ЛАВРОВ: И Русија ће шире активирати могућности „меке силе”

УВОДНА РЕЧ МИНИСТРА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА РФ СЕРГЕЈА ЛАВРОВА О РЕЗУЛТАТИМА РАДА РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ У 2012.

  • Очигледно је да свет - историјским мерилима - преживљава прелазни период без преседана, који прати преиначавање геополитичког изгледа и формирање нове расподеле моћи 
  • Настављамо рад на јачању позиција наше земље као једног од водећих центара снаге и утицаја новог полицентричног система који се формира и који одговара реалности и задацима XXI века
  • Односи између Русије и САД, као и раније, имају главни значај за решавање питања евроатлантске безбедности и одржавање глобалне стабилности у целини
  • Знатном побољшању ефикасности нашег спољнополитичког деловања треба да допринесе шире активирање могућности „меке силе“
  • Да би руска армија и морнарица биле у потребном стању, неопходне су им вежбе. Зато су маневри наших копнених, ваздухопловних и поморских снага постали редовни
  • Кад је администрација Барака Обаме обнародовала жељу да „ресетује" руско-америчке односе, ми смо то недвосмислено схватили као поимање котрапродуктивности политике коју је према Русији водила администрација Џорџа Буша. То се, дакле, односило пре свега на њу саму
  • Док се залажу за дијалог, наши амерички партнери планирају, граде и инсталирају објекте своје противракетне одбране који имају глобалну димензију и не узимају у обзир то што ми говоримо
  • Осетљивом питању какво је ПРО придодато нова - „закон С. Магнитског". Ова људска трагедија се цинично користи да би се „казнила" Русија и да би се умешали у процес којим се бави наше правосуђе, а који још није завршен
  • Амерички законодавци су преузели улогу судије о питањима која се тичу нашег унутарруског живота и која ми сами морамо да решавамо. Ми смо морали да одреагујемо 
  • Сада смо сведоци новог заоштравања које је везано за неправну одлуку америчког суда о „Шнејерсоновој колекцији". То је одлука која изазива само револт јер нема ништа заједничко са правосуђем. Та колекција је својина народа Русије, а третира се као власништво америчке хасидске заједнице

         ПРОТЕКЛА година била је тешка. Било је приметно продубљивање неуједначености глобалног развоја, повећана је нестабилност, Блиски Исток је кипео.

         Највећу забринутост изазива развој ситуације у Сирији и око ње. У том региону скоро да су свакодневни постали терористички акти, неконтролисано се дистрибуира оружје, одвија се инфилтрирање бојовника, чак и из области Сахара-Сахел.

         Мали преживљава последице догађаја у Либији. Веома узнемемирујућа била је отмица талаца у Алжиру.

         У протеклом периоду нисмо успели да озбиљно напредујемо у реалном решењу проблема неширења оружја за масовно уништавање, при чему имам у виду ситуацију у вези са иранским нуклеарним програмом (ИНП), нуклеарни проблем Корејског полуострва, ситуацију у вези са сазивом Конференције о питању оснивања зоне без оружја за масовно уништавање на Блиском Истоку. 

         Испољена је тенденција поновног ослањања на фактор силе, као и да се сопствени проблеми решавају на рачун других. Ситуација у светској економији је тешка, посебно у еврозони.

         Настављено је трагање за начином савладавања последица глобалне економске кризе. 

         Уопште, очигледно је да по историјским мерилима свет преживљава прелазни период без преседана, који прати преиначавање геополитичког изгледа и формирање нове расподеле моћи. 

         У таквим условима Русија је настојала да води одговорну спољну политику, да на међународној сцени изграђује колективне активности у интересу јачања безбедности и стабилности, регулисања конфликата путем проналажења разумних компромиса, као и преко развоја квалитетног дијалога  и сарадње са свим државама.

         За кључни сматрамо задатак који нам је поставио Председник В. В. Путин - да доприносимо стварању богате и  просперитетне Русије, да обезбедимо повољне спољне услове за дугорочан стабилан развој земље, ослањајући се на јединствену базу ресурса, огроман људски потенцијал и јачање позиција земље као равноправног партнера на светском тржишту и уопште у међународним пословима.

         Доследно смо радили на стварању услова за максимално ефикасну примену могућности економске и научно-техничке сарадње са страним партнерима ради решавања националних задатака.

         Настављамо рад на јачању позиција наше земље као једног од водећих центара снаге и утицаја новог полицентричног система који се формира и који одговара реалности и задацима XXI века.

         Најважније подручје рада у 2012. било је активно напредовање интеграционих процеса на простору ЗНД. То је наш природни приоритет.  Изборили смо се за учвршћивање достојног места земаља Заједнице Независних Држава у сложеном и веома конкурентном свету.

         Таква оријентација добила је практичну примену у  Декларацији о даљем развоју свестране сарадње, усвојеној на заседању Савета шефова држава учесница ЗНД 5. децембра прошле године у Ашхабаду, као и у потписаном Споразуму о организовању интегрисаног валутног тржишта. Није потребно да још једном нагласим значај Споразума о слободној трговини у оквиру ЗНД, који је веома важан корак. 

         Наставили смо да продубљујемо интеграцију у формама као што је Царински савез,  Јединствени економски простор, ЕврАзЕС.

         Као што је познато, донета је одлука о почетку рада Евроазијске економске комисије почев од фебруара 2012. (сада тај механизам већ потпуно функционише), а од 01. јануара 2015. и Евроазијске економске уније.

         Ти процеси се не одвијају у затвореном простору. Полазимо од тога да је интегрисана „тројка“ (Русија, Белорусија, Казахстан) потврдила отвореност своје организације за остале учеснице ЗНД, пре свега чланице ЕврАзЕС. Уопште, интеграција се ослања на принципе који се налазе у основи сличних процеса у Европској унији и на принципе Светске трговинске организације.

         То нам даје разлог да верујемо да је циљ који је поставио Председник В. В. Путин – будуће оснивање јединственог економског и људског простора од Атлантика до Тихог океана – сасвим реалан. Говорећи о интеграционим процесима морам да нагласим да је у 2012. јачала организација ОДКБ као мултифункционална структура за реаговање на изазове и претње.

         Наставили смо рад на развоју билатералне сарадње са земљама ЗНД, наравно, укључујући и наше колеге у Царинском савезу (Казахстан, Белорусију), Украјину, земље Централне Азије и Закавказја.

         У целини, све наше иницијативе биле су усмерене на унапређивање позитивног, садржајног дневног реда у циљу обједињавања напора свих учесника међународних односа. Тако смо деловали и у оквиру ОУН, „двадесеторице“, „осморке“, ШОС-а, БРИКС-а. Током нашег предстојећег председавања од 2013-2015. г. у „Групи двадесет“, „Групи осам“, ШОС и БРИКС настојаћемо да искористимо наше функције за даље унапређивање обједињених, конструктивних ставова у односу на  разне проблеме.

         Резултати децембарског самита Русија – Европска унија у Бриселу потврдили су озбиљан потенцијал већ постојећег стратешког партнерства. Настављен је рад у области енергетике. Као што је познато, у потпуности функционише други део гасовода „Северни ток“, почела је практична реализација „Јужног тока“.

         Кључна позиција у нашим односима са ЕУ је што бржи прелазак на безвизни режим за краткотрајна путовања грађана. У том смислу сва техничка и правна питања су решена – остаје политичка воља. Ми у то чврсто верујемо, што смо и саопштили нашим партнерима. 

         Односи између Русије и САД, као и раније, имају главни значај за решавање питања евроатлантске безбедности и одржавање глобалне стабилности у целини. Ми смо заинтересовани за конструктиван дијалог, за развој стабилне, узајамно корисне сарадње, посебно  у области инвестиција, трговинско-економских веза и комуникације између људи. Прошле, 2012. ступио је на снагу Споразум наше две земље о поједностављивању визних формалности за туристе и бизнисмене. Сада смо поставили циљ, за који се надамо да ће америчке колеге конструктивно размотрити - да унапредимо безвизни режим.

         У нашим односима постоје и тешка питања – нећу се детаљно задржати на проблему ПРО, који вам је добро познат. Такође су вам познате и негативне последице које су проистекле из доношења непријатног казненог „закона С. Магнитског“, који је у ствари заменио антисовјетски закон Џексона-Веника антируским. Без обзира на, све ми ћемо и убудуће одговарати на поступке који нису пријатељски.

         Истовремено, у основи наших позиција налази се спремност за развијање руско – америчких веза у свим областима, заинтересованост за координацију деловања на међународној сцени полазећи од темељних принципа равноправности, узајамног поштовања интереса и немешања у унутрашње ствари једни другима.

         Управо на тој основи смо промовисали наше односе са Северноатлантском алијансом. На децембарском (2012.) министарском заседању Савета Русија – НАТО истакнуто је да се у низу области развија успешна сарадња. Међутим, залог за прелазак партнерства на квалитативно нов ниво било би решење проблема стварања у Евро-Атлантику конструкције једнаке и недељиве безбедности, која се ослања на чврсти, правно обавезујући споразум. Наши предлози у том смислу су познати и остају на столу за преговоре.

         У прошлој години све наше активности у целини су изграђиване на основу принципа поштовања владавине права, демократских норми и колективних начела у међународним односима, безалтернативне главне улоге ОУН, њеног Савета Безбедности и неприхватљивости коришћења СБ ОУН за легализацију спољног мешања у унутрашње конфликте. Тиме се руководимо и у односу на ситуацију на Блиском Истоку и у Северној Африци укључујући и сиријску кризу.

         Даваћемо наш допринос међународним напорима да се постигне мирно решење у Сирији на основу Женевских споразума без покушаја да се поново напишу и интерпретирају. Том документу није потребна интерпретација, све је у њему написано једноставно и јасно: стране су обавезне да прекину насиље и делегирају преговараче ради усаглашавања структуре и циљева прелазног органа управљања.   

         Настојали смо да се не заборави проблем урежења блискоисточних односа. Наши напори су пре свега били усмерени на обнављање палестинско – израелских преговора. За сада се у тој области не очитује напредак. Међутим, уверени смо да напори у пружању подршке странама да се врате за преговарачки сто не само да морају да се наставе него и да се озбиљно интензивирају.

         Значајан сегмент јачања међународних позиција Русије јесте повећање нашег присуства у Азијско – Тихоокеанском региону. Септембарски (2012.) самит АТЕС у Владивостоку показао је озбиљност руских планова и намера. Захвални смо партнерима за подршку дневног реда који смо предложили. Око 60 конкретних иницијатива већ су узеле за израду групе различити профила, које раде у оквиру АТЕС.

         Посебну пажњу посветили смо јачању стратешког партнерства са Кином, Индијом и Вијетнамом. Развијали смо вишеструке везе са Јапаном, Републиком Корејом, земљама АСЕАН-а и другим земљама Азијско – Тихоокеанског региона. Активно смо учествовали у делатности мултилатералних механизама у АТР, укључујући Источноазијске самите. Сматрамо да ће улога овог форума у обезбеђивању јединствених, заједничких ставова у погледу безбедности и сарадње у региону постајати све већа.

         Знатном побољшању ефикасности нашег спољнополитичког деловања треба да допринесе шире активирање могућности „меке силе“. Енергичнију улогу, улогу иницијатора у том правцу има „Россотрудничество“ - Руска сарадња.

         Током 2012. активно смо сарађивали са структурама грађанског друштва, одржавали редовне сусрете са невладиним организацијама и друштвом експерата у оквиру Пословног и Научног савета при Министарству иностраних послова Русије. Сарађивали смо са Руским саветом за међународне послове, са Фондом за подршку јавне дипломатије „Горчаков“, са Фондом за подршку и заштиту права  сународника у иностранству. Наставићемо рад у свим овим и другим областима.

         Наравно да у оквиру кратке уводне речи нисам могао да кажем све. Водићемо доследну спољну политику, бићемо отворени за продубљивање сарадње са свима који су за то спремни на основи равноправности и узајамне користи.

         Питање: Сергеј Викторович, у марту се навршава две године од почетка сиријске кризе. Пропали су многобројни покушаји да се стране приволе на дијалог. Сматрате ли да је још могуће мирно решење конфликта у Сирији? Да ли су војно-поморски маневри које је најавила Русија повезани са припремама другачијег развоја догађаја у региону?

         ЛАВРОВ: Маневри се редовно одржавају. Наша морнарица до недавно није могла да реализује далеке походе, међутим ситуација се променила. Да би руска армија и морнарица биле у потребном стању, неопходне су им вежбе. Зато су маневри наших копнених, ваздухопловних и поморских снага постали редовни. У томе нема ништа необично пошто наша ратна морнарица активно учествује у борби са пиратима. Наравно да нисмо заинтересовани да Медитеран још више буде дестабилизован. Тим пре што је присуство руске морнарице фактор стабилизације. 

         Што се тиче тезе да су пропали покушаји да се сукобљене стране у Сирији натерају да седну за преговарачки сто, такви напори, на моју огромну жалост, страних учесника нису примећени. Покушавали смо да то постигнемо, сусретали смо се и настављамо да се срећемо са свим странама у Сирији, држимо се једне те исте линије у контактима и са владом и са свом опозицијом, убеђујући их у неопходност да испуне Женевски коминике испод којег су потписи свих кључних страних играча - петорке сталних чланица СБ ОУН, Арапске лиге, Турске, ЕУ и ОУН. 

         На жалост, други учесници – из „Групе за дејства" која је формирана у Женеви - шаљу погрешне сигнале у контактима са опозицијом, а да при том немају практично никакве контакте са владом Сирије. Опозиција има њихову подршку за свој непомирљив став да нема намеру да разговарају са режимом. 

         Национална коалиција снага сиријске револуције и опозиције која је формирана у Дохи у новембру 2012. године у свом програмском документу је написала да је њен циљ свргавање режима и демонтажа њенгових институција - што директно противречи женевском споразуму у којем се посебно истиче да се не смеју понављати грешке учињене у другим земљама овог региона. 

         Поменута коалиција је у том програмском документу категорички одбила да преговара са Башаром Асадом. Наши западни партнери и неке земље блискоисточног региона поздравили су њено формирање. На наше питање - зашто сте поздравили такав приступ, чији је циљ одбијање дијалога - одговарају да је најважније било ујединити опозицију, а затим ће западне земље и други учесници у сиријском процесу наводно убедити опозицију да заузме конструктивнији став. 

         Тако нешто се не догађа. На нашу огромну жалост, опозиција категорички одбија наставак дијалога са властима и држи курс на оружану борбу. Наши партнери из Групе за дејства, ма колико то било тужно, подстичу опозицију на то и снабдевају је свим што је неопходнно за наставак борбе. 

         Зато није било покушаја да се сукобљене стране доведу за преговарачки сто. Русија, Кина, специјални изасланик ОУН и Аарапске лига за Сирију Кофи Анан и његов наследник Лахдар Брахими предузимали су све напоре. 

         Поновићу, све се врти око тога да идеја опозиције о свргавању режима Б. Асада што дуже траје. За сада такав непомирљив став остаје на снази - ништа се добро из тога неће изродити, оружани сукоби ће се наставити, а људи ће и даље гинути.

         Наш приоритет није остварење било каквог геополитичког циља - док је код многих очигледан циљ свргавање режима Б. Асада, а не стабилизација прилика и што скорији прекид крвопролића ради спасења живота Сиријаца. Међутим, по свему судећи, наше колеге имају другачије приоритете. 

         О томе смо са њима често разговарали. Они као да су на речима схватали претњу коју доноси перспектива распада сиријске државе. Међутим, у јавном простору они излажу неке друге приступе који се разликују од онога што нам приватно говоре. 

         Питање: Колико је исправна теза да је познатом „ресетовању" руско-америчких односа дошао крај? Какву одредницу бисте могли да дате односима са САД? 

         ЛАВРОВ: Више пута смо говорили о „ресетовању". Оно не може вечно да траје. Пошто је то компјутерски термин, сви треба да знају да вечито ресетовање - доводи до слома система.

         Кад је администрација Барака Обаме обнародовала жељу да „ресетује" руско-америчке односе, ми смо то недвосмислено схватили као поимање котрапродуктивности политике коју је према Русији водила администрација Џорџа Буша. Јер, то су били односи кад су на „врху" односи лидера присни, а личне симпатије се не преносе баш много на „спратове" на којима смо се договарали о практичним корацима. На тим „спратовима” је владала потпуна збуњеност. Нисмо ми били за то криви - увек смо тежили да наше практичне односе поравнавамо према добрим односима између наших председника. 

         Кад је нова америчка администрација саопштила да жели „ресетовање", то се, дакле, односило пре свега на њу саму. А она је прилично активно, и не без успеха, покушавала да покаже нове приступе. Променила се атмосфера на свим нивомиа руско-америчке сарадње: формирана је руско-америчка председничка комисија, потписан је споразум о стратешком офанзивном наоружању, ратификован је Споразум „1-2-3-" о сарадњи у мирнодопском коришћењу нуклеарне енергије који је дуго скупљао прашину у Сенату иако доноси користи америчким и руским компанијама. Потписан је Споразум о олакшавању добијања виза и сл. 

         Активно су се развијале културне везе. Прошле године је обележено 200 година од појаве првог руског насеља у Калифорнији у Форт Росу. Културна сарадња је, генерално, била веома садржајна. 

         Истовремено, у нашим односима су остала осетљива питаља. ПРО - је најважније међу њима.

         Ми смо као и раније отворени за наставак дијалога. Међутим, док се залажу за дијалог, наши амерички партнери планирају, граде и инсталирају објекте своје противракетне одбране који имају глобалну димензију и не узимају у обзир то што ми говоримо. То јест, они пристају да наставе дијалог, међутим раде оно што су раније одлучили и то реализују преко одлука НАТО. 

         Осетљивом питању какво је ПРО треба додати нова - она које сам данас већ поменуо, а то је „закон С. Магнитског". Ова људска трагедија се цинично користи да би се „казнила" Русија и да би се умешали у процес којим се бави наше правосуђе, а који још није завршен.

         Амерички законодавци су преузели улогу судије о питањима која се тичу нашег унутарруског живота и која ми сами морамо да решавамо. Ми смо морали да одреагујемо. То није био наш избор. Нас ну принудлили да дејствујемо на тај начин, пошто постоје одређене закономерности у односима између наших држава, па оваква дејства не треба оставити без одговора. 

         Сада смо сведоци новог заоштравања које је везано за неправну одлуку америчког суда о „Шнејерсоновој колекцији". То је одлука која изазива само револт јер нема ништа заједничко са правосуђем.

         Колекција која је својина народа Русије третира се као власништво америчке хасидске заједнице, који су, узгред, пре више од 10 година, као знак добре воље, добили од Русије неколико књига из те библиотеке на привремено коришћење од неколико месеци и до дан данас их нису вратили. Сматрам, да и то треба да буде предмет судске расправе. 

         Ми разумемо да је амерички судски систем независан. Он је свугде независан. Америчка администрација нам је говорила да је у потпуности сагласна са нашим аргументима који се тичу "Шнејерсонове колекције", али није ништа учинила на практичном плану да суду објасни реално стање ствари. Суд је донео спорну одлуку због веома меког става администрације САД. Инсистираћемо на реципрочном одговору. То не сме да остане без реакције. 

         Међутим, све ово не доприноси развоју наших позитивних односа, који се тренутно не налазе у најбољој форми. Без обзира на то, доследно се залажемо - без обзира на настале проблеме и тешкоће – да наставимо кретање унапред и то у многим правцима, где се наши интереси подударају. А тамо, где нема слагања, укључујући и случајеве о којима сам говорио, треба тражити начине да проблеми не трују општу атмосферу и не спречавају наше земље да сарађују. 

         Ми ћемо доследно и тврдо спречавати покушаје мешања у наше унутрашње послове, недозвољавајући да нам било ко држи лекције, јер и сами „лектори" нису без грешака у сваком смислу. Међутим, ми се нећемо понашати као увређени и одбијати друге правце сарадње. У Лос Кабосу су се 18. јуна 2012. године председници Путин и Обама договорили да се посебна пажња посвети развоју међусобне трговине, економских односа и инвестиционих пројеката. 

         Обим сарадње у овој области суштински заостаје за односима које Русија има са водећим европским земљама и Кином, као и за обимом трговине и економских односа САД са Европом и НРК. То ће бити важан тест колико смо у стању да правимо бизнис-везе.

         Руски бизнис жели да у САД, међутим, често наилази на дискриминациони однос. Као што се то десило акционарском друштву „Северстаљ” које је одлучило да у Детроиту отвори високотехнолошку производњу, тим пре што су му биле обећане кредитне гаранције Министарства енергетике САД. Али, под притиском неких америчких законодаваца те гаранције су опозване. Упркос томе што је руска компанија планирала и планира да направи високотехнолошку линију и да отвори нова радна места у САД. 

         Треба превазилазити политикантске приступе. Рачунамо да ће нова администрација коју формира председник Обама извући закључке из тужних искустава и да ће се понашати онако како смо се договорили - на основама узајамног поштовања, равноправности, обостране користи и без покушаја мешања у унутрашње ствари других. 

         Планирани су билатерални контакти. Сматрам да ће до њих доћи и током Минхенске конференције о безбедности, која се одржава почетком фебруара ове године, срести са руководством америчке делегације. За сада је у плану да тамо буде потпредседник Џозеф Бајден. Уколико тамо будемо заједно, обавезно ћемо разговарати о свим питањима и видети како да даље развијамо односе. 

         Питање: У свом инаугурационом говору председник Барак Обама је изјавио да САД завршавају деценију ратова и конфликата, дајући предност политичко-дипломатским методама решавања међународних проблема. Значи ли то да се отвара перспектива за регулисање ситуације поводом Ирана? Да ли видите везу између онога што се дешава у региону, у првом реду у земљама као што су Сирија, Ирак и Бахреин у односу на стање у Ирану и његове односе са државама региона, посебно са земљама Персијског залива и Турском? 

         ЛАВРОВ: Поздрављам речи председника САД Обаме, ако оне стварно значе престанак решавања међународних односа силом. Чини ми се, а то су већ сви схватили, да такви методи само стварају нове проблеме: кризе се умножавају и све се више „прелива" нестабилност на друге делове света. Такође подржавам речи о неопходности ослањања на политичке методе решавања различитих криза. То је наш став, а ако САД имају исти закључак, то се може само поздравити. 

         Поновићу, бићемо спремни да заједно са САД координирамо регулисање конфликата у разним деловима света. Ослањање на идентичне принципе - одустајање од ратова и залагање за мирољубиве методе - створиће добру основу за успостављање кординације између Русије, САД и других водећих држава. 

         Више пута смо објашњавали да су покушаји убеђивања да је силом неопходно решити ирански нуклеарни програм, припремати и реализовати ударе по иранским нуклеарним објектима и целокупној инфраструктури - веома опасна идеја. Надам се да се неће остварити. У крајњој линији, већина држава у свету, дели сличан став. Рачунам да ћемо успети да спречимо најлошији сценарио. 

         Иран је део региона, једна од његових најважнијих земаља. Без њега се тешко може замислити решавање многих постојећих проблема. 

         Желим да подсетим да је током америчког присуства у Ираку, кад су настали проблеми везани за безбедност америчких војних контингената, Вашингтон без премишљања ступао у директне контакте са Иранцима. Исто су радили и у Авганистану, долазећи до одређених „разумевања” која су затим, сигурно, поштовали. То су били сепаратни контакти, али, поновићу, Вашингтон није имао никакве сумње да са Ираном може и треба разговарати кад је постојала претња америчкој војсци у Ираку и Авганистану. 

         Кад су наши амерички партнери категорички одбили да позову Иран на сусрет о Сирији, ми смо сматрали да је то велика грешка. Иран је подржао Женевски коминике, иако је усаглашен без његовог учешћа. Инсистирали смо да се састав присутних земаља у Женеви допуни Ираном и Саудијском Арабијом, међутим то је спречио антиирански набој. 

         Иран је држава Персијског залива. У нашим односима са Саветом за сарадњу арапских држава Персијског залива, на последњем састанку који је одржан у Саудијској Арабији у новембру 2012. године, ми смо, као и много година раније, промовисали идеју стварања зоне безбедности у том региону.

         Имамо скицу одговарајуће концепције коју смо прилично давно уручили арапским државама региона. То знају и Иранци. Предлажемо да све земље Залива (и арапске државе и Иран) уз учешће Арапске лиге, ОУН, пет сталних чланица СБ ОУН, вероватно и још неких учесника, одрже састанак на којем би био дат старт припреми споразума који јача поверење и безбедност у том региону.

         Неко каже да је то слично општеевропском процесу. Можда и јесте, ако та идеја буде укључивала размену информација о војним потенцијалима, позиве на маневре и споразуме о ограничавању наоружавања. 

         Наша идеја је још увек на снази, сматрамо да у условима када неке арапске земље Персијског залива имају толико акумулираних проблема са Ираном, треба отворено да их разматрају, а не да позивају на изолацију Техерана, јер је то пут у ћорсокак. Више пута су предузимане мере да се изолују многе земље у свету, а сада сви схватају да са Ираном тако не може. 

         Русија се залаже за дијалог, спремни смо да своје услуге понудимо у сарадњи са другим сталним чланицама СБ ОУН и Арапске лиге. Рачунамо да ће то некада постати реалност. 

         Превели:

Ксенија Трајковић

Горан Шимпрага

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари