Војни издаци у свету достигли 1.686 милијарди долара, од тога - САД потрошиле $611 милијарди

ДА ИМА ВОЈНЕ РАСХОДЕ НА НИВОУ 2 ОДСТО БДП - НЕМАЧКА БИ ПО ЊИМА ДРЖАЛА ЧЕТВРТО МЕСТО У СВЕТУ

• Кина своје војне расходе повећала у 2016-ој за 5,4 одсто и подигла их до 215 милијарди долара. А Русија своје за 5,9 одсто - реално потрошивши 69,2 милијарде долара. Саудијска Арабија је 2015-те била трећа (испред Русије), али је прошле године војне издатке смањила за 30 одсто и свела их на $63,7 милијарди. Тако се нашла на четвртом месту
• Кад би све чланице NATO подигле своје војне расходе до 2 одсто свог БДП - што од њих полуултимативно захтева Доналд Трамп - њихови војни издаци би заједно достигли 320 милијарди долара. А то би било 66 милијарди долара (26 одсто) изнад садашњег нивоа

        УКУПНИ војни расходи у прошлој години у свету достигли су 1.686 милијарди долара.

        У најновијем извештају Стокхолмског међународног института за истраживања проблема мира (SIPRI), који је посвећен светској трговини оружјем и тенденцијама у војним расходима водећих земаља, наглашава се да је то повећање од 0,4 одсто у односу на 2015-ту годину.

        Тројка лидера по војним расходима остала је, међутим, иста: Сједињене Државе, Кина и Русија.

        Амерички војни расходи у 2016-ој су достигли 611 милијарди долара, што је повећање од 1,7 одсто (у односу на 2015-ту).

        Кина је своје војне расходе повећала у 2016-ој за 5,4 одсто и подигла их до 215 милијарди долара. А Русија своје за 5,9 одсто - реално потрошивши 69,2 милијарде долара.

        Саудијска Арабија је 2015-те била трећа (испред Русије), али је прошле године своје војне издатке смањила за 30 одсто и свела их на $63,7 милијарди. Тако се нашла на четвртом месту.

        Војни расходи су прошле године расли у Азији, Океанији, Централној и Источној Европи, Северној Африци и Северној Америци, а смањивали се, или били у апсолутном паду, у Централној и Јужној Америци, Карипском басену, на Блиском Истоку и тзв. Црној Африци.

        SIPRI је израчунао да је Русија од 2007-ме своје војне расходе повећала за 87 одсто, а да су у 2016-ој чинили 5,3 одсто њеног БДП, што је највиши ниво након распада СССР.

        Шведски институт је објавио да два одсто од свог БДП за војне расходе издвајају само четири земље чланице NATO: САД, Грчка, Француска и Естонија.   

        SIPRI тврди: кад би САД своје војне расходе смањиле са 3,3 одсто БДП на 2 одсто - њихов ниво би се смањио за 39 одсто, односно за 240 милијарди долара.

        Кад би све чланице NATO подигле своје војне расходе до 2 одсто свог БДП - што од њих полуултимативно захтева Доналд Трамп - њихови војни издаци би заједно достигли 320 милијарди долара. А то би било 66 милијарди долара (26 одсто) изнад садашњег нивоа.

        У том случају би се на четвртом месту по војним расходима нашла Немачка са $69 милијарди.