Google осумњичен да подрива интересе и „електронски суверенитет” Русије

ДИРЕКТОР РУСКЕ ЛИГЕ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ИНТЕРНЕТА ДЕНИС ДАВИДОВ ИЗНЕО НИЗ ОПТУЖБИ ПРОТИВ АМЕРИЧКОГ ЏИНА

• „Дигитални суверенитет” поседују само три велике силе: САД, Кина и у мањој мери Руска Федерација. За њега је битно постојање сопствених претраживача, сопствених друштвених мрежа, прегледача и оперативних система. Нажалост, Русија нема своје оперативне системе, али има неколико конкурентних поштанских сервиса, довољно успешан и тражен претраживач и неколико друштвених мрежа које доминирају на постсовјетском простору
• Након што је Сноуден побегао са хрпом поверљивих података, постало је очигледно да нема ни трага од слободе интернета у самим САД и да је све то измишљотина. Постоји само Велики Брат, који сваког прати, а један од његових кључних инструмената је – корпорација  Google
• Google иде по Русији и говори: „Хајде да вам бесплатно уведемо систем електронске размене докумената”. А нико не каже да ће сва документа која ћете размењивати у суштини остајати у САД на нашим серверима
• Кад би неко дошао код нашег губернатора и рекао: „Дајте ми сву вашу архиву да извезем у Калифорнију!” – он би га погледао као полуделог, а сад долазе и кажу: „Нудимо вам електронску размену докумената” – и сви пристају
• Све изјаве Google-а о „немогућности” да се из интернета уклони порнографија, на пример, обично су – лукављење. Нека пробају у САД да пропусте информацију о наркотицима, тамо ће их тако научити памети да им више не падне напамет. А код нас – бела Нигерија. Зашто би ту Нигеријцима још некакве услове стварали да се развијају?

 

         РУСКА Лига за безбедност интернета иступила је са јавним оптужбама против компаније Google.

         У писму потпредседнику владе РФ, Дмитрију Рогозину, оценила је да америчка компанија „свесно ради на томе да утиче на унутарполитичке ствари Русије, као и на промовисање својих производа код руских грађана и службеника, чији је циљ слабљење руског „електронског суверенитета”.

         Према саопштењу извршног директора Лиге, Дениса Давидова у обраћању се налази „извод” из свеобухватног истраживања о делатности Google-а у Русији, који ће Лига ускоро објавити. Приговори на делатност Google су следећи: игнорисање услова руског законодавства, активна сарадња са обавештајним службама САД, наметање сарадње са органима власти и са становништвом, а такође спречавање регулисања интернета. 

         Неки руски званичници и експерти већ позивају на стварање електронских баријера слично онима које постоје у Кини. Треба ли Русија да иде кинеским путем и да ли је време да затвори приступ Google-у – о томе је Давидов говорио у интервјуу за новине ВЗГЉАД.

Денис Давидов

ВЗГЉАД: Денисе Николајевичу, шта је то „дигитални суверенитет” и како се он нарушава?

ДАВИДОВ: „Дигитални суверенитет” – је део нашег државног суверенитета, део апсолутне и потпуне независности у одређивању политике и успостављању било којих правила.

Ако се гледа глобално, „дигитални суверенитет” поседују само три велике силе: САД, Кина и у мањој мери Руска Федерација. Са становишта „дигиталног суверенитета”, може се говорити о постојању сопствених претраживача, сопствених друштвених мрежа, прегледача и оперативних система. Нажалост, Русија нема своје оперативне системе, али има неколико конкурентних поштанских сервиса, довољно успешан и тражен претраживач и неколико друштвених мрежа које по броју корисника доминирају на постсовјетском простору.

         Зато се може рећи да, иако ми не поседујемо потпун дигитални суверенитет, тежимо ка томе. На свим платформама на међународном нивоу, укључујући и ОУН, Русија је много пута иступала залажући се да се регулатива интернета пренесе у међународне оквире и да се правила  не одређују у САД већ у државама у саставу ОУН-а.

         Из разумљивих разлога, томе су се први успротивили Американци. Друго, сећате ли се догађаја прошле године у вези са Међународним савезом електронске комуникације и руским предлозима, који су изненада случајно „процурили?”

         После тога је Google и започео своју кампању типа „заштитимо слободни интернет од насртаја деспотских режима”, а Винт Серф, један од оснивача интернета, подстицао је ватрене говоре, наводно, „нећемо допустити проклетим комунистима да убацују своја правила, ми овде треба да дајемо одређујемо тон”.

         Али пошто је Сноуден побегао са хрпом поверљивих података, постало је очигледно да нема ни трага од слободе интернета у самим САД и да је све то измишљотина. Постоји само Велики Брат, који сваког прати, а један од његових кључних инструмената је – корпорација  Google.

          ВЗГЉАД: Ако постоји „дигитални суверенитет”, онда треба ли да постоји и његова граница? Да ли се ви залажете за стварање аналогног „великог кинеског фајервола” без приступа Google?

          ДАВИДОВ: Не, нека они улазе – ми у овом истраживању само показујемо које методе користи Google да би повећао свој удео тржишта. У неким местима они потпуно користе тактику „спаљене земље”.

         На пример, ако погледамо „паметне телефоне” са оперативним системом Android и упоредимо га са паметним телефонима Apple, који се базирају на iOS, открићемо да су ови први освојили масовношћу, али, шта су дали кориснику? Корисник је добио комплет сервиса које не може да мења. Ако имате неки „ајфон” онда за куповину апликација није обавезно да имате пошту Apple, ако имате налог можете користити било који поштански сервис, чак и mail.ru. Google иде потпуно другачијим путем – он апсолутно и очигледно намеће своје сервисе.

         ВЗГЉАД: Можда ту главну улогу игра чисто комерцијална страна, а не политичка?

         ДАВИДОВ: И комерцијална, такође. Ми смо направили неколико закључака, од којих се један од њих састоји у томе да Google долази у руске регионе и каже: „Хајде да вам бесплатно уведемо систем електронске размене докумената”. Могло би се помислити у чему је  интерес комерцијалне компаније?

         При том нико не каже да ће сва документа која ћете размењивати у суштини остајати у САД на нашим серверима. Кад би неко дошао код губернатора и рекао: „Дајте ми сву вашу архиву да извезем у Калифорнију!” – он би га погледао као полуделог, а сад долазе и кажу: „Нудимо вам електронску размену докумената” – и сви пристају. Зато што неки уопште не разумеју где се документа смештају, где се чувају – за њих је важно шта има у компјутеру – и ништа више – раде.

          ВЗГЉАД: Са системом PRISM, о којем је говорио Сноуден, „сарађује” не само Google, него и Microsoft, Apple, Yahoo! – шта ви предлажете да се чини са њиховим услугама?

          ДАВИДОВ: Знате, Yahoo! припада Google-у,  њим управља госпођа Мајер која је била студент Ерика Шмита. Yahoo! и Google су једно исто. Што се тиче Apple, његови представници не долазе на руска саветовања, једноставно кажу: „Момци, код вас интернет мора да се подешава ево овако и никако другачије”. Представници Google-а долазе код званичника и кажу да је „служба против”, то је исто што и посета извођача радова АНБ или сарадника било којег од бројних фондова министарства одбране САД, који се појављује и учи нас како да живимо, прича нам о томе како треба да се подешава интернет... То је у најмању руку чудно.

          Кад се руски државни органи обраћају Google-у - он их једноставно пошаље до ђавола као што је послао Руски надзор за комуникацију када су на YouTube поставили суицидне клипове, као што стално шаљу и МУП који покушава да нађе преступнике.

          ВЗГЉАД: Можете ли да наведете примере да су сарадници Google-а нешто лобирали у руским установама?

          ДАВИДОВ: Узмите последње саветовање администрације са контент-провајдерима о антипиратском закону. Кад је разматран 139. закон на сваком саветовању били су представници Google, који су говорили: „Не, не може, нећемо да радимо”.

          Кад су им код нас рекли да то ради у Великој Британији, они су одговорили: „Да, па то је Велика Британија. Тамо су људи који имају 500 година демократију! А код вас у Русији је варварство. Биће самовоља и кршење људских права” – говорили су представници компаније Google. Кажу, „не, не могу се такви закони доносити, они ће убити интернет”. Марина Жунић из Google-а посебно је о томе говорила.

          Док председник није потписао федерални закон № о139 о јединственом списку забрањених сајтова, током 2011. и 2012. одржавани су стручни скупови – РИФ, РИФ+КИП који су га разматрали.  На сваком састанку присуствовале су Марина Жунић и Ксенија Карјакина из Google и говориле „све је погрешно”.

          Какав год да се појави нацрт закона који се тиче ширења информација преко интернета увек се „промоли” Google и говори да ништа није у реду, да Русији уопште није потребно никакво регулисање и да све остане тако како јесте. Исто таква ситуација је и у регионима. Окупе се, на пример,  представници дипломатских академија МИП-а из региона: Самаре, Уљановска и Татарстана. Активира се програм у оквиру којег се компјутерска обука сарадника по правилу изводи уз коришћење интернета и друштвених мрежа „Google Плус”, Gmail.

          Наши депутати Државне Думе, на пример, Иља Костунов, кажу да је то нечувено да наши чиновници користе Gmail шаљући документа у службене сврхе – то се не сме, то треба забранити, а Google истог часа почиње да учи како то треба да се користи.

          Сем тога Google је укључио стопроцентно шифровање свих својих сервиса, укључујући чак и претраживање.

Руслан Гатаров

          ВЗГЉАД: Али, чак је и сенатор Руслан Гатаров признао да је задовољан објашњењима Google-а и у суштини повукао своје примедбе компанији...

          ДАВИДОВ: Можда је Руслан Гатаров задовољан програмским безбедношћу личних података руских корисника, али он не представља читав Савет Федерације, то је његово лично мишљење. А Лига за безбедност интернета није задовољна – и ми скрећемо пажњу на то да такав став треба мењати. Не само да се подржавају руски произвођачи, треба размислити и урадити нека конкретна правила, укључујући и такве платформе. Разуме се да ништа не може да се забрани,  они код нас никада неће урадити центар са подацима као што неће ни сарађивати са руским властима.

          Управо због тога треба саопштити руским грађанима да постоје компаније које делују у стилу двоструких стандарда, не поштују наша права и несмотрено се односе према нашој држави, иако новац добијају од руских корисника, а троше га, на пример, за подршку економије САД, а не Русије. Они само на вама зарађују новац, а не поштују ваша права и слободе.

          ВЗГЉАД: Ипак, Google нема алтернативу у коришћењу апликација.  У Русији то треба развијати?

          ДАВИДОВ: Наравно, ми смо обавезни да на томе радимо, живимо у времену дигиталних технологија. Ми не пружамо подршку руским талентованим програмерима који, на пример, раде у Google-у, а не за руске компаније. Очигледно је да ми треба да подржимо руске IT компаније, да им пружимо комфорне услове у Русији, да подржимо руске „итеовце”, а такође да упознамо руске кориснике и службенике да је боље да користе руске програме. Они су много ефикаснији са становишта самог корисника.

          Претраживање код Yahoo и Yandex је веома добро, пошта је изузетна и понуде за web-програмере, све што се тиче промоције сајта – све је такође веома добро. Yandex има много сервера у Русији, укључујући „Карте”, „Маркет” и тако даље, све је то оријентисано на руске кориснике.

          Сем тога постоји и значајно питање – руски програмери живе у нашој земљи, имају комшије, познанике, пријатеље, децу, зато стварајући такве сервере они брину баш о нашим грађанима. Ми смо интензивно скретали пажњу представницима Google-а прошле године да када се, на пример, у претраживач унесе „купити нар”, појављује се „купити наркотике” у Москви, исто као и „купити ручни сат”.  Yandex тако нешто нема. И одлична је компанија која се с пажњом односи према грађанима.

          ВЗГЉАД: Google не може у интернет протоку да сортира лажне сајтове...

          ДАВИДОВ: Зашто у Великој Британији може, брише веома брзо, а у Русији не може? Све је то мит, не, ми не можемо, то претраживач почиње да лаже о некаквим алгоритмима. Све они могу и чине!

          Ја бих саветовао да се сетимо речи британског премијера Камерона о томе како да се победи порнографија. Он је рекао да ће у Великој Британији до краја ове године Google искључивати из понуде претраживања све што се тиче дечје порнографије. Такође бих истакао речи Камерона о томе да је неко, тобоже, говорио да је то паметна машина. „Ви управљате том паметном машином, онда узмите и искључите!” И они су почели да искључују зато што је Камерон још и припретио: ако не искључе, одговараће по закону.

          Дакле, све изјаве Google-а о „немогућности” су – лукављење. Они једноставно хоће то да раде за руске грађане. Пробај у САД да пропустиш информацију о наркотицима, тамо ће их тако научити памети да им више не падне напамет. А код нас – бела Нигерија. Зашто би ту Нигеријцима још некакве услове стварали да се развијају?     

          Нас Google доживљава као колонијални модел вођења бизниса. Они чак у Русији немају своје представништво. Постоји само ООО Google и није јасно шта је оно, заправо. Друштво је основано 2005. а основни правац његове делатности су – рекламе, издавање брошура, истраживање маркетинга. Што се тиче осталих проблема, они кажу да се њих не тичу и о свим питањима, изволите, обратите се Калифорнији!

          Превела

          Ксенија Трајковић