Рониоци у Волги траже храмове потопљене у време СССР
ПРИЛИКОМ ИЗГРАДЊЕ КУЈБИШЕВСКОГ И НИЖЊЕКАМСКОГ ВЕШТАЧКОГ ЈЕЗЕРА ПОТОПЉЕНО 90 НАСЕЉА, 19 ЦРКАВА И 15 ЏАМИЈА
РОНИОЦИ у Татарстану спустили су се на дно Волге и траже цркве и храмове потопљене у време СССР.
Доласком лета, Руско географско друштво обновило је пројекат „Светиње Татарстана“. Ради сећања на њих се постављају крстови, не само на обалама највеће руске реке.
Тако је на обалама Кујбишевског вештачког језера постављен крст на месту где је некада стајала црква Васкрсења Христовог, подигнута пре више од једног века. У време изградње вештачког језера, 1957. године, црква је била потпуно потопљена, заједно са селом Миси.
Други крст постављен је на месту где је некад била Богородице-Скорбјашченскаја црква у селу Мансурово.
„Црква је у то време већ била затворена, али су ту понекад долазиле баке. Била је веома лепа“, каже мештанка Вера Исајева.
Црква је сад на дубини од шест метара. Њен положај утврдили су на основу мапа и прича староседелаца.
Пре него што су први пут заронили, научници Руског географског друштва су се припремали годину дана.
„У екипи имамо два „свештена“ рониоца - православног и муслиманског свештеника. Данас ће у потрагу за православном светињом ићи Мухамат, показујући тим чином да треба живимо у миру, љубави и слози, без обзира на то којој конфесији припадамо. То је основна идеја пројекта“, каже Сергеj Салејев, председник Чистопољског одељења Руског географског друштва.
Са дна око Богородице-Скорбјашченскаја цркве успели смо да изнесемо део темеља и потковицу. Приликом изградње Кујбишевског и Нижњекамског вештачког језера потопљено је укупно 90 насеља, 19 цркава и 15 џамија.
Учесници пројекта „Светиње Татарстана“ тренутно раде у Спаском рејону, где планирају да поставе седам спомен-крстова у знак сећања на седам православних цркава које су отишле под воду у СССР у току хидроизградње.
Учесници пројекта већ приређују мале свечаности у част несталих светиња.
