ЛАВРОВ: Обама има Путинов позив да посети Русију

СЕРГЕЈ ЛАВРОВ О РЕЗУЛТАТИМА РАДА РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ У 2012. - крај

  • Питање мировног споразума између Русије и Јапана има релативно дугу историју. Лидери две земље су више пута условаљавали да се ово питање реши без емоција и сувишних страсти у јавности, да се припреми база за формулисање предлога који би били прихватљиви јапанском и руском народу. То није једноставно учинити
  • За нас је зона слободне трговине релативно нова форма рада. Тренутно са неким земљама и структурама, укључујући Европску асоцијацију слободне трговине, Нови Зеланд и Вијетнам, у пилот-режиму разматрамо перспективе стварања такве зоне. Уколико то у Вијетнаму успе, гледаћемо да то искуство проширимо и на друге земље
  • Спремни смо да са две Кореје сарађујемо у реализацији трилатералних пројеката у области енергетике, испорука гаса, изградњи транскорејског гасовода, спајању Транскорејске железничке пруге са Трансибирском железничком пругом

        Питање: Сергеј Викторович, постоји ли шанса да у ближој перспективи буду одржани пуноправни преговори „шесторке“ са Ираном? Како оцењујете то што Иран не пушта инспекторе Међународне агенције за атомску енергију на војни објекат Парчин?

       ЛАВРОВ: Уверен сам да ће до преговора доћи. Тренутно се усаглашавају техничка питања као и место одржавања састанка. Ми не схватамо до краја зашто се тако жучно споре о месту окупљања - то је другоразредна ствар. Видимо да неки учесници „шесторке“ и сам Ирана имају своје представе о томе. Биће жалосно ако то буде одуговлачило процес. Постоји чврст став да ће се политички директори „шестерке“ на челу са Високим представником ЕУ Кетрин Ештон срести са представницима Ирана. 

       Недавно су инспектори Међународне агенције за атомску енергију били у редовној посети Ирану да усагласе модалитете рада на питањима која су акумулирана у Агенцији и изазивају сумњу да је ирански нуклеарни програм имао и има неку војну компоненту. Иранци су истакли да желе да у потпуности усагласе тај документ. Мислимо да би иранске колеге могле да раде мало брже и да се одазову на предлоге Међународне агенције за атомску енергију, која такође жели компромис и да предложи повољне модалитете. Мислим да се посета разним објектима, укључујући и Парчин,  разматра у контексту израде ових модалитета. Својевремено су у Парчину већ били инспектори Агенције. Не треба тим поводом очекивати било какве сензације. 

       Питање: У септембру 2012. рекли сте да је Русија спремна да потпише са Естонијом нови споразум о граници, уколико Талин уздржи од изненађења. Откуд то да Русија испољава оволико добре воље, имајући у виду да није било промене у ставу владе Естоније? Који су главни захтеви Москве да би се потписао тај споразум? Које перспективе тај документ отвара двема земљама? 

       ЛАВРОВ: То је стара и позната прича. Током активних преговора са Естонијом и Летонијом о припреми споразума о граници имали смо и са Ригом и Талиним потпуно разумевање да никаквих историјских алузија у документу неће бити, а да ће процедуре ратификације проћи без изненађења у виду позивања на ове или оне споразуме из прошлих времена. Летонија је овај договор у потпуности испоштовала. 

       Када је естонски парламент приступио ратификацији усаглашених и потписаних споразума  у резолуцију о ратификацији унето је позивање на Тартуски мировни споразум што је противречило постигнутим договорима са Министарством иностраних послова Естоније. Након тога смо били принуђени да опозовемо потпис на споразуму и саопштимо да треба почети нове преговоре и припремити нови документ да би гранично питање било коначно затворено. Естонски партнери су то примили са разумевањем, добивши наше детаљно разјашњење ситуације. Саопштили су да ће сачекати повољан моменат у стицају разних фактора и да ће бити спремни да обнове преговоре. Ми смо чекали и периодично их на то подсећали. 

       Међутим, прошле јесени се појавила иницијатива, ако добро схватам, Комитета за међународне односе парламента Естоније. Наша добра воља је увек била присутна. Добра воља се појавила и на естонској страни после одлуке која је донета на иниаијативу парламентарног комитета. Тренутно су обновљени контакти и они се настављају. 

       Питање: Председник Русије Ввладимир Путин је рекао да ће разговарати са истражним органима о могућности враћања Пољској остатака председничког авиона који се срушио недалеко од Смоленска. Појавила се информација да Варшава још није исцрпила све правне могућности да врати авион. У Бриселу је јуче издато заједничко саопштење пољских и руских парламентараца у којем се каже да очекују што скорији завршетак истраге и враћање делова срушеног авиона. Да ли то може да утиче на убрзање процеса, односно – постоји ли нада да ће Пољској бити враћени делови авиона и пре завршетка истраге?

       Извињавамо се што понопо постављамо једно те исто питање. Истражни комитет криминалистичке полиције Русије одбија да са нама о томе разговара. 

       ЛАВРОВ: Не знам какви су ваши односи са Истражним комитетом. Ту трагедију су у Русији веома болно примили. Присетите се како су тада реаговали председник Русије Дмитриј Медведев и председник владе Ввладимир Путин. Не желимо да стварамо проблеме пољском руководству, породицама погинулих и у руско-пољским односима. Међутим, то је тежак кривични процес који се води и у Русији и у Пољској. По нешим правилима, док се коначно не заврши истрага и предмет не буде предат суду, материјални докази морају бити код истражних органа. Истрага се ближи крају, али још увек није завршена. Колико ја схватам, то није ништа необично јер и пољска истрага још није завршена. 

       Схватајући колико се ова ситуација емотивно доживљава у Пољској - ми смо још у лето 2012. године предложили нашим пољским колегама да отпочнемо разматрање техничко-логистичких аспеката предстојећег транспорта фрагмената авиона у вашу земљу. Такви сусрети су већ одржани на експертском нивоу. Сматрам да ћемо у најскорије време имати неке ковости. Не могу да коментаришем и дајем прогнозе када ће истрага бити завршена. Међутим, контролишемо ово питање. 

       Има обраћања и Бриселу - то је, вероватно, жеља да се изврши притисак, чак и то можемо да схватимо, али то неће убрзати ток истраге која се, још једном истичем, налази под личном контролом председника Русије Владимира Путина. Истражни органи чине све да раде брзо. Такође смо спремни да у складу са свим постојећим договорима решимо питање постављања споменика на месту трагедије - на ову тему такође имамо контакте. 

       Питање: Последњих година Русија остварила одређени напредак у развоју односа и сарадње, у разним областима, са Индонезијом и другим чланицама АСЕАН - али више на политичком него на економском плану - у поређењу са другим учесницима из истог региона. Трговинска размена Русије са земљама АСЕАН иноси нешто више од 20 милијарди долара, са САД - 176, Аустралијом - 47, Кином - око 400 млрд долара. До 2015. године Кина планира да оствари 500 милијарди долара робне размнене. Шта, по Вашем мишљењу, треба урадити да би се ликвидирала овај неравнотежа? Да ли би можда и Русија требало да - као Кина - са АСЕАН успостави зону слободне трговине?

       Шта Русија очекује од самита Азијско-пацифичке економске сарадње ове године? 

       ЛАВРОВ: Ми са АСЕАН развијамо партнерство у дијалогу. Имамо Споразум о трговинско-економској сарадњи и Споразум о културној сарадњи. Расте робна размена. Ми знамо за цифре које сте навели. Оне одражавају историјске везе између земаља о којима је реч. Убеђен сам да ће обим робне размене, инвестиција и заједничких економских пројеката са земљама АСЕАН незадрживо расти. Да ли ћемо стићи Кину? Не мислим да је то могуће у догледно време. Ми имамо планове које су одобриле земље АСЕАН. 

       За нас је зона слободне трговине релативно нова форма рада. Тренутно са неким земљама и структурама, укључујући Европску асоцијацију слободне трговине, Нови Зеланд и Вијетнам, у пилот-режиму разматрамо перспективе стварања такве зоне. Уколико то у Вијетнаму успе, гледаћемо да то искуство проширимо и на друге чланове Асоцијације. 

       Од самита АПЕС у Индонезији очекујемо наставак рада на првцима који су активирани и настављени током руског председавања. Очекујемо континуитет. Имамо договор са нашим индонежанским колегама да у саставу „тројке“ која је настала у АПЕС радимо заједно са претходним, садашњим и будућим председавајућима. 

       Питање: Мори планира, да током посете Москви у фебруару ове године, има сусрет са председником Русије Владимиром Путином. Да ли ће се разматрати питање потписивања мировног споразума са Русијом? Недавно се појавила информација да је руска страна 1992. године предложила Јапану да му преда два острва - Хабомаи и Шикотан. Да ли можете потврдити ту информацију? 

       ЛАВРОВ: Заинтересовани смо за активан развој односа са нашим јапанским суседом. Између Русије и Јапана су започети озбиљни послови у трговинско-економској и инвестиционој сфери, као и у енергетици. Постоје и нови планови у овим областима и они се реализују. Најважније је да на обе стране бизнис испољи интерес за сарадњу. Владе Русије и Јапана то активно подстичу. 

       Спремни смо да и даље разматрамо и тражимо путеве решења свих питања која су на дневном реду. То се тиче и питања потписивања мировног споразума.

       Знамо да ће се бивши премијер Мори, кога је председник Путин позвао у госте - они су стари пријатељи - интересовати за питање потписивања мировног споразума. Као што вам је познато, премијер Јапана је позван да посети Руску Федерацију. Веома се радујемо да премијера Абеа видимо у Москви. 

       Питање мировног споразума има релативно дугу историју. Лидери две земље су више пута условаљавали да се ово питање реши без емоција и сувишних страсти у јавности, да се припреми база за формулисање предлога који би били прихватљиви јапанском и руском народу. То није једноставно учинити.

       Ми разговарамо о ситуацији насталој на основу резултата Другог светског рата која је добила одраз и у Повељи ОУН. Да бисмо ишли напред, морамо признати ову правну реалност, што је најважније - створити повољне услове за решавање свих тешких питања међу нашим земљама. 

       За то је потребно подстицати трговинско-економску и културно-хуманитарну сарадњу која би била популарна међу грађанима Русије и Јапана. За то је потребно изградити поверљиве приступе у усаглашавању потеза у међународним односима, питањима безбедности у Азијско-пацифичком региону. Ми желимо да се безбедност у АПР не ослања на затворене блокове, већ на архитектуру која би укључивала све државе на принципима једнаке и недељиве безбедности. 

       Што односи између наше две земље и народа буду садржајнији, лакше ће се разговарати о свим тешким питањима. Изјаве неких јапанских политичара који прилично емотивно и једнострано фромулишу захтеве према Русији не доприносе решавању ствари. Не видимо да су такве изјаве од велике користи са аспекта стварања атмосфере за свестрани развој руско-јапанских односа. 

       Питање: Између Русије и Летоније активно се развијају економски односи. Без обзира на то, на жалост, политички дијалог је застао. Које акције са обе стране би могле активирати тај процес?

       ЛАВРОВ: Споразуми о политичком дијалогу у односима било које две земље на било ком нивоу - остварују се кад пристигну одговарајући предлози. Мој летонски колега и ја разговарамо на маргинама различитих скупова, као на самитима Русија - ЕУ и у Савету Русија - НАТО. Не видим разлога за вештачку сензационалност поводом наших односе. Имамо нормалан процес трговинско-економске сарадње. 

       Као и досад, уверени смо да је Летонија обавезна да више уради и реши проблем „недржављана“. То је проблем и Летоније и Европске Уније. Руководство у Бриселу треба да је срамота због става да на наше позиве - да подстакне Ригу на извршење препорука Савета Европе, ОЕБС и ОУН - одговара да постоје нека  схватања унутар ЕУ да је у Летонији и Естонији све у реду. Не може бити правде у томе што су стотине хиљада људи апатриди у земљама у којима су се родили и који су на референдуму о независности гласали „за“ и желе да буду лојални грађани Летоније и Естоније. Број „недржављана“ се узима при одређивању квота Летоније и Естоније у Европском парламенту, док они не могу да гласају и чак не могу да бирају локалну власт. 

       Био сам у посети Риги пре неколико година кад је председник био В. Затлер. Позивали смо их да изврше макар део препорука међународних структура које се тиче давања аутоматског држављанства онима који се тек рађају и старим људима. Наводно смо постигли неко разумевање. Знам да је руководство Летоније покушавало да формализује те идеје. За сада се ништа није десило - све тапка у месту. Овај проблем реално отежава наше односе и не служи на част Летонији као чланици ЕУ, а ни самој Европској Унији. 

       Питање: Данас је Савет Безбедности ОУН донео резолуцију о Демократској Народној Републици Кореји која је лансирала ракету у децембру прошле године. Како коментаришете овај догађај? 

       И потпитање: недавно је у Јужној Кореји изабран нови председник госпођа Парк Геун Хје. Она има намеру да проширује сарадњу са суседним земљама, укључујући и Русију. Севеном Корејом већ више од годину дана руководи нови лидер - Ким Џонг Ун. Има ли Русија жељу или план за сусрет са шефовима две корејске државе? 

       ЛАВРОВ: Све ће, пре свега, зависити од тога колико сами лидери две Кореје буду за то заинтересовани. Спремни смо да сарађујемо у реализацији трилатералних пројеката и у области енергетике, и у испорукама гаса, изградњи транскорејског гасовода, на спајању Транскорејске железничке пруге са Трансибирском железничком пругом. Већ се на неким од тих праваца воде конкретни преговори. Не зависи све толико од Руске Федерације колико од жеље и спремности Северне и Јужне Кореје. 

       А што се тиче лансирања севернокорејске балистичке ракете, на које се односи резолуција СБ ОУН, морам да кажем да се наше оцене подударају са мишљењем других чланова Савета Безбедности. Резолуција је једногласно усвојена и говори сама за себе. Таква лансирања, исто као и нуклеарне пробе, забрањена ранијим одлукама Савета Безбедности ОУН. Сматрамо да ће наши севернокорејски суседи чути глас глас међународне заједнице и да ће се вратити на пут сарадње у оквиру шесточланих преговора.

       Да би се то догодило, треба остати у оквирима захтева садржаних у резолуцији СБ ОУН. Што се нас тиче, учинићемо све да се створе услови за обнову шесточланих преговора. Русија руководи, у оквиру тог механизма, Радном групом за питања мира и безбедности у Североисточној Азији - што је далеко шире од проблема денуклеаризације Корејског полуострва.

       Русија има конкретне предлоге које је предочила осталим учесницима као председник Групе за питања мира и безбедности у Североисточној Азији. Рачунамо да ће о тим предлозима почети расправа која ће резултирати неопходном критичном масом узајамног поверења и тако помоћи непосредном решавању нуклеарног проблема. 

       Питање: Желео бих да вам поставим питање о сарадњи Русије и САД. Земље су, са једне стране, добиле два поново изабрана председника - В. Путина и Б. Обаму - а са друге - погоршање односа везано за „Акт Магнитског“ и „Закон Диме Јаковљева“. Колико би био важан један прави билатерални самит Русије и САД?

       ЛАВРОВ: Већ сам детаљно говорио о руско-америчким односима и не желим да се понављам. Што се тиче сусрета „на врху“, председник САД Барак Обама има позив председника Владимира Путина да посети Русију. Очекујемо одговор на ту понуду. 

       Питање: У последње време у Русији долази до комешања изазваних информационим поводима попут, на пример, „Акта Магнитског“ - која изазивају поделе у друштву, како на трговима тако и међу министрима. Уосталом, подаци ОУН указују да се у задњих десет година смањио број оружаних конфликата, а да се повећао број информационих. Русија засад губи информационе ратове. Предузима ли се нешто да се растера тај негативни информациони „облак“ који тежи да изазову поплаву и немир на броду „Русија“ кога носи струја?

       ЛАВРОВ: Колико видим, ви сте романтичар. Свима је познато како су стварани информативни ресурси у савременом свету и у различитим земљама, укључујући и ресурсе окренуте спољној публици. 

       Знамо да је то важан посао. Држава активно подржава повећање наших информативних могућности преко канала као што су „Русија 24“, „RussiaToday“ и „Русија ал-Јаум“, као и емитовање тог канала на шпанском говорном подручју. Нема сумње да планирамо да урадимо више. При далеко скромнијим финансијским могућностима, телевизије „RussiaToday“ и „Русија ал-Јаум“ у арапском свету озбиљно и успешно конкуришу англојезичним телевизијама као што су „CNN“, „BBC“ и „Al-Jazeera“. Статистика је убедљива:  ради о упоредивом проценту гледаности, а не заостајању неколико пута или више. Рачунам да ће и други медији помагати, не да неки „брод“ тоне у неком мору, већ да се активности Русије, као и било које друге земље, на међународној арени објективно доживљавају. Због тога са вама и разговарамо. Надам се, на узајамну корист.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари