Руска емиграција сачувала за будућност цивилизацију коју су уништавали бољшевици

МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ЛЕМНОСУ „РУСКА ЕМИГРАЦИЈА: ЖИВОТ И РАД У ТУЂИНИ”

• Помоћник председника РФ Игор ШЋОГОЉЕВ: Руски емигранти су се током много година показали као прави чувари националне културе и духовности. Њима дугујемо за очување оних јединствених црта руске цивилзације које су биле готово потпуно уништене у бољшевичкој Русији. Ми данас поново откривамо тај део руског света
• Директор РИСИ Леонид РЕШЕТЊИКОВ: Лемнос је био „припремни полигон” пре исељења Руса у друге земље. За њих је то био последњи комадић историјске Русије. На Лемносу је физички био њен крај, али духовна компонента је остала све до данас. Ми смо вољом Божијом настављачи те Русије. И треба одатле да узмемо оно што је било најбоље у нашој Русији пре 1917. године
• Професор Београдского универзитета Мирослав ЈОВАНОВИЋ: Само набрајање имена Руса који су дали допринос развоју науке и културе у Србији одузело би много времена. Руски емигранти били су посвећени томе да пренесу у будућност сећање на Русију - православну Русију. Ми смо данас сведоци да су они били у праву
• Научни сарадник РИСИ Петар МУЉТАТУЛИ: Руске избеглице са собом су понеле истинску Русију. Ону Русију која је постојала вековима. Ону Русију коју су правили Руси. Ону Русију која се разликовала од других народа. Циљ бољшевизма није био учвршћивање новог режима, већ уништење православне Русије

         ВАЖАН догађај у оквиру „Руских дана”, одржаних последњих дана септембра на грчком острву Лемнос, била је међународна научна конференција „Руска емиграција: живот и рад у туђини”.

         Осим руских научник и стручњака, на њој су учествовали и истраживачи из Бугарске, Србије, Чешке, Грчке, Француске и Аутралије.

         Отварајући конференцију, руководилац руске делегације, помоћник председника Русије Игор Олегович Шћогољев истакао је да су руски емигранти после револуције из 1917. постали не само чувари важних традиција, важних за њих и будућност Русије, већ су их и унели у културни живот земаља у које су доспели

         Размере тог историјског феномена још увек чекају коначну процену – рекао је помоћник руског председника – јер су Руси у туђини учинили толико, да се то може сагледати само са хронолошки великог растојања. Међутим, већ се сад може рећи да је та интелектуална „инјекција” јединствена појава у новијој историји човечанства.

         Шћогољев је истакао да је место одржавања конференције веома симболично. Управо је на Лемнос 20-их година прошлог века услед емиграције Беле Гарде евакуисано више од 30 хиљада војника и официра и под вођством Деникина и Врангела, кубањски и донски козачки корпус, цивили. Они су на острво донели делић Русије, делић њеног православног духа и традиције, део руског света.

         По мишљењу архиепископа костромског и галичког Алексија, по чијем благослову се реализује пројекат „Руски Лемнос”, „Лемнос је део руске Голготе. Наши сународници нас и даље уче како се воли своја Отаџбина и свој народ и како се извршава своја хришћанска дужност…”.

Леонид Решетњиков и Игор Шћогољев

         Шћогољев назвао је пророчким речи генерал-поручника руске армије Петра Николајевича Врангела, који је, такође, био на Лемносу. Он је писао: Чврсто верујем да ће Русија да васкрсне и да ћемо поново служити нашој Отаџбини…”. И служили су и настављају да служе све до данас, дајући пример верности Русији, поштовања војничке заклетве, спремности на самопожртвовање… Ти руски људи током много година показали су се као прави чувари националне културе и духовности, њима дугујемо за очување оних јединствених црта руске цивилзације које су биле готово потпуно уништене у бољшевичкој Русији. Ми данас поново откривамо тај део руског света.

         Директор РИСИ Леонид Решетњиков је истакао да су Галипоље, Лемнос и Бизерта посебна појава у руској емиграцији. То су били последњи делићи историјске Русије. Јер, Руси су тамо покушавали да живе тако као да није било грађанског рата.

         По мишљењу Решетњикова, Лемнос је био „припремни полигон пре исељења Руса у друге земље. За њих је то био последњи комадић историјске Русије. На Лемносу је физички био њен крај, али духовна компонента је остала све до данас, рекао је Решетњиков. Ми смо вољом Божијом настављачи те Русије. И ми треба одатле да узмемо оно што је било најбоље у нашој Русији пре 1917. године

         Професор Београдского универзитета Мирослав Јовановић је у реферату „Руска емиграција на Балкану и њен допринос развоју Југославије” описао утицај руских емиграната из послереволуционе Русије на друштва балканских земаља.

         Руска емиграција, као појава, има историјски значај – истакао је Јовановић. - Она је одражавала суштину целе Руске империје и давала велики допринос животу у многим земљама. Међу руским емигрантима, 13 одсто је имало високо, а 60-65 одсто средње образовање, што је за тадашње стандарде било веома високо. Све тадашње балканске земље имале су недостатак стручњака, па су Руси били веома тражени. Многи од њих су дали значајан допринос науци и култури Србије – рекао је професор Јовановић.

         Само набрајање имена Руса који су дали допринос развоју науке и културе у Србији одузело би много времена – нагласио је он. Вероватно је да су многе најлепше зграде у том времену пројектовале управо руске архитекте, као што су Николај Краснов, Сергеј Смирнов, Виктор Лукомски, Георгиј Коваљевски, Роман Верховски и други. Руски емигранти били су посвећени томе да пренесу у будућност сећање на Русију - православну Русију. Ми смо данас сведоци да су они били у праву.

         Доктор историјских наука, професор Софијског Националног универзитета Андреј Пантев рекао је на конференцији да Русе и Бугаре од давнина повезује крвно сродство. То што се у нашим језицима исто изговарају речи мајка, љубав, добро, зло – јаче је од свих политичких комбинација – истакао је он. И зато ништа не може да промени оно што је у нас усађено у схватању живота, нашег духовног живота.

         Све православне манастире у нашој земљи помагала је Русија – истакао је Пантев. Не може се замислити бугарска култура без удела руске. Имамо осећај кривице због тога што је Бугарска у Првом светском рату учествовала на страни Турске против Русије. То изазива код нас непријатну амнезију. И зато, кад су Руси после револуције дошли у Бугарску, трудили смо се да се искупимо тако што смо пружили могућност да живе и раде код нас.

         Тај део историје руске емиграције треба посматрати кроз призму наших извињења и покушаја наше рехабилитације – рекао је Пантев. Ја сам дошао овде да се поклоним. Уосталом, и Русија, такође, треба да разликује праве пријатеље од пролазних. Русофили у Бугарској нису милионери и велики људи. Али, ја сам дошао из Бугарске да пренесем поздраве од њих.

         Водећи научни сарадник РИСИ Петар Муљтатули, у реферату о руској емиграцији у Француској, истакао је да сматра неправилном дефиницију коју су дали руским емигрантима из оног времена.

         Емигранти обично иду у иностранство у потрази за бољим животом, рекао је Муљтатули. А ови људи су били избеглице које су понеле са собом истинску Русију. Ону Русију која је постојала вековима. Ону Русију коју су правили Руси. Ону Русију која се разликовала од других народа.

         У томе је главна заслуга Руса у иностранству – они су спасили руске вредности и нису се мирили с бољшевизмом. Јер, бољшевизам није просто други политички систем, већ апсолутно зло које у себи принципе с којима у Русији не може заједно постојати.

         Циљ бољшевизма није био учвршћивање новог режима, већ уништење православне Русије. Руска емиграција није допустила да се униште наши корени и у томе је највећа заслуга руског света у иностранству – истакао је Муљтатули.

         Стварајућу руски свет у иностранству – рекао је на конференцији председник Удружења за сећање на официре Императорске гарде кнез  Александар Трубецкој – наши очеви су се старали о нашем васпитању: они су нам пренели дубоку мржњу према бољшевизму, уопште према комунизму, и истовремено су у нас усадили дубоки осећај припадности земљи коју смо, иако није била наша земља домовина, јер се у њој нисмо родили, увек радо прихватали као нашу отаџбину. Ту мисао су нам очеви усађивали таквом силином, да је ми сада преносимо на будућа покољења. Они су створили руски свет с једном надом – да ће он некад донети корист Русији – рекао је Трубецкој.

         Данас огромна већина нас који смо се родили у иностранству не само прати него и навија за данашњу Русију, која се свестрано развија у новом правцу, коначно се ослободивши богоборачког тоталитарног режима. Ми стално преузимамо на себе функције заштитника савремене Русије, бранимо је од русофобије на Западу, залажемо се за њену спољну политику. Данас је жив пример тога став руске дијаспоре о ситуацији у Сирији. Потпуно подржавамо став Русије и радујемо се што је њена мудра политика коначно поставила Русију на место које заслужује у међу нацијама.

         Потомак руског генерала, који је био на Лемносу, блогер и копредседник добротворног фонда „Велики Праведни Јован Кронштадски” Дмитриј Бељајев изнео је интересантне чињенице из живота свог чукундеде Ивана Тимофејевича Бељајева, који је ратовао у армији генерала Врангела, а касније постао национални херој Парагваја.

         Професор Московског државног конзерваторијума „П. А. Чајковски” Алексеј Рудњевски говорио је о животу истакнутог руског диригента, руководиоца светски познатог хора донских козака Сергеја Жарова, који је, такође, био на Лемносу. Говор Рудњевског пратиле су величанствене козачке песме и композиције у изведби хора „Кастаљски”.

         Конференција је завршена доделом медаља Бугарског националног Покрета русофила „Самарски Крст” за допринос развоју пријатељства и сарадње православних народа Русије и балканских земаља. Награде су добили магистар историјских наука Олга Николајевна Решетњикова и Генерални конзул Руске Федерације у Солуну Алексеј Анатољевич Попов.

 

„Руски дани на Лемносу” завршени заједничком литургијом

Пример како треба поштовати своје претке и историју

 

• Игуман Костромског Ипатјевског Свето-Тројицког манастира јеромонах ПЈОТР: Руски људи на генетском нивоу воле своју духовну постојбину, то јест Византију. Воле Грчку и грчки народ. Верујемо и надамо се да ћемо још много пута имати шансу да докажемо ту љубав, не само заједничким литургијама, већ и заједничким подвизима на које нас сад тера светска историја
• Митрополит острва Лемноса и Светог Еустратија ЈЕРОТЕЈ: Од срца вам се захваљујем за пример који нам дајете – како треба поштовати своје претке, како се треба враћати својим коренима. То су за нас веома потребни и важни примери – враћање својим коренима, признавање и одавање дужног поштовања погинулим јунацима

         ЗАЈЕДНИЧКОМ свечаном литургијом руских и грких свештеника у катедралној саборној цркви Свете Тројице у градићу Мирини завршени су још једни, већ десети „Руски дани на Лемносу”.

         Делегацију из Русије предводио је помоћник руског председника Игор Олегович Шћогољев.

         Око 130 представника уметничке и научне интелигенције, парламентарци, козаци, свештеници из Москве, Санкт Петербурга, Костроме, Коломне, Наљчика, Ростова на Дону, Краснодара, Самаре, Владикавказа, Пјатигорска и Ставропоља дошли су на острво како би заједно с грчким свештенством одали пошту руским избеглицама упокојеним на овом острву 20. и 21. године прошлог века – белогардејцима, као и руским морнарима који су под вођством грофа Алексеја Орлова и адмирала Дмитрија Сењавина погинули 1770. и 1807.  приликом ослобађања Лемноса од Турака.

         На Лемнос је 1920-21. укупно евакуисано око 30 хиљада војника из армија Деникина и Врангела, као и војника кубањске и донске козачке војске и чланова њихових породица. Од глади и болести на малом грчком острву је, у том периоду, умрло око 400 Руса, међу којима 85 деце.

         „Сваки пут наш долазак овде праћен је неким посебним осећајем бриге и неспокоја” – истакао је на свечаној литургији игуман Костромског Ипатјевског Свето-Тројицког манастира јеромонах Пјотр. – „Историјско сећање вуче нас овамо и крв наших предака захтева од нас дубоко поштовање према месту где се налазе њихови гробови. Историја грчког и руског народа испреплетана је на много начина. Без обзира на то што живимо далеко једни од других, Света Вера коју су некад посејали Грци на нашој светој земљи - спаја нас и чини једном целином. Цела многовековна историја наших народа о томе убедљиво сведочи. Сваки пут кад дођемо овде, наилазимо на веома топао и добродушан пријем. Велика, дубока љубав и везаност за нас код духовног оца и предводника лемносаца митрополита Јеротеја увек нас теши кад се налазимо овде. Руски људи на генетском нивоу воле своју духовну постојбину, то јест Византију, воле Грчку и грчки народ. Верујемо и надамо се да ћемо још много пута имати шансу да докажемо ту љубав, не само заједничким литургијама, већ и заједничким подвизима на које нас сад тера светска историја” – рекао је отац Пјотр.

         „Руски дани на Лемносу” су већ постали очекивани и битан догађај у животу острва.

         Одговарајући наречи руског свештеника, митрополит острва Лемноса и Светог Еустратија, Јеротеј, посебну захвалност  је изрзио архиепископу костромском и галичком Алексију, по чијем благослову се реализује пројекат „Русски Лемнос”, главним организаторима „Руских дана” - директору РИСИ генерал-поручнику Леониду Решетникову и Генералном конзулу РФ у Солуну Алексеју Попову.

         „Захваљујем се и свим Русима који учествују у овом чудесном ходочашћу” – рекао је митрополит. „Сваке године догађаји у оквиру Дана све се успешније организују. Од срца вам се захваљујем за пример који нам дајете – како треба поштовати своје претке, како се треба враћати својим коренима. То су за нас веома потребни и важни примери – враћање својим коренима, признавање и одавање дужног поштовања погинулим јунацима. Мошти ваших предака, као неки лек, обогаћују и лече нашу Свету лемноску земљу” – нагласио је митрополит Јеротеј.

         Претходно су у оквиру Руских дана ходочасници из Русије учествовали у опелима на меморијалном козачком гробљу на полуострву Пунда, у руском делу Међународног војног гробља Антанте поред града Мудрос; као и поред споменика 72-ци руских морнара код мудроског храма погинулим у руско-турском рату, отвореног током прошлогодишње посете. Било је положено цвеће и на први руски гроб на острву у месту Портијана.

 

Историјски музеј о Русима на Лемносу

 

         ВАЖАН резултат овогодишњих „Руских дана” – по оцени Леонида Решетњикова – јесте и то што су се представници руског фонда „Наслеђе” договорили с властима острва Лемноса да заједно раде на отварању историјског музеја.

         Том фонду су ходочасници из Русије већ предали униформу кубањског козака, какве су руски емигранти носили на овом острву 1920. године.У музеју ће бити и фотографије из тих година и други артефакти.

 

И козачки ансамбл „Жива Рус”

         У РУСКОЈ делегацији на Лемносу били су и уметници који су одржали два величанствена концерта за грађане острва.

         Московски козачки ансамбл „Жива Рус” наступио је на главној сцени у граду Мирини, окупивши практично све становнике административног центра острва. Други концерт на коме су учествовали уметници Сергеј Зајцев и Татјана Петрова, Хор „Кастаљски” под диригентском палицом Алексеја Рудњевског одржан је у Мудросу.