина грађана Србије. А ни већина светолуцијанаца за Србију и неко тамо Косово.

         Заблуда! И Света Луција појачава бестежинско стање српске дипломатије. И показује свима који имају очи да виде: да дипломатска јурњава по свету да се зауставе нова признања Косова - у којој је предњачио министар Јеремић – не може бити замена за државни курс „само у ЕУ која признаје границе Србије“. Да удворичка власт у Београду – у обилажењу престоница које још нису признале Косово – не може бити бржа не само од америчког Ахилеја, него ни од Пацолијеве корњаче!

         Вукова и Борисова „косовска апорија“ донела је Србији енормне трошкове су у њу од прошлог лета  били масовноукључени и бројни бивши амбасдори Србије, а ових дана сама себи стаје на реп и доживљава потпуни крах.

         Званични Београд изгледа да још није потрошио илузије да ће мала Света Луција бити куражнија од њега пред Вашингтоном. Да ће она више бранити границе и суверенитет Србије него најутицајнији чланови владе Мирка Цветковића који нису имали петље да ишта скрешу у брок ни трећеразредном чиновнику Стејт департмента (Филипу Рикеру) који им је отворено рекао да се од њих очекује да „дијалогом“ са Приштином разреше проблеме који постоје „између две земље“). Па макар дежурну фразу „и Косово и Европа“.

 

         Дакле: држање Београда је главни кривац што је једно време тек изгледало да су признања Косова утихла. То је била фатаморгана у нашој демократској проевропској пустињи. Варка коју је наша дипломатија – не водећи рачуна да су иза следећег ћошка сигурна признања Нигерије и Свете Луције - обилато користила да се неодмерено хвали својом дипломатском акцијом и успехом. И да прикрије голотињу свог храброг узмицања под заставом „и Косово и ЕУ“.

         Евидентно је да ће број земаља које признају Косово ускоро достићи премашити цифру већу од 100.

         То Приштини неће донети формалан улазак у УН и друге међународне институције, јер постоји јасан став Русије и Кине да неће то дозволити. Али, у моралном погледу Косово (и његови ментори) ће имати сатисфакцију да их признаје већина у свету. Већина чланица УН. Већина чланица ЕУ и већина најмоћнијих држава света.

         Због свега, и после свега, било би логично да српска допломатија сместа прекине нерационалну кампању која мало шта не доноси, сем огромних трошкова.

         Треба хитно мењати државни курс поводом КиМ. Статус Косова и Метохије је – статус Србије!

         Без тога, наставак кампање биће унапред губитнички и неодговоран. Биће Сизифов посао. Све док се Србија не испрси поводом свог статуса и пред Вашингтоном и пред Бриселом и у Уједињеним нацијама. Да свима покаже шта хоће и на шта ни по коју цену не пристаје.

         Да би макар пријатељи могли да је разумеју. И да би имали шта да подрже.

 

ПОСРБИО: Јово Вукелић

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари