Русија поднела УН захтев за проширење свог континенталног шелфа на Арктику

МОСКВА ТРАЖИ ГРЕБЕН ЛОМОНОСОВА, УЗВИШИЦЕ АЛФА

И ЧУКОТСКАЈА И „КОТЛИНЕ“ КОЈЕ ИХ СПАЈАЈУ

• Поред Русије, на територије испод Северног леденог океана претендују Данска, Канада, Норвешка и САД. Интересовање држава за северна мора објашњава се тиме што би испод њиховог дна, по мишљењу геолога, могло да се налази 30 одсто неистражених резерви природног гаса и 15 одсто нафте

        РУСИЈА је поднела Уједињеним нацијама ревидирани захтев за проширење граница континенталног шелфа на Арктику на гребен Ломоносова и друге делове дна Северног леденог океана. Резиме захтева објављен је на сајту Комисије за границе Континенталног шелфа.

        „Делимично ревидирани захтев Руске Федерације за утврђивање спољне границе континенталног шелфа у Северном леденом океану проистиче из научног схватања да саставни делови Комплекса Централноарктичких подводних узвишица, конкретно гребен Ломоносова, узвишица Мендељејева - узвишице Алфа и Чукотскаја и котлине које их деле - Подводњиков и Чукотскаја, имају континентелну природу свог настанка и у складу са чланом 76, тачка 6. Конвенције УН о поморском праву спадају у подводне узвишице које су природне компоненте континенталне периферије на које се не односи ограничење раздаљине од 350 морских миља од полазних линија“ - наводи се у документу.

        Конвенција о поморском праву дозвољава да се прошири економска зона држава у случају ако је морско дно ван њених граница природни продужетак континенталне периферије.

        Поред Русије, на територије испод Северног леденог океана претендују Данска, Канада, Норвешка и САД. Интересовање држава за северна мора објашњава се тиме што би испод њиховог дна, по мишљењу геолога, могло да се налази 30 одсто неистражених резерви природног гаса и 15 одсто нафте.

        Русија је већ покушавала да 2001. године заштити своје право на енклаву у Северном леденом океану која укључује подводни гребен Ломоносова. После три године, захтев РФ, који се тицао и деонице у Охотском мору, одбацила је комисија УН. Након тога је донета одлука да се на припајању тих територија ради одвојено.

        У марту 2014. прихваћен је захтев Русије за деоницу у Охотском мору површине 52 хиљаде квадратних километара.

        У периоду од 2005. до 2014. године руски научници извели су велики број геолошко-геофизичких истраживања у Северном леденом океану како би поткрепили ревидирани захтев новим доказима, узимајући у обзир препоруке Комисије из 2002. године

        После спроведених истраживања, наводи се у резимеу руских научника, нови подаци „не потврђују тачку гледишта подржану у првим препорукама Комисије из 2002. године да се узвишица Мендељејева - Алфа - формирала као велики вулкански океански плато на океанској кори Канадског басена после његовог откривања услед проласка магмине „вруће тачке“.

         „Те хипотезе заснивале су се на геолошким подацима о суседном копну услед непостојања или оскудности неопходних геолошких и геофизичких материјала о доњем делу Арктичког басена у то време“ - наводи се у документу.

        Уз њега је приложен геолошки модел еволуције Арктичког басена у којем су узети у обзир нови подаци који дозвољавају да се говори о томе да су ти делови морског дна природни наставак континенталног шелфа РФ.

        Руска страна наглашава да су „велики број геолошко-геофизичких истраживања спровели дански, канадски и амерички научници“.

        „Међутим, коришћење резултата већине тих истраживања је ограничено и они за сада нису потпуно доступни“ - наводи се у тексту захтева. У њему се такође наводи да је РФ одржала консултације са Данском, Канадом и Норвешком. При том, захтев који је поднела Данска, који се тиче континенталног шелфа северно од Гренланда, „значајно залази у рејоне“ укључене у руски захтев, наводи се у документу.

        У њему се такође наводи да ће „коначна делимитација континенталног шелфа Руске Федерације“ са Данском, Канадом, Норвешком и САД извршити у складу с Конвенцијом о поморском праву „након што Комисија усвоји препоруке у вези са Захтевом Руске Федерације“.

        У пропратном документу, уз захтев објављеном на сајту Комисије, наводи се да ће његово разматрање „бити стављено на прелиминарни дневни ред следеће (39.) редовне седнице, која ће бити одржана у седишту УН од 12. октобра до 27. новембра.

        „По завршетку разматрања захтева, комисије ће дати своје препоруке“ - наводи се на сајту.