Јапан због Кине војне расходе подиже на 51,7 милијарди долара

ТОКИО СЕ СПРЕМА И ЗА ПРОИЗВОДЊУ БАЛИСТИЧКИХ РАКЕТА КОЈЕ ЋЕ ДРЖАТИ НА ОКИНАВИ

Aegis систем ПРО

• Токио, поред осталог, планира модернизацију 28 ЗРК Patriot (PAC-3), на шта ће бити потрошено око 105 милијарди јена (1,05 милијарди долара). Плус: 94,6 милијарди јена (око 946 милиона долара) за куповину шест ловаца F-35 од САД
• Министарство одбране намерава да за 14,7 милијарди јена (147 милиона долара) купи зенитне ракете за лансирање са мора SM-3, које заједно производе Јапан и САД, с максималном висином лета до 1.000 километара, које би биле размештене на разарачима опремљеним системима ПРО Aegis
• За Кинезе је могућност наношења неприхватљиве штете Јапану један од елемената стратегије обуздавања САД. Кинези схватају да тренутно мало од онога чиме располажу може да долети до америчког континента, али зато могу да опустоше Јапан, и то је један од њихових адута. Зато Пекинг неће трпети да Јапан за њега буде мање рањив

Пише: Јуриј ЗАЈНАШЕВ

        „ПЕКИНГ неће трпети да Јапан за њега постане мање рањив“.

        Овако стручњаци коментаришу рекордне војне расходе планиране у Јапану. Конфронтација Токија и Пекинга се појачава, и главни приоритет Јапана је стварање ефикасног система ПРО који је способан да се супротстави ударним потенцијалима Кине.

        Колико ће далеко отићи милитаризација Јапана?

        Влада Јапана представиће за наредну финансијску годину највећи војни буџет у историји земље. Како су у петак јавили телевизија NHK и поједини јапански листови, он предвиђа, између осталог, трошкове на појачавање заштите од балистичких ракета Северне Кореје и изградњу подморница за супротстављање Кинезима око спорних архипелага.

        Према подацима медијима, одбрамбени трошкови ће бити за 2,3 одсто већи него претходне године, и достићи ће 5,17 билиона јена (51,7 милијарди долара). Финансијска година у Јапану почиње у априлу.

        Конкретно, планира се модернизација 28 ЗРК Patriot (PAC-3), на шта ће бити потрошено око 105 милијарди јена (1,05 милијарди долара). Министарство одбране планира да потроши и 94,6 милијарди јена (око 946 милиона долара) на куповину шест ловаца F-35 од САД и 39,3 милијарди јена (около 393 милиона долара) на набавку четири ваздухоплова-конвертплана са VTOL и STOL могућностима Osprey, пише Swissinfo.ch.

        Поред тога, судећи по информацијама које су процуреле у јапанским медијима, Министарство одбране намерава да за 14,7 милијарди јена (147 милиона долара) купи зенитне ракете за лансирање са мора SM-3, које заједно производе Јапан и САД, с максималном висином лета до 1.000 километара, које би биле размештене на разарачима опремљеним системима ПРО Aegis.

        Министарство ће тражити и 74,6 милијарди јена (746 милиона долара) за покривање трошкова на размештање гарнизона на удаљеним острвима - Мијако и Осима у префектури Окинава - близу спорних острва Сенкаку. Подморница, коју намерава да произведе Јапан, по пројекту би требало да носи ракете домета 300 километара. Она би требало да до 2023. године буде размештена на истом месту - поред Мијакоа.

        „Главну пажњу Јапанци очекивано посвећују ПРО - то је оно главно на шта ће се трошити паре - појашњава за експерт Центра за анализу стратегија и технологија Василиј Кашин. - Они за сада праве ПРО у два ешелона. Даљи ешелон - морски, састоји се од ракета SM-3, а ближи - то је ПРО појединих објеката или насељених места, састоји се од надземних PAC-3. Јапанци још разматрају набавку средњег система THAAD. Али, та одлука још није донета“.

        Ваздухоплови с VTOL и STOL способностима, по Кашиновом мишљењу, биће потребни за брзо реаговање на промену ситуације око Сенкакуа.

        „Они омогућавају да се на велика растојања брзо пребацују мали контингенти копнених снага. То јест, генерално се наставља пребацивање борбеног потенцијала јапанске армије на југ, у зону архипелага Рјусју. Што се тиче F-35, Јапанци полажу у њих одређене наде зато што су се код Кинеза појавили стратешки бомбардери H-6A с крстарећим ракетама. Јапанци покушавају да направе систем ПВО који би им омогућио да пресрећу бомбардере и крстареће ракете приликом покушаја пробијања кроз први, острвски ланац одбране“ - нагласио је аналитичар.

        Све су то очекиване мере, истиче Кашин, везане у првом реду за кинески фактор, а тек у другом - за севернокорејски.

        „То је елемент трке у наоружавању у Источној Азији, и после њега ће уследити реакција Кине - вероватно у форми повећања ударног потенцијала, како би се гарантовано пробила та линија ПРО и ПВО нанео ударац. За Кинезе је могућност наношења неприхватљиве штете Јапану један од елемената стратегије обуздавања САД. Кинези схватају да тренутно мало од онога чиме располажу може да долети до америчког континента, али зато могу да опустоше Јапан, и то је један од њихових адута. Зато Пекинг неће трпети да Јапан за њега буде мање рањив“ - предвиђа Кашин.

        Раније је средњорочни план јачања одбрамбене способности до 2018. године предвиђао годишњи раст расхода за свега 0,8 одсто.

        Расходи на одбрану расту од 2013. године, након што се садашњи премијер Шинзо Абе вратио на власт.

        Раст војних расхода се образлаже ракетним тестирањима у Северној Кореји, укључујући недавно лансирање балистичке ракете домета до 1.000 километара, која је успела да стигне до јапанске ексклузивне економске зоне, упркос томе што Вашингтон и Токио имају средства за рано упозоравање и пресретање ракета.

        У среду је британски лист Financial Times навео да Јапан планира да произведе нову балистичку ракету и размести је у архипелагу Сакисима (у префектури Окинава). Тако Токио покушава да ојача своје позиције у територијалном спору око острва Сенкаку.

        Војни стручњаци упознати с плановима јапанских власти истичу да би нова ракета требало да „отежа противнику планирање“ поморске агресије. Домет деловања мобилних ракетних система износиће 300 км и у њиховом домету ће бити и Сенкаку.

        Осим ракетних система, Јапан је одлучио да на острвима Сенкаку постави и моћне радаре.

        То је била једна од првих одлука које је донела нова министарка одбране, 57-годишња Томоми Инада, која је на тој функцији од 3. августа. Истина, она није прва, већ друга жена - министар одбране у историји Јапана.

        Инада се раније не једном оштро изјашњавала о територијалним споровима у Источном Кинеском мору. Узгред, њена претходна каријера није ни на који начин повезана са војним ресором.

        Пре него што је ушла у парламент 2005. године, радила је као обични адвокат.

        „То је дама конзервативних, националистичких ставова. Њен недавни неодлазак на ходочашће у храм Јасукуни и посета Џибутију нису били случајани. Токио није желео да поново изазива Пекинг и Сеул. Али, за ту даму ће се још чути“ - сматра руководилац Центра за јапанске студије Института за Далеки Исток Руске академије наука Валериј Кистанов. - Инада је позната још и по томе што је недавно изјавила: Јапан за сада неће набављати нуклеарно оружје, али би у будућности ситуација могла да се промени. То је такође одмах изазвало негодовање у Кини и Јужној Кореји“.

        Инада је оличење курса да Јапан постане, како каже Абе, „нормална земља“, тј. земља која има праву армију.

        „Абе је успео да издејствује преименовање Агенције за одбрану у Министарство одбране. Али, саме Снаге за самоодбрану су задржале претходни назив. Зато у Јапану постоји Министарство одбране, а армије формално нема“.

        Токио и Пекинг се понашају по принципу „око за око, зуб за зуб“, подсетио је он. „Јапан је киван на Кину, која у последњих 10 година повећава свој војни буџет за по десет процената, при томе у Токију тврде: оно што ми видимо је само врх леденог брега, заправо је буџет много већи, јер је он код Кинеза нетранспарентан. Под тим изговором Абе већ трећу годину заредом повећава свој војни буџет“ - казао је Кистанов.

        Кина је почетком августа послала према архипелагу Сенкаку огромну флоту од 230 бродова за риболов у пратњи шест патролних бродова, подсетио је он.

        „Управо на то је Јапан одговорио да ће разместити у том региону нове ракете које ће досезати до Сенкакуа“ - појаснио је стручњак за Исток.

        Томими Инада је отворена противница пацифистичких одредби устава, подсећа Кистанов, као и Шинзо Абе, који је после повратка на власт иницирао дебате о брисању члана 9. Устава (унетог 1947. године). У њему се наводи да се Јапан одриче рата као метода решавања међународних спорова и од стварања сопствених копнених снага, флоте и ратног ваздухопловства.

        „На јулским изборима Абе је добио већину у оба дома парламента, зато је пред њим повољна перспектива. Међутим, за промену устава потребна је не просто већина, већ две трећине у оба дома, а оно што је најважније - после мора да буде одржан референдум. Анкете показују да је већина Јапанаца, иако незнатна, за сада против укидања члана 9. Упркос томе, подвлачи Кистанов, врх Јапана у тишини прави класичну армију и повећава војне расходе“.