Турска почела да ради на томе да постане атомска сила

ТУРСКА РАТНА ФЛОТА ПРОЛАЗИ НАЈБОЉИ ПЕРИОД У ИСТОРИЈИ

- ШТА НА ВОЈНОМ ПЛАНУ МОЖЕ ЕРДОГАН?

Реџеп Ердоган

• Ако се погледају биографије последњих начелника турског генералштаба - види се да они знају по два, чак и три западна језика, да су школовани не само у Турској него и у Западној Европи и натовским структурама по читавом свету. Поседују велико политичко, административно, често и дипломатско искуство
• Крајем августа одржано је годишње заседање највишег војног савета Турске уочи којег је део ухапшених (због припремања преврата) високих официра неочекивано изашао из затвора. Многи „јастребови“ су рехабилитовани и враћени на своја места, а неки су чак унапређени. И то потврђује да се Ердоган са припадницима војске генерално договорио
• Генералитет је давно предлагао да се води енергичнија спољна политика. Није искључено да би он чак желео да се не ограничи уништавањем само једног руског авиона, већ да се спрема за анексију туркменских региона Сирије
• Турска је у последње време постигла успех у стварању ракетног наоружања, у првом реду помоћу технологија које су јој давали Европљани и Американци, а такође и куповином готових ракета у Кини. Турска већ има оперативно-тактичке ракете, налик на клониране кинеске системе са дометом око 300 километара
• Многи припадници турске војске разочарали су се у глобалне структуре безбедности. Сада за њих на дневни ред долази трагање за технологијама које би могле да обезбеде Анкари ракетно и нуклеарно оружје. Након постизања тог циља, није искључено да ће Турска напустити NАТО

        „ТУРСКИ војни кругови разочарали су се у глобалне међународне структуре безбедности. Сада за њих на дневни ред долази трагање за технологијама које би могле да обезбеде Анкари ракетно и нуклеарно оружје“ - изјавио је за московски онлајн лист ВЗГЉАД оријенталиста Александар Васиљев, сарадник Института за оријенталистику РАН и стручњак Центра за аналитику, стратегију и технологије.

        Он такође не искључује да ће турска армија у којој су живе идеје о националној империји ускоро извршити упад у Сирију.

        Ових дана Русија је у Сирији распоредила ПВО и противракетне системе С-400, који ће заједно са системом Форт ракетне крстарице „Москва“, осигурати безбедност летова руских војних летелица изнад Сирије и уништити сваки циљ који за њих буде представљао опасност.

        Истог дана председник Турске изјавио је да ће у случају уласка у ваздушни простор његове земље војска поступати исто као и у случају са обореним руским бомбардером. Сем тога, Турска већ одавно повећава војно присуство поред границе са Сиријом, концентришући наоружање, војну технику и артиљерију.

        Наравно, за сада се не може говорити о рату између Русије и Турске, али су у Сирији, коју Анкара сматра зоном својих интереса, сасвим могући инциденти и чарке уз учешће војске обе земље.

        Шта у томе представља претњу за Русију? Каква је сада турска армија? Како она види будућност Турске?

        • Да ли се турска армија начелно разликује од савезничких армија NАТО-а?

        ВАСИЉЕВ: Можда она није технолошки тако високо као армија САД, али је многобројна и добро наоружана. Две околности чине је веома другачијом од европских и од америчке армије, а то су - спремност за велике људске губитке и спремност да ратује у крајње неповољним, суровим условима.

        Психолошки су најбоље мотивисане специјалне јединице и официрски кадар. Армија се формира по принципу регрутације и њен већи део чине регрути, али се у касарнама води појачана пропаганда. У целини, и поред почетне ниже мотивисаности него код официра - и регрути ће такође бити довољно мотивисани.

        Ако се погледају биографије последњих начелника турског генералштаба - види се да они знају по два, чак и три западна језика, да су се школовали не само у Турској него и у Западној Европи и натовским структурама по читавом свету. Поседују велико политичко, административно, често и дипломатско искуство.

        Генералитет се састоји од образованих људи, при том и одлучних. Разуме се, главна идеологија је национализам који често прелази у ултрадесничарске погледе.

        • Колико сада Ердоган има ауторитета међу генералима? Познато је да се он на почетку своје владавине често суочавао са сталним притајеним отпором војног кадра?

        Однос према њему се мењао. Управо су недавно објављени документи о судским предметима „Маљ“, „Ергенекон“ и „План Баљоз“ у оквиру којих се војно особље оптужује за припремање преврата. Објављено је много личне преписке из које се види да је у генералштабу однос према Ердогану био далеко од одушевљења, а по питању да ли војска треба да се меша у политику - неодређен.

        Неки у генералштабу су намеравали да се умешају у политику, али им време није дало шансу. Да би их сломио и потчинио својој вољи, Ердоган је искористио критеријуме које је изнела Европска унија за улазак у тај савез. То се завршило тако што је министар одбране постао цивилни стручњак, а економска питања изузета су из компетенције генералштаба и пренета на министарство одбране. Под ударом су се нашле и финансијско- индустријске и банкарске структуре војске. Такозвано „Друштво узајамне помоћи у војсци“ контролисало је велике секторе економије, при том никоме није подносило извештаје, а њиме су руководили највиши официри. Ердоган је принудио то „друштво“ да објави извештај, први пут након 30 година. Самим тим он је показао да може да опомене припаднике војске.

        Иначе, крајем августа одржано је годишње заседање највишег војног савета Турске уочи којег је део ухапшених по предмету о припремању преврата неочекивано изашао из затвора. Многи „јастребови“ су рехабилитовани и враћени на своја места, а неки су чак унапређени. Све то потврђује да се Ердоган са припадницима војске генерално договорио, иако су пре годину дана оружане снаге пролазиле кризу руковођења због читавог таласа хапшења.

        • Могу ли се генерали вратити у реалну власт како је то било пре Ердогана?

        Можда. Још пре неколико година многи аналитичари су говорили да је он армији сломио кичму. Али, сада се све променило. Улазак у Европску унију одложен је на неодређено време. Будућност самог Ердогана је магловита, није јасно ко ће бити његов наследник. Значи, постоје шансе за реванш генерала.

        Сада је он рехабилитовао армију - ненамерно, под утицајем околности у Сирији и Ираку. За васпитање и напредовање официра који су му лојални било је потребно много времена. Међутим, официри су потребни овде и сад.

        • Да ли су генерали аплаудирали обарању руског авиона?

        Генералитет је давно предлагао да се води енергичнија спољна политика. Није искључено да би он чак желео да се не ограничи уништавањем само једног руског авиона, већ да се спрема за анексију туркменских региона Сирије.

        У последње време турске власти веома активно развијају у штампи тему о томе да су после Првог светског рата границе са Сиријом неправедно успостављене и да је турски народ подељен.

        Забрињава то што се наставља гомилање снага на граници са туркменским регионима. Допремају се тенкови, хаубице и друга артиљерија. У светлу Ердоганове непредвидивости може се очекивати и копнена операција у Сирији.

        • Али, да ли ће такав корак као што је припајање дела Сирије наићи на отворено одбијање од стране савезника? Државе са спорним границама не могу да буду чланице NАТО.

        Током своје недавне посете Турској, приметио сам веома занимљиву појаву. Многи припадници војске разочарали су се у глобалне структуре безбедности. Сада за њих на дневни ред долази  трагање за технологијама које би могле да обезбеде Анкари ракетно и нуклеарно оружје. У будућности, након постизања тог циља, није искључено да ће Турска напустити NАТО.

        Видео сам у извештајима турских војних експерата тезе о томе да ће само поседовање нуклеарног оружја помоћи Турској да у пуној мери води независну спољну политику.

        Разуме се, код њих је нуклеарни програм у почетној фази. Сем изградње наше нуклеарне електране „Акују“ на југу, већ је почела изградња јапанске у Синопи на Црном мору. Колико је мени познато, кадрови за турске нуклеарне електране до недавно су обучавани у нашем МИФИ. (Московски инжењерско-физички институт).

        Сем тога, Турска је у последње време постигла успех у стварању ракетног наоружања, у првом реду помоћу технологија које су јој давали Европљани и Американци, а такође и куповином готових ракета у Кини. Поред осталог, Турска већ има оперативно-тактичке ракете, налик на клониране кинеске системе са дометом око 300 километара. Последња изложба наоружања IDEF -2015. у Истанбулу показала је њихове прилично велике успехе у производњи ракета. То је веома опасно.

        • А како су се у последње време показале турске снаге ратног ваздухопловства?

        Тешко је рећи коју је конкретно верзије је био F-16 који је напао наш авион, али током последње две-три године Турци су модернизовали део флоте својих F-16. Мислим да је модернизација изведена са циљем да се прошири круг његових могућности као јуришног авиона пре него као ловца, за наношење удара, првенствено по циљевима на земљи.

        У целини, ратно ваздухопловство је довољно стручно, добро опремљено, иако има низ проблема. Запажа се недостатак обучених пилота. Међу кадетима, много је оних који нису продужили уговор него масовно прелазе у цивилни сектор после девалвације лире, јер су зараде војних пилота биле сувише ниске.

        Постоји још један проблем - застаревање флоте авиона. Сада основу РВ чине F-16 и F-4 различитих модификација. Тако је већи део F-4 очигледно исцрпио своје ресурсе. Не прође ни година дана да се не десе 3-4 несреће са учешћем F-4, а при том су најчешће жртве млади пилоти. F-4 се користи или за обуку, или за извиђање, или као јуришни - што је повезано са недостатком савремених јуришних хеликоптера.

        • У каквом стању је сада војно-поморска флота?

        Флота вероватно пролази један од најбољих периода у својој историји. Пре десет година Ердоган је објавио програм стварања ратне морнарице. Планирана је изградња универзалног десантног брода и читаве серије фрегата и корвета, серије подморница и све то снагама националне индустрије. А у очекивању тих бродова Турци су као привремену компензацију изабрали израду брзих моторних чамаца, који су иначе потребни за патролирање дуге обале.

        Уопште, у оружаним снагама још увек су приоритет копнене снаге и ратно ваздухопловство. Флота и обалска стража раније су финансирани према другостепеном принципу. Међутим, Ердоганов амбициозни план сведочи о променама, приоритети се померају у корист ратне морнарице.

        Мене лично брине то што се у наредних 5-7 година планира изградња читаве серије десантних бродова, носача хеликоптера који ће суштински повећати могућности турске армије за брзо пребацивање снага по мору. Питање је - да ли ће бити окренути Криму или нашој обали Кавказа.

        Превела Ксенија Трајковић