Дошло време да се Руси ману дестаљинизације коју им подмећу Запад и његова пета колона

СТАРИКОВ: ИСТОРИЈА НИЈЕ САМО ОНО ШТО ЈЕ БИЛО,

ТО ЈЕ И - ПРОГРАМИРАНА БУДУЋНОСТ

• Напади на Стаљиново време не престају због тога што је садашња Русија директна наследница СССР. А све што је Совјетски Савез могао да учини и све што је постигао на неки начин - почиње у Стаљиново време. Треба само да се сложимо с тим да су Стаљин и СССР тог времена „криминални“ и одмах отварамо врата капије иза које је дугачки ред оних који желе нешто да зграбе од нас
• Нико се на Западу не дотиче Лењина. Троцког на Западу чак хвале. Из тог времена са таквом жестином никога не куде као Стаљина. Зашто? Зато што Стаљин - није само политичар из прошлости. То је лидер СССР током готово три деценије. Стаљин је - спољна политика наше земље, то су њене победе и тековине
• Међународна политика увек је веома компликован посао. Ту нема правих или кривих, постоје само своји и туђи. Своји - то је наша култура, наш језик. Туђи - то је наметање туђих хероја, туђих традиција, туђег језика
• У историји позиција здравог разума изгледа овако: сваки лидер наше земље бранио је њене интересе. Никаква извињења због поступака наших лидера - њихови кораци били су условљени тадашњом ситуацијом и оним временом. Ми ћемо увек спремно саслушати извињења других држава у односу на нас. Пажљиво и са оловком у руци
• Руска империја-СССР-Руска Федерација. Тако изгледа континуитет наше власти и наше државе. Све то је јединствена линија. Све трагедије унутар те линије, сва њене кривуље и проблеми - све то је наша историја. Нећемо се ни пред ким кајати, само ћемо узети у обзир, донети закључке и не допустити да се понови

Пише: Николај СТАРИКОВ

        УПОРНОСТ са којом либерали унутар Русије и Запад изван наших граница покушавају да оклевећу и понизе прошлост наше земље - може само да изазове чуђење.

        Или: савесни блогер напише неку подлост о СССР-у или „опозициони“ ТВ канал спроведе анкету о Великом Отаџбинском рату, вређајући сећање на погинуле, а увек им се радо придруже западни медији.

        Прошле недеље је британска државна телевизија Би-би-Си, која због нечег себе сматра „независном“, усрдно покушавала да поново испише историју објављујући такву пакост да је мучно чак и поновити те речи.  

        Намеће се потпуно основано питање - зашто? Зашто сва та дружина константо покушава да пљуне на нашу прошлост, због чега све више покушава да је прекрије црном бојом?

        Хајде дато размотримо.

        Почнимо од система координата. Зашто је главни удар информација усмерен на Стаљиново време? Због чега је огроман део лажи, фалсификата, прљавштине и подметања усмерен управо на време краја 30-их до средине 50-их година?

        То се дешава зато што наши геополитички противници одлично схватају две ствари.

        1. Историја - није само списак онога што се десило у прошлости, пре свега - то је програмирана будућност.

        2. Борба на политичкој карти света не престаје ни један дан, дакле, своје главне конкуренте треба исцрпљивати сваког часа и сваког дана. Прекрајање историје, оцрњивање и фалсификовање за то дају одличну могућност.

        Данашња Русија која очигледно и јасно реализује спољну политику у свом интересу и спрема се да то исто учини у својој унутрашњој политици - јесте конкурент Западу, опасан конкурент.

        Колико год се подсмевали размерама БДП и процентима у светској економији, указујући на моћ САД и њихових сателита и на „немоћ“ Русије, ипак - недавна историја указује да су то само трикови информативног рата. Запад нема разлога за спокојство и он то зна боље од било кога.

        Као фактор светске политике, Русија-СССР била је практично одсутна до средине двадесетих година ХХ века. Током Грађанског рата разорена је економија, НЕП је само омогућио да се људи прехране, а сеоска пољопривредна производња малих размера никада не може да конкурише крупним западним корпорацијама које користе машине. У СССР-у нема индустрије, машине и наоружање (тенкове, авионе и велике бродове) не може да производи. 

        Проћи ће само 10 година и ситуација ће се кардинално променити. За две петолетке у СССР-у је изграђено око 300 крупних предузећа која производе машине, а не чипс или газирану воду.

        Проћи ће још 10 година и након што је поднела најстрашнији рат, евакуацију, страдања огромног броја људи, индустрија СССР-а постаће по моћи друга У СВЕТУ, уступајући предност само индустрији САД која није видела ужасе рата, напротив, која се на ратним поруџбинама из Европе енергично развила и изашла из остатака Велике депресије.

        Дакле, током 20 година ситуација се толико променила да се не може препознати. При том су напад Хитлера и свеукупна зверства нациста, које је управо Запад довео на власт, имали циљ да ликвидирају СССР као конкурента, чији је успешан развој почињао да улива озбиљна страховања.

        Нешто слично десило се и са Кином у којој су реформе започете 1978., а 1989. видећи како се ствари одвијају и како се Кина брзо развија, САД покушавају да у Кини изведу државни преврат. Трг Тјенанмен. „Па-они-су-деца“ - студенти, захтевање „демократије" и људских права.

        Сада, после онога што се десило у Украјини, свима је јасно, осим руским либералима, америчким дипломатама и западним новинарима, ко и због чега користи обојене технологије.

        Пошто је осујетила покушај преврата, Кина се отргла од противника. Данас чак и најокорелије присталице САД унутар Русије воле да као пример наводе Кину, при том цинично  заборављајући да укажу на то да је у Пекингу победила „демократија“, Кинези никако не би имали успехе еквивалентне онима о којима говоре.

        Последњих 25 година развоја Кине учиниле су је не само конкурентом Запада, него је и извеле на праву линију којом су кинески другови почели да претичу европске и америчке партнере.

        Закључак из свега горе реченог је следећи -није више потребно тако много времена, по историјским мерилима, за радикалну промену ситуације у свету у целини. А те промене Запад не жели да допусти. Један од начина за то јесте - борба за нашу прошлост, тачније - борба са нашом прошлошћу, подметање и оцрњивање.

        Због чега је то потребно?

        Замислите да сте од деде добили у наследство лепу кућу и огромну парцелу земље, али комшија веома жели да и кућа и земља припадну њему. Он почиње да вам прича обмањујући, подмећући и оцрњујући начин на који је ваш деда стекао земљу и кућу. Уз то, паметни сусед ништа не говори о начинима којима су његови преци оставили за њега још богатији дом са мало мањом парцелом. Он на све начине „испира“ мозак наследника - користи друге суседе, локалну штампу и локалне ауторитете.

        Фарса је у томе да, чим ви прихватите да је ваш деда био нитков и да су његова кућа и парцела добијене кршењем закона, сусед ће одмах бити ту и рећи ће, рекло би се, сасвим логичну ствар - вратите оно што је „преступник“ добио нечасним путем.

        Коме вратити? Па, њему - суседу.

        Информативни напад на Стаљиново време одвија се због тога што је садашња Русија директна наследница СССР. А све што је Совјетски Савез могао да учини и све што је постигао на неки начин - почиње у Стаљиново време.

        Треба само да се сложимо с тим да су Стаљин и СССР тог времена „криминални“ и одмах отварамо врата капије иза које се ка нама упутио дуг ред оних који желе нешто да зграбе од нас.

        Управо због тога се толико труде Пета либерална колона и западни медији који заједничком жестином блате нашу прошлост, при том баш ПРОШЛОСТ У ВРЕМЕ СТАЉИНА.

        Нико се на Западу не дотиче Лењина. Троцког на Западу чак хвале, покушавајући да поново извуку из нафталина њима толико користан троцкизам који је био готово убијен Стаљиновом победом над хитлеризмом. 

        Из тог времена са таквом жестином никога не куде као Стаљина. Зашто?

        Зато што Стаљин - није само политичар из прошлости. То је лидер СССР-а током готово три деценије. Стаљин је - спољна политика наше земље, то су њене победе и тековине. Стаљин - то су достигнућа која сви ми данас користимо.

        Чим се сложимо да је Совјетским Савезом руководио „преступник“, све што је било урађено, постигнуто и изграђено током тих година - доћи ће да нам узимају.

        Ради оних који живе прагматично и размишљају „у новцу и профиту“: Запад смишљено оцрњује Стаљина да би на крају приграбио све тековине из његовог времена.

        Данас често исмевају Украјину и њену необуздану десовјетизацију током које руше споменике Лењину који је створио Украјину и куде Стаљина који јој је припојио Закарпатје и читав низ области које су пре тога биле у саставу Пољске и Румуније.

        Нешто као самоубилачка логика - не допада вам се СССР и Стаљин, сматрате „Споразум о ненападању између СССР-а и Немачке“ „криминалним“ и „нелегалним“ - онда дајте Лавов Пољској, Ужгород - Мађарској, Черновце - Румунији итд. Шта ће вам „поклони диктатора“ који, тобоже, ништа није бољи од Хитлера, како сада енергично покушавају да нас убеде ти исти руски либерали, западни новинари и украјински политиколози и националисти?

        Литванија би такође могла да испољи „принципијелност“ и врати Пољацима Виљнус-Виљно који је добила од Стаљина у јесен 1939. Истовремено да преда Немцима Клајпеду-Мемел који је тек после „окупације“ Литваније, а коју ми правилно сматрамо ослобођењем од нациста, поново постао литвански град.

        Пљување по прошлости веома је опасна ствар.

        При том, подсмехујући се Украјинцима и Литванцима, у Русији због нечег нико не говори о томе да нам либерали предлажу исто тако опасну политику и то у Русији.

        Ми треба да се договоримо у вези са Стаљиновим „криминалитетом“, а пре месец дана, 15. августа 2015. влада Дмитрија Медведева потписала је документ под називом „Концепција државне политике о овековечавању сећања на жртве политичких репресија“.

        То није ништа друго до нови талас фамозне „дестаљинизације“. Само на нов начин донет и зато још опаснији.

        Погледајте како нам се „креативно“ предлаже да пљујемо на прошлост, како се елегантно и лепо предлаже да се сложимо с тим да је наш деда нелегално добио наш САДАШЊИ дом и огромну парцелу земље. Ево цитата из тог, наглашавам, ВЛАДИНОГ документа.

        - „Русија не може у пуној мери да постане правна држава и заузме водећу улогу у међународној заједници док не овековечи сећање на многе милионе својих грађана који су били жртве политичких репресија“.

        Наведите бар једну водећу земљу која би то учинила. САД? Велика Британија? Кина? Ниједна од тих земаља не пљује на своју прошлост, не блати „очеве-осниваче“, било Џорџа Вашингтона, било Мао Цедуна, иако су оба ова политичара у најмању руку довели своје земље до понора грађанског рата. 

        „Основни стратешки циљеви ове Концепције су следећи: 

        - израда и реализација ефикасне државне политике у области овековечавања сећања на жртве политичких репресија, а такође активног патриотизма;

        - стварање потребних социјалних услова за иновативни развој земље, који ће се реализовати на бази активног узајамног деловања са институцијама грађанског друштва“

        Испоставља се да је „активни“ патриота - онај који у историји види само црно, а „иновативан развој“ земље није могућ без свакодневног блаћења прошлости…

        Нећу вас више замарати даљим цитирањем овог уистину штетног документа. Одмах ћу прећи на његове последице.

        Чим се ми у Русији сложимо с тим да је „криминална власт“ остваривала криминалну политику - на следећем кораку дужни смо да се одрекнемо свих резултата такве, наводно, „криминалне политике“. А онда више неће бити никоме до смеха.

        1. Данас Запад покушава да промени правила рада ОУН, почели су разговори о неопходном одустајању од права на вето у Савету Безбедности. Подсетићу да је у садашњем облику ОУН основана уз директно учешће СССР и Стаљина и сва њена правила представљају резултат компликоване дипломатске борбе са конференције на Јалти и после ње.

        Зашто одустајемо од права на вето? Па, је ли нам га какав-такав Стаљин поклонио?

        2.  А арктички шелф у којем леже небројена богатства? Такође нам га је дао Стаљин. Одричемо ли се њега? Дајемо „демократама“? Они то чекају - већ су тамо слали „Гринпис“ на нашу платформу за бушење.

        3. Наравно, потребно је да Куриле предамо Јапанцима, ако Стаљина признајемо за „преступника“, а његову политику преступном. А Јапан је демократија, значи, боље је да с тим изађемо на крај. Зар нам то не говоре представници Пете колоне још од 1991.?

        4. Калињинград треба предати Немцима, јер, ако се неко напатио због „крвавог стаљиновског режима“, они су више од других.

        5. Део територије Лењинградске области - од Виборга до Сестрорецка - мораће да се врати Финској. Њу је Стаљин директно војном силом приморао да преда те територије. Зашто више да се помиње то да смо ми сву ту земљу још у време Петра Великог КУПИЛИ код Швеђана по Ништадском мировном споразуму ?

        6. Мораће хитно да се „искључи“ из састава РФ Родни крај Сергеја Кужугетовича Шојгуа, јер се управо у време Стаљина 1944. Тува вратила у Руски свет.

        7. За „своје“ земље обавезно ће нам доћи Естонци и Летонци -претензије на територије кренуће као печурке после кише. При том, нико се неће сетити да у историји човечанства тих држава никада није било до 1917., и да су се сами Естонци и Летонци као нације формирали управо унутар Руске империје која је у неколико наврата апсолутно легално купила те територије код Швеђана, од војводе Курландског, или их је легално добила приликом поделе Пољске.

        Међутим, неће се на томе завршити проблеми, само ће започети. Русија ће бити дужна да исплаћује новчане накнаде. Коме? Жртвама, драги моји, жртвама.

        Ако је постојао „злочинац“ и „злочиначки режим“, значи, постојале су и жртве. А њима треба платити. Платити и кајати се. Време је да схватимо - питања историје нису питања о укусу. Ово се „допада - не допада“. То нису питања прошлости већ питања будућности.

        Ако се сложите с тим да је наша прошлост криминална, будућност наше деце неће бити непомућена и светла.

        Отплате, губици територија, моралне компензације, комплекс кривице - то је оно што наш народ чека, ако макар и за тренутак прихватимо оно што покушавају да нам наметну Пета колона и Запад.

        Њима су потребна наша богатства и зато су дошли по нашу историју. Само то запамтите. Свако од нас треба да схвати да „покајање“ ништа сем проблема неће донети.

        Требало је само да пристанемо на лаж да смо ми стрељали пољске официре у Катињу, а не Немци, па да односи са Пољском постану гори него икада, а не да се поправе. 

        Политика, посебно међународна, увек је веома компликован посао. Ту нема правих или кривих, постоје само своји и туђи. Своји - то је наша култура, наш језик. Туђи - то је наметање туђих хероја, туђих традиција, туђег језика.

        У историји позиција здравог разума изгледа овако:

        1. Сваки лидер наше земље бранио је њене интересе.

        2. Никаква извињења због поступака наших лидера - њихови кораци били су условљени тадашњом ситуацијом и оним временом. Ми ћемо увек спремно саслушати извињења других држава у односу на нас. Пажљиво и са оловком у руци.

        3. Руска империја-СССР-Руска Федерација. Тако изгледа континуитет наше власти и наше државе. Све то је јединствена линија. Све трагедије унутар те линије, сва њене кривуље и проблеми - све то је наша историја. Нећемо се ни пред ким кајати, само ћемо узети у обзир, донети закључке и не допустити да се понови.

        Желите ли да ваша деца остану у оној истој парадигми као ваши дедови и ви сами, онда - не пљујте на нашу прошлост и не дозволите никоме да то чини.

        Превела Ксенија Трајковић