МОРИЦ: У Москви добро живе они који лицитирају коме Русија да се преда да би ушла у Европу?

ЕВО КАКО УКРАЈИНУ, РУСИЈУ И ЗАПАД ВИДИ ВЕЛИКА РУСКА ПЕСНИКИЊА КОЈА ЈЕ '99 НАПИСАЛА ПОЕМУ „ЗВЕЗДА СРПКОСТИ”

• Поводом бомбардовања Београда написала сам стихове „Рат се већ води // Не са Србима, него са нама”
• Санкције су – разбојнички начин да се Европа примора да купује америчке угљоводонике, да се Русија потисне из Европе да би се нанео ударац руској економији и нагло погоршали услови живота руских грађана и затим истерали на мајдан
• У Русији неће бити Мајдана. Од западних санкција ја не падам у несвест и жмарци ужаса не подилазе ни мене ни мени блиске људе, зато што ми немамо идиотске мисли о томе да је ”елитистичка потрошња” – својство истакнутог ума и талента
• Власт у Украјини је једнократна, као картонско посуђе. Трче наоружане банде, пуцају у кандидате. Земља је саму себе разорила, своје грађане мрзи и убија, а све то заједно је – њихов пут у Европу, опрости Господе! 
• „Колективни Запад” константно ће ратовати, бомбардовати, силом продирати, организовати оружане преврате - док се не појави блок јаке противтеже. И тек тада ће нестати терористи који увек делују тамо где је корисно за хегемона

         Пише: Јуна МОРИЦ, руска песникиња

         ДОГАЂАЈИ у Новоросији и Украјини нису променили мој живот.

         Још у пролеће 1999. - у време бомбардовања Београда -написала сам поему „Звезда српкости” у којој је речено: „Рат се већ води // Не са Србима, него са нама”.

         Песник је – Сведок који не мења своје исказе у зависности од жеља Америке, Европе, НАТО, олигарха, либерала, демократа и других „утицајних сила”. А ја сам, као Сведок, написала да су бомбардовања Београда методама фашизма уништила Међународно Право.

         Тај фашизам је под маском „хуманитарних” војних операција, инвазија, преврата и обојених револуција постао крвави диктатор „светског поретка” у којем се један хегемон пробија да станена чело планете Земље и да диктира своје „вредности, интересе и санкције”.

         Све што се дешава у Украјини је – документовани доказ „светског поретка” који фашизам шминка у хероја национално-ослободилачког рата, спаљује живе људе, убија цивилно становништво померајући трупе НАТО тик до границе Русије, при том хистерично вичући да се Русија примакла тик до трупа НАТО.

         Русофобија је постала главна идеологија тог фашизма. „Заудара на мржњу према Русији” – то је назив мог есеја који је без обзира на све забране преведен на грчки језик и објављен у Грчкој.

         Ја сам увек била и бићу частан Сведок, зато се за мене ништа није променило, ја часно пишем: „Русофобија је – фашизам”.

         Мржња према Русији укорењивана је под маском „историјских дискусија” (боље да смо се предали Пољацима, дали Наполеону Лењинград, Стаљинград Немцима – одавно бисмо били у Европи).

         У овим „историјским трагањима” – коме Русија да се преда да би прошла у Европу? -  нису  лоше прошли русофобски „интелектуалци”, експерти, консултанти и политиколози из Русије. Они су у Москви апсолутно легално и легитимно штампали текстове са погрдама на рачун Русије.

         Имали су такву диктаторску слободу речи да се свако неслагање са њима и другачије мишљење моментално проглашавало за маразам, болест мозга, лудило, деменцију, шизофренију.

         Исто тако је било за време бомбардовања Београда – ништа се не мења. Ја имам стихове „Отров уступака”, којима сведочимда сви уступци фашизму доводе до потпуног пустошења и пораза земље, до уништења њеног Права на Живот.

         Санкције су – разбојнички начин да се Европа примора да купује америчке угљоводонике, да се Русија потисне из Европе да би се нанео ударац руској економији и нагло погоршали услови живота руских грађана и затим истерали на мајдан.

         У Русији неће бити Мајдана. Од западних санкција ја не падам у несвест и жмарци ужаса не подилазе ни мене ни мени блиске људе, зато што ми немамо идиотске мисли о томе да је ”елитистичка потрошња” – својство истакнутог ума и талента.

         За мене ти догађаји нису – никакав извор заноса већ хегемонска подлост и груба агресија. Али, ја имам драгоценог Читаоца, ради њега ја радим противотровом од русофобског отрова који је – највише „отровна бојна супстанца”. На свом званичном сајту, на страницама Facebook и „Контакта” ја стално објављујем стихове из циклуса „Није за штампу”, који су поетска специјална заштита и антидепресив, а такође и средство против насртљивог психолошког рата. Тај рат су објавили Русији „колективни Запад” и домаћи русофобски Це-Ка.

         У Кијеву сам последњи пут била пре 12 година - на сопственој ауторској вечери у Конзерваторијуму. Да опет идем? Шалите се?

         Мене у најбољем случају неће пропустити њихови „граничарци”, а у најгорем – потуриће ми пиштољ, бацач граната и остале ознаке, организовати „правосуђе” и извести контролни пуцањ. У Украјини још увек тек почиње, још нису ископали све ровове и јаме за чишћење од оних које убијају фашисти који су одједном постали хероји националног ослобођења.

         Какву Украјину ја памтим?

         О томе имам стихове „Друга Украјина”:

         Ја имам другу Украјину

         Ал такву нећете видети, 

         Тамо у школу идем... У зиму...

         Преживети – равно је благодети!                                                       

         Рат је завршен, јагма за хлебом,

         Корица хлеба — срећа без мере!

         И целим путем гледам у небо,

         Са ког су гађали Кијев и мене.

         Знајући украјински језик,

         Зар знам на питање-поругу

         Да одговорим том што се кези: 

         Је ли ми први или други...

         Знала сам све о Бабјем Јару*,

         И он о мени је знао све.                        

         Кијев је мој – не и фукара

         Што беше слуга Сатане!..

         Верујем књигама и монаху,

         У књизи ижица, јат и јер.

         Дете што чита уме страху

         Ведрином да се одупре.

         Постоји друга Украјина,

         Поклонити вам је не треба!

         За то ја нисам ништа крива,

         И да окајавам немам шта.

         Нема кривице сећања лавина,

         Славујска нежна грла сним...                                

         Друга је моја  Украјина –

         Тек тако да вам је поклоним?!

         Друга је моја Украјина

         Русија нема ништа с тим...

• Бабиј јар (Бабина јаруга) -  место у западном делу Киејва, где су нацисти извршили стравичние злочине септембра 1941. Сматра се да је током окупације убијено и масакрирано између 100.000 и 150.000 људи (Украјинаца, Јевреја, Рома и других).

         Русија се са Украјином није свађала.

         Није се Русија свађала са Украјином! Запад, нарочито Пољска, увек ће чинити све могуће да не би било никаквог јединства словенских народа.

         У Пољској се опет распламсала „посебна историјска мисија” – да постане Велика Пољска и заузме место Русије. Заставу у руке и напред! Они су веома нервозни. А руски свет никада неће бити ничија колонија, у томе је суштина! Русија се не предаје.

         „Рат дванаесте године // Почео је – ко нам је помогао? // Самопрегор народа, // Барклај, зима или руски Бог?”

         Сада се ништа не сме предвиђати, чак је и опасно. Власт у Украјини је једнократна, као картонско посуђе. Трче наоружане банде, пуцају у кандидате. Земља је саму себе разорила, своје грађане мрзи и убија, а све то заједно је – њихов пут у Европу, опрости Господе! 

         Тамо ће мир доћи за 25-30 година. Русофобија ће остати као главна историјска психоза. А „колективни Запад” константно ће ратовати, бомбардовати, силом продирати, организовати оружане преврате - док се не појави блок јаке противтеже. И тек тада ће нестати терористи који увек делују тамо где је корисно за хегемона.

         Док терористи чинећи злочине одсецају главе западним новинарима, путницима и службеницима амбасада, хегемонски милитаристи негодују са високог „торња” и умножавају свој плен и профит, задовољавају своје незасите интересе и потпуно су исти такви терористи у борби за своју власт над планетом.

         Превод

         Текст: Ксенија Трајковић

         Стихови: Вера Хорват