Запад уводи све нове и нове санкције да би срушио Путина и променио курс Русије

У МОСКВИ СЕ ВЕЋ ЧУЈУ УПОЗОРЕЊА: ДА ЈЕ ШЕФУ ДРЖАВЕ ЗА ДАЉУ БОРБУ

СА САД ПОТРЕБНА ПОДРШКА КАКВУ ЈЕ ИМАО ЧАВЕЗ

Путин на Криму

• На дневном реду америчке политике према Русији најважнија је организација државног удара у нашој земљи. То је већ на снази - погледајте само кога су нам амерички „партнери“ послали за амбасадора. То је стручњак за обојене револуције
• Није време за шалу. Борба за Русију почела је у моменту када је Јанукович бежао из фебруарског Кијева. Борба за Русију вођена је и у време одржавања мартовског референдума на Криму. А и данас на југоистоку се не води битка за Украјину већ за Русију!
• Наши геополитички противници обавезно ће се потрудити да наставе борбу... У Москви 2016. -  на изборима за Думу и 2018. на председничким изборима. Можда и раније, управо за то су биле потребне убитачне економске санкције, чак и за саме западњаке

Пише: Николај СТАРИКОВ

        СЈЕДИЊЕНЕ Државе и њихови најближи савезници прекрили су многе државе на планети технологијама савремене доминације.

        Постоје само два начина да се земља уништи: оружаном агресијом или државним превратом.  

        И једно и друго повезано је са издајом елите. За америчку армију војна агресија против Ирака могла је бити без крви само зато што је део ирачких генерала издао.  

        Државне преврате - било „мирне“ наранџасте (у Украјини 2004.) или класичне оружане (Украјина-2014) - увек су изводиле унутрашње снаге које су се опирале на помоћ споља.  

        Американцима је то готово увек полазило за руком.

        Готово увек.  

        Најбољи пример када им то није пошло за руком било је свргавање Уго Чавеза 2002. године у Венецуели. Тада је народ надиграо прекоокеански сценарио и свог лидера вратио на власт.  

        Филм о тим догађајима - „Револуцију неће приказати на телевизору“ - већ сам постављао на интернет.

        У њему је детаљно приказан механизам државног удара 2002. године, када су САД уз помоћ издајника свргле Чавеза кога је заиста народ вратио на власт.  

        Цинична признања завереника, полицијске репресије против присталица Уга Чавеза и огромна народна подршка свом лидеру немају примера у свету.  

        После онога што се десило у Украјини и почетка сукоба са Западом који је спреман да против Русије уведе санкције које су чак убитачне и за њега самог, тај филм се другачије гледа.

        Механизам организовања преврата је „класичан“. У почетку демонстрације и протести. Затим пуцњава „непознатих снајпера“. Лешеви и крв.  

        Затим „непознати новинари“ који за погибије људи оптужују Чавеза, дрско изврћући чињенице. Све као и обично. Потом свргавање законитог лидера Венецуеле уз муњевито америчко признање новог шефа хунте. Све исто као и у Кијеву у фебруару 2014. године.  

        А даље је своју реч рекао народ. Он је подржао свог лидера који је ступио у сукоб са Западом, бранећи интересе своје земље и свог народа.  

        Дејства народа Венецуеле - пример су за све нас.

        У Венецуели су били у стању да 2002. године одбране своју земљу и нису се уплашили да изађу на улице и да Уго Чавезу дају подршку у тешком и преломном моменту.  

Уго Чавез

        И, Венецуела је још жива. А грађани Украјине нису 2014. године кренули у заштиту закона и поретка - исход је страшан и крвав.

        Наравно, Виктор Јанукович, по свом служењу народу, ни издалека не подсећа на лидера Венецуеле, али ова чињеница не доводи у питање оно најважније.

        И лидеру наше земље потребна је народна подршка. Потребна је подршка сваког од нас. Он мора да осети да га људи подржавају када ради благостања земље и народа брани интересе земље у жестоком међународном окршају.  

        Више се чак и не скрива да је Запад за коначан циљ свог садашњег притиска на Русију поставио смену власти и промену курса путем потенцијалног преврата у врховима.

        То само значи да је лекција Венецуеле за нас примењива.  

        На дневном реду америчке политике према Русији најважнија је организација државног удара у нашој земљи. То је већ на снази - погледајте само кога су нам амерички „партнери“ послали за амбасадора. То је стручњак за обојене револуције.

         Дакле: није време за шалу.

        Борба за Русију почела је у моменту када је Јанукович бежао из фебруарског Кијева.

        Борба за Русију вођена је и у време одржавања мартовског референдума на Криму.

        А данас на југоистоку се не води битка за Украјину већ за Русију!  

        Наши геополитички противници обавезно ће се потрудити да наставе ову борбу... У Москви 2016. -  на изборима за Думу и 2018. на председничким изборима. Можда и раније, управо за то су биле потребне убитачне економске санкције, чак и за саме западњаке.

        Они су спремни да претрпе губитке само да би запалили унутрашње прилике у Русији.

        Само уз ослонац на нашу подршку, најширу и безусловну, лидер може на тој шаховској табли играти пуном снагом.

        Он то зна и добро му иде.

        Али, без подршке народа крајње је тешко играти ту шаховску партију.  

        Ето зашто је у земљи народ увек извор власти.  

        Превео: Горан ШИМПРАГА