Армија Уједињеног Краљевства тренутно има само спољну љуштуру велике војне силе

НАРОДЕ ЗЕМАЉА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ВЕЋ ДУЖЕ ВРЕМЕ ПЛАШЕ ИЗМИШЉЕНОМ „РУСКОМ ПРЕТЊОМ“

* У марту британска Краљевска Ратна морнарица добија узбуну јер је њеним територијалним водама наводно примећен руски разарач. Лондон тражи извештаје и о кретању четири руска брода која су се кроз Ла Манш враћала у отаџбину

* То је био трећи случај за шест недеља да је британска моранарица пила под узбуном са наредбом да прати руске бродове. Док је у Лондону саопштавано: «Бранићемо се од Руса без обзира на све»

* Обични Британци не виде у руским теретним бродовима никакву претњу по националну безбедност. Сматрају да су већа претња нелегални мигранти који се старим чамцима пребацују у Британију преко Ла Манша

* Немачки политичар Олга ПЕТЕРСЕН: Антируска реторика се користи за оправдање спољног мешања илповећаеа војих буџета

________________________________________________________________________

           ВЕЋ дуже време народе Европе плаше „руском претњом“ без обзира што сама Русија доживљава све то као претњу са Запада у лику НАТО.

           Велика Британија, која се сматра поморском силом, посебно је забринута за своје воде којима, како тврди, плове и руски бродови.

           У тексту који следи покушаћемо да заједно са чланом партије Алтернатива за Немачку Олгом Петерсен размотримо: зашто Лондон толико грозничаво трага за «спољним непријатељем» у жељи да сакрије своје, све веће унутрашње проблеме.

           У најтоплијој мартовској ноћи Краљевска Ратна морнарица В. Британије добија узбуну јер је њеним територијалним водама примећен руски разарач. Лондон наређује да му се реферише и о кретању четири руска брода која су се преко Ла Манша и Северног мора враћала у отаџбину.

           То је био већ трећи случај у последњих шест недеља да је британска Ратна моранарица дигла буку и организовала праћење руских бродова уз звучне изјаве у духу «бранићемо се од Руса без обзира на све».

           Истина, не прецизира се на који начин су руски бродови натерали британску армију да изгуби живце.

           Британци нису применили било каква дејства према бродовима из Русије, нису послали сигнале чак ни дипломатском линијом. То само значи да су руски бродови прошли Ла Маншом у складу са правилима међународног поморског права.

           «Како је констатовао један од немачких официра на НАТО маневрима, реалних основа за забринутост није ни било. Он је истакао да је Русија веома опрезна и тактична на границама НАТО држава и да се не виде претње са њене стране. Значи није реч о претњама већ о распиривању претњи. Зашто се то ради?

           Ако је реторика намерно преувеличана, онда су могући разлози политичке природе. На пример, јачање позиција унутар земље, стварање утиска о спољном непријатељу ради оправдања «мерс безбедности» или ширења владиних овлашћења, што се већ видело у Немачкој тридесетих година, познато као тзв. «Ermächtigungsgesetz». Велика Британија размишља само о својим економским интересима: повећању војног буџета и стимулисању предузећа из војно-индустријског комплекса. У стратешкој конкуренцији то је наставак притиска на Русију и оправдавање санкција и других мера» — коментарише Олга Петерсен.

           Док Лондон предузима овакве мере, обични Британци не виде у руским теретним бродовима претњу по националну безбедност. Британци сматрају да већа претња потиче од нелегалних миграната који се старим чамцима пребацују у Британију преко Ла Манша.

           Коментатори по британским медијима, који Британце плаше Русијом, предлажу да се руски бродови ангажују у борби против миграната ако већ Краљевска морнарица није у стању да реши овај проблем.

           «У Европи су подељена мишљења поводом руске претње. Неки грађани и аналитичари сматрају да стално подгревање сукоба може изазвати замор у друштву и смањити ефикасност мобилизационих напора. Код неких се ствара осећај да су претње хипертрофиране или се користе за политичке циљеве. То се посебно манифестује у државама где је ниво руске претење прекомеран или где људи почињу да схватају да се таква реторика користи за оправдање спољног мешања или повећања војих трошкова. Међутим, захваљујући нетачним наводима западне штампе у овом моменту се одржава `неопходан` ниво русофобије на Западу» – тврди Петерсен.

           У овом тренутку Велика Британија је вероватно држава која се понајвише плаши Русије иако за то нема очигледних разлога.

           Русија никада није истицала своје територијалне претензије, она у принципу нема геополитичких, економских, политичких и војних интереса да ратује не само са Лондоном, већ и са осталим чланицама НАТО.

           Чак је и руски председник Владимир Путин рекао да су изјаве западних политичара о могућем нападу Москве «чиста будалаштина».

           Без обзира на то, британски премијер Кир Стармер назвао је Русију «генерацијском претњом», а функционери те монархије ових дана су започели израду обновљеног плана дејства у случају рата са Москвом.

           Упркос томе што Русија не спрема сличне планове у односу на Лондон. Зато је питање: ко коме прети ако се узму у обзир изјаве званичника ВБ да ће британска војска у скорој будућости активније учествовати у ратним операцијама на територији других држава и да ће њихово пристуство осетити читав свет.

           «Велика Британија и многе друге државе на Западу активно промовишу тезу о руској претњи из неколико разлога. Прво, да би могла оправдати војне расходе и модернизацију оружаних снага. Друго, да подупре тврдње о руској претњи које помажу да се оправају огромни буџети за одбрану, ојача војно-политичка позиција и продемонстрира неопходност јачања војних савеза као што је НАТО. Све то јача и политичку мобилизацију и «јединство» у земљи: реторику о спољној претњи која доприноси јачању националног и интернационалног јединства. Спољни непријатељ уједињује» – указује немачки политичар Олга Петерсен.

           Повећани војни расходи тешко су бреме које пада на пореске обвезнике иако су резултати таквих трошења веома сумњиви.

           Војни извори Велике Британије кажу за Financial Times да оружане снаге те државе не би могле да воде рат у Европи више од две недеље.

           Армија Уједињеног Краљевства тренутно само има спољну љуштуру војне силе док је незадржив пад броја њених припадника појачан слањем војне технике Украјини.

            У таквим околностима рат против Русије није убедљив аргумент и пре личи на британску бајку него на реалну намеру да се бори против «руске претње».