Москва: „Северна Македонија“ је плод спољног притиска ради њеног увлачења у НАТО

АТИНА ЗАМОЛИЛА РУСИЈУ ДА У ИМЕ ПРИЈАТЕЉСКИХ ОДНОСА ПРИХВАТИ НАЗИВ „СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА“

* Министарство иностраних послова Русије: "Претпостављамо да ово питање мора размотрити Савет безбедности УН у складу са Чланом 3 Резолуције 845 СБ УН"

* Грчко Министарство спољних послова замолило „руску страну“ да се уздржи од нових коментара поводом новог имена Македоније

_____________________________________________________________________________

         У СЛУЖБЕНОМ листу Македоније објављена је одлука о промени Устава којом ступа на снагу примена новог имена државе - Република Северна Македонија.

         Одлуку је – јер је то Ђорђе Иванов одбио - потписао председник Собрања Шиптар Талат Џафери, а премијер Зоран Заев рекао је да за ту одлуку није ни био потребан потпис председника Македоније.

         У измењеном Уставу су речи "Република Македонија" замењене речима "Република Северна Македонија", а реч "Македонија" речима "Северна Македонија".

         У складу са уставним променама, држављанство је македонско/грађанин Републике Северне Македоније.

         У личним документима и путним исправама држављанство се пише на македонском језику, док за грађане чији је службени језик неки други, биће писано на македонском језику и на језику те мањинске групе.

         Москва је на промене у Македонији одреаговала саопштењем свог Министарства иностраних послова у којем се наглашава да је одлука Собрања о промени имена земље наметнута споља и да не одражава вољу народа.

         "Ово што смо посматрали је наставак процеса вештачке промене имена државе који је наметнута споља с циљем да се Скопље увуче у НАТО што пре", наводи се у саопштењу.    

         Променом имена земље у складу са Преспанским споразумом – указало је МИП РФ – прекршен је македонски закон и игнорисани став председника Републике Македоније и мишљење већине становништва које одбацује Преспански споразум.

         О опасности ситуације, која би могла да поткопа стабилност и безбедност на Балкану речито сведочи, стоји у саопштењу, недавни развој догађаја у Грчкој - повлачење лидера Партије независних Грка, Паноса Каменоса, из владине коалиције, што је последица Преспанског споразума, као и то што се грчка влада суочава са гласањем о поверењу.

         Руско Министарство је указало и да је Преспански споразум у Атини "прогуран" уз заобилажење мишљења грчких грађана, при чему није било ни речи о евентуалном референдуму о том питању.

         Имајући све у виду, Москва истиче да добро избалансирано решење за проблем имена те земље мора бити нађено "без притиска споља и наметања временских рокова и услова споља, а уз ослањање на широку јавну подршку и искључиво унутар правних оквира".

         "Претпостављамо да ово питање мора размотрити Савет безбедности УН у складу са Чланом 3 Резолуције 845 СБ УН", закључује се у саопштењу руског Министарства спољних послова.

         Грчка дипломатија је прокоментарисала ставове МИП РФ и оценила да Преспански споразум и ново име Македоније „јачају стабилност на Балкану“.

         Нагласила је да зато Атина позива „међународне партнере“ да поштују „политичку смелост обеју страна“.

         Додала је да саопштење МИП Русије није у складу са пријатељским односима Русије и Грчке.

         Посебно је нагласила да се званична Атина нада да ће Русија, иако је БЈРМ признала под именом „Република македонија“ одсад користити назив „Северна Македонија“ и да ће „поштовати осетљивост грчког народа поводом тог питања“.

         Грчко Министарство спољних послова замолило је „руску страну“ да се уздржи од нових коментара поводом новог имена Македоније.