Запад проблем са Русијом жели да реши одмах - док га се други још боје

„МИ У РУСИЈИ МОРАМО НАУЧИТИ ДА ЗАРАЂУЈЕМО МНОГО НОВЦА И СХВАТИТИ ДА СМО - У РАТУ“

• Погледајмо истини у очи. Неће нас тек тако оставити на миру. Бесмислено је питање: можемо ли то избећи. Данас је актуелно само једно питање: како победити?
• Њих је много, а имају новац. Они могу да купе све и свакога, укључујући судије и сведоке. А нас ће оптужити да смо их напали. Ти фрајери су као противници - сивило, друга класа. Преждерали су се. Они су у стању да ствари мрсе, а да се туку - то ћемо да видимо
• Снага Русије је у томе што код нас нема илузија. Знамо шта нас чека ако покажемо слабост. Дотући ће нас. Ногама. Неће нас по други пут пустити да се извучемо. А ми још имамо и гранату. Они то знају и страшно се боје да је не активирамо
• Наш први проблем је што смо сами. Наш други и главни проблем је - новац. Недостаје нам новац. Имамо свега пуно, али новац бежи од нас. Ако решимо овај, први проблем ће се решити сам од себе.
• Наша спремност да се тучемо је гаранција да они у реалну тучу неће ући. Морамо се одржати још десет година. Њихово сивило даље од тога неће добацити. Али, морамо их натерати да одбију од нас. Заувек. Или, у најмању руку: једно 20 година. Док се њихов рекет коначно не распадне

Пише: Андреј БЕЗРУКОВ, доцент МГИМО

        ЈАВЉА се осећај као да је цео свет сишао с ума.

        Русији у џеп гурају нечији новчаник, а онда вичу „држите лопова“. Ми се оправдавамо, показујемо снимке видео-надзора који сведоче да је све подметачина. а они и даље хорски бичу - „лопов, лопов, лопов!“.

        Познаници крију очи и окрећу се од нас. Њих је више. Сатерују нас у угао...

        Ово је, на жалост, наша нова реалност. За наредних десет година.

        Зашто?

        Зато што смо опет постали сила. Кваримо им бизнис. Ми смо пример да свету глобалног рекета - од којег они живе - постоји алтернатива.

        Појавио се неко ко одбија да им плаћа рекет. И, још и данас је жив. А то значи да и други такође могу да не плаћају.

        Њих то доводи до беса јер ће ускоро морати да се протежу према губеру, а они су се одвикли.

        Зато проблем са Русијом желе да реше већ сада. Док их се други још боје.

        Плус: код њих је сада нови главни. као и сви нови, он жели да буде најтврђи момак. Зато и подиже улоге.

        Погледајмо истини у очи.

        Неће нас тек тако оставити на миру. Бесмислено је зато да им се било шта објашњава. На нас ће и даље насртати. А ако осете да смо слаби - и тући.

        Бесмислено је питање: можемо ли то избећи.

        Данас је актуелно само једно питање: како победити?

        Хајде зато да удахнемо ваздух и промућкамо главама.

        Сун Цу је писао да је залог победе - у познавању противника и познавању себе.

        Дакле: у њему је њихова снага?

        Као прво: њих је много, а имају новац. Они могу да купе све и свакога, укључујући судије и сведоке. А нас ће оптужити да смо их напали.

        Као друго: добро галаме, У хору. Са њима је бескорисно расправљати. Неће нас ни чути. Звоно кривца нама су већ обесили. А већина њима још верује на реч.

        У чему је њихова слабост?

        Ти фрајери су као противници - сивило, друга класа. Преждерали су се. Њихова претходна генерација је била јача. Та генерација је нас уважавала, а и ми њу.

        Ми ове данашње не уважавамо јер то нису ни заслужили. Они су у стању да ствари мрсе, а да се туку - то ћемо да видимо.

        Њихову нервозност и другокласност осећају и ови што стоје по страни, ови што планирају да се придруже будућем победнику.

        Ти виде да исход (битке) још није решен.

        Осим овога, код наших противника постоје и разрачунавање између себе. Над њиховим главним се смеју. Половина га мрзи. Нејасно је колико ће дуго.

        А они што се тискају у позадини већ су спремни да збришу. Њима су обећали новац а не тучу.

        У чему је наша снага?

        У томе што код нас нема илузија. Знамо шта нас чека ако покажемо слабост. Дотући ће нас. Ногама.

        Неће нас по други пут пустити да се извучемо.

        А ми још имамо и гранату. Они то знају и страшно се боје да је не активирамо.

        Није им јасно како нас могу победити и зато ће испробавати све нове и нове начине да им се предамо без туче. Траже нам слабу тачку.

        Засад је још нису нашли.

        А у чему је наша слабост?

        Наш први проблем је што смо сами. Ми смо веома велики и трапави. Нисмо претерано фини, нити довољно рафинирани. Ми смо тежак сусед. Нас се прибојавају.

        Наш други и главни проблем је - новац. недостаје нам новац. Имамо свега пуно, али новац бежи од нас.

        Ако решимо овај, први проблем ће се решити сам од себе.

        Чим будемо имали новац - одмах ћемо стећи и пуно пријатеља. И, одмах ће бити спремни да нас чују.

        Први закључак. Наша спремност да се тучемо је гаранција да они у реалну тучу неће ући. Морамо се одржати још десет година. Њихово сивило даље од тога неће добацити.

        Само, то неће решити све наше проблеме.

        Морамо их натерати да одбију од нас. Заувек. Или, у најмању руку: једно 20 година. Док се њихов рекет коначно не распадне.

        Други закључак. Морамо постати богати. Морамо научити да зарађујемо много новца. Морамо и расти. Брзо расти. Док за то још има времена. Морамо новац улагати у свој (економски) раст и престати да га чувамо у банкама и за црне дане. Иначе ће црни дани стићи пребрзо.

        И последње. Наша главна снага је у способности да самима себи кажемо истину. А ми смо у рату и то мора бити схваћено.

        У рату важе друга правила одговорности: ниси могао да освојиш коту, ниси извршио налог - у оставку.

        Можемо се играти политичке коректности док нас угробе, а можемо и наћи оне који ће умети да обезбеде економски продор. Ето, то је све...