У гробници патријарха Никона остао само бели саркофаг од гипса
НА ТЕРИТОРИЈИ РЈАЗАЊА ЗА 200 ГОДИНА ИСКОПАВАЊА ПРОНАЂЕНО ВЕЋ 17-ТО ЗАКОПАНО БЛАГО
- Истражена је келија патријарха Никона у коју се повлачио ради рачунања датума Васкрса и постова
РУСКИ археолози су током ове године – поред свега осталог – ископали богату древну руску некрополу из IX – XI века, која спада међу прве хришћанске гробнице у тој земљи.
Али, највећи број открића је на територији Ново-Јерусалимског манастира, изграђеног у XVII веку за време патријарха Никона. Ископавања овде трају већ пету годину, а истражено је тек око 20% територије.
„Ове године ексхумирана је гробница патријарха Никона, која је потпуно опљачкана и уништена, остао је само бели саркофаг од гипса. Ипак, и сам саркофаг представља приличну загонетку за научнике – истиче руководилац сектора за археологију Москве Института за археологију РАН, доктор историјских наука Леонид Бељајев. Ради се о томе да такав гипс није пронађен нигде на територији Русије.
Доста проналазака било је и приликом ископавања у радионицама: патријарх Никон се одликовао од већине црквених поглавара тиме што је и сам, заједно с монасима, радио у радионицама, правећи дрвене и керамичке предмете. „То је био поглавар цркве новог типа. Нажалост, патријарх није успео да заврши свој манастир, послат је на робију, а манастир више није видео, јер је, враћајући се у њега са робије, умро код Јарославља” – рекао је Леонид Бељајев.
Ове године истражена је келија патријарха Никона у коју се повлачио ради рачунања датума Васкрса и постова. Ту су археолози пронашли хидротехничке инсталације које су веома сличне данашњој канализацији – у оно време грађевине на том инжењерском нивоу и у просвећеној Европи биле су права реткост.
Археолози су пронашли и предмет који су у почтеку сматрали керамичком књигом – у то време је било популарно правити књиге са корицама од керамике. Ипак, после детаљнијег проучавања се испоставило да је то чутурица урађена тако да личи на књигу. Највероватније је да је и њу урадио сам патријарх Никон у једној од радионица.
По речима Бељајева, неке радионице биле су праве лабораторије – у њима су се вршили различити експерименти, правили се нови предмети.
„Нешто се после производило, нешто је бацано, између осталог, из идеолошких разлога, и ми сад у овим гомилама отпада проналазимо керамичке ликове Исуса Христа” – каже Бељајев.
Археолозима није било јасно зашто се то догодило. Одговор је био неочекиван – тај Христов лик има велике уши као на западу, док се у руској православној традицији Христос приказује са полуотвореним или затвореним ушима.
Све у свему, „западни иконографски модел” био је шкартиран.
Овог лета извођена су озбиљна ископавања на територији Рјазања – ту су археолози пронашли велику количину накита. То је већ 17. благо које је пронађено на територији Рјазања за 200 година ископавања.
Стари Рјазањ је био први град, на који су 1237. напали Монголи – за пет дана опсаде житељи су у земљу закопали све вредне предмете, после чега је град био срушен и више никад није обновљен. Колико још блага чува древни Рјазањ – није познато.
