Историчарка из Минхена: Ни Тито не би могао да спречи распад Југославије
МАРИ-ЖАНИН ЧАЛИЋ НАПИСАЛА КЊИГУ „ТИТО ВЕЧНИ ПАРТИЗАН“ У КОЈОЈ ТВРДИ ДА ОН НИЈЕ БИО ДИКТАТОР
* Навела: „Социјализам се распадао у целом источном блоку. А више није постојало ни везивно ткиво идеологије братства и јединства, исто као ни јединство партије. Политичка вођства у републикама више или нису веровала у компромис или га нису ни желела. Мислим да је 1980-их година настала
* ФАКТИ: Чалић нигде и не назначава да је њена Немачка била један од кључних разбијача Југославије. Томе се није чудити и зато што је била и политичка саветница специјалног изасланика УН за некадашњу Југославију и вештакиња Хашког трибунала. Знају добро режисери хашке представе ко у њој сме, а ко не сме бити вештак
___________________________________________________________________
НЕМАЧКА историчарка Мари-Жанин Чалић оценила је да би дугогодишњи југословенски лидер Јосип Броз Тито тешко могао да спречи распад Југославије почетком 90-их година прошлог века да је био жив.
Чалић, ауторка најновије биографије југословенског маршала "Тито вечни партизан", рекла је да су околности за Југославију у 70-им и 80-им годинама биле врло тешке и да је "преживљавање такве државе постало мало вероватно".
"Социјализам се распадао у целом источном блоку. А више није постојало ни везивно ткиво идеологије братства и јединства, исто као ни јединство партије. Политичка вођства у републикама више или нису веровала у компромис или га нису ни желела. Мислим да је 1980-их година настала једна динамика коју, да је био жив, ни Тито више не би могао тек тако да заустави или да јој промени ток", казала је Чалић за Дојче веле.
Она је навела да су се друштвено-економске разлике у Југославији после Другог светског рата повећале, а не смањиле.
"У Словенији су људи 1945. били по глави становника три пута богатији од оних на Косову. А у 1980-им годинама били су девет пута богатији. То значи да се и разлика у интересима повећала. Словеначка привреда, која је функционисала готово као привреда у Аустрији, имала је друге потребе од првенствено аграрно оријентисане привреде Косова и великог дела Босне", казала је Чалић.
Чалић, професорка историје Источне и Југоисточне Европе на Универзитету „Лудвиг Максимилијан“ у Минхену и ауторка књиге "Историја Југославије у 20. веку", наводи да се у социјалистичкој Југославији "све вртело око Тита", али да то није била диктатура, већ да је Тито владао аутократски, доносећи све кључне одлуке.
"Тито је био уверени противник вишестраначког система. Он је сматрао да Југославија као вишенационална држава може преживети само уз помоћ једне јединствене политичке снаге, Комунистичке партије. Њен задатак је био очување јединства земље. Зато се супротстављао свим другим снагама које су имале политичке амбиције", казала је Чалић.
Она је додала да је Тито био уверен да би то водило до етаблирања националистичких снага у појединим републикама и на крају до распада Југославије.
"Гледано из данашње перспективе, чини се да та његова процена и није баш била погрешна. Но, с друге стране, треба се запитати да ли се земљом могло тако владати на дуге стазе? Очигледно није", оценила је немачка историчарка.
Навела је да се Југославија после Другог светског рата развила у модерну државу, да су настали нови слојеви, такорећи "социјалистичко грађанство", и да се у друштву етаблирао велики број интелектуалаца.
"Они нису могли да буду вечно пасивизовани уз помоћ идеологије о земљи радника и сељака, једностраначког система и контроле медија. Већ 1970-их година је тај модел био потрошен", каже Чалић.
Она наводи и да је Тито "једна од најзанимљивијих историјских личности 20. века, производ епохе екстрема, екстремних идеологија, екстремног насиља, али и екстремних представа о томе како је могуће обликовати друштво у складу с комунистичким моделом".
Ипак, каже Чалић, Тито се не може сврстати у исти кош с великим диктаторима, као што су били вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер или совјетски комунистички лидер Јосиф Висарионович Стаљин.
„У Југославији није било масовних чистки унутар Комунистичке партије, није било геноцида, Југославија није водила нападачки рат. То није била диктатура", истакла је немачка историчарка.
Чалић, која је била и политичка саветница специјалног изасланика УН за некадашњу Југославију и вештакиња Хашког трибунала, додала је да Тито, наравно, није био ни демократа западног кова.
„Непосредно после рата Тито је хтео да у Југославији уведе стаљинистички модел. Постојала је само једна идеологија, створен је једнопартијски систем, медији су били под контролом, деловала је терористичка тајна полиција, било је политичких убистава. Али и тада је Партија више покушавала да људе увери, него што им је силом нешто наметала", навела је Чалић.