Канцеларија за европске интеграције објавила да је 47 одсто Србије за европске интеграције

ОВАКВИМ „КАНЦЕЛАРИЈАМА“ БИ ТРЕБАЛО ЗАКОНОМ ЗАБРАНИТИ ДА ОБЈАВЉУЈУ СВОЈА „ИСТРАЖИВАЊА“

• Тврди такође да највећи проценат грађана, 8 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ. То, како се наводи у саопштењу Канцеларије, показује да више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења
• ФАКТИ:Тврде да су истраживање обавили „према стандарду Евробарометра“ - а чак нису навели ни колико људи су анкетирали. Како да им се верује да нису све измислили или да нису анкетирали своје познанике и истомишљенике?!

        ЧЛАНСТВО у ЕУ би на референдуму подржало 47 одсто грађана Србије, док би 29 одсто гласало против, саопштила је данас Канцеларија за европске интеграције.

        Ако би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење наше земље у ЕУ?“- 47 одсто грађана Србије гласало би за, 29 одсто би гласало против, 15 одсто не би гласало уопште, а девет одсто не зна шта би одговорило на ово питање, показало је редовно истраживање Канцеларије за европске интеграције.

        У односу на истраживање из јуна прошле године, у децембарском истраживању су порасли и подршка чланству и проценат грађана који су против чланства, док су у поређењу са децембром 2015. резултати слични, показују подаци објављени на сајту Канцеларије.

        У истраживању спроведеном у јуну 2016. године, 41 одсто грађана је рекло да би гласало за чланство у ЕУ, а 24 одсто је било против, док је у фебруару 2015. године 48 одсто грађана било за чланство у ЕУ, а 28 одсто против.

        У саопштењу Канцеларије за европске интеграције се истиче да је подршка грађана реформама као и претходних година веома висока.

        Од укупног броја испитаника 64 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак Србије у ЕУ требало спроводити и мимо тога због добробити грађана и стварања боље уређене Србије, наводи се у саопштењу.

        Као најзначајније реформе које највише утичу на њихов свакодневни живот, грађани су издвојили реформу здравственог система (16 одсто), реформу правосуђа (14 одсто), борбу против корупције (16 одсто), реформу образовног система (10 одсто) и реформу пољопривреде (10 одсто).

        Следе реформа заштите потрошача (58 одсто), реформа заштите животне средине (6 одсто) и боља заштита људских права (6 одсто), додаје се у саопштењу.

        Највећи проценат грађана, 58 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ.

        То, како се наводи у саопштењу, показује да више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.

        Према истраживању, за 35 одсто испитаника чланство у ЕУ би била добра ствар, 31 одсто грађана сматра да је то лоше, а 34 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.

        За највећи број грађана, 17 одсто, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, пут ка бољој будућности младих људи (16 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у Србији (11 одсто).

        Четвртина испитаника верује да је Русија највећи донатор Србије у последњих 16 година, наводи се у саопштењу и додаје да то није у складу са чињеницама и да указује на недовољну информисаност грађана када је реч о бесповратној развојној помоћи која је дата Србији од 2000. године.

        Истиче се да, према званичним подацима, ЕУ и њене чланице са око 2,7 милијарди евра донираних средстава у периоду од 2000. до 2015. године, представљају највеће донаторе Србије.

        Како се наводи, са тим податком је упознат 21 проценат испитаника, док се исти проценат изјаснио за Кину, а на четвртом месту је Јапан са 11 процената.

        Истраживање јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“ је крајем децембра спровела Канцеларија за европске интеграције према стандарду Евробарометра.

        Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања Европској унији и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу, наводи се у саопштењу.

        Бета