За преговарачким столом за Украјину треба да седе земље чије мањине живе у Украјини

ИНТЕРВЈУ „ФАКТИМА“ ДИМИТРИОСА НАЦИОСА, ЛИДЕРА ГРЧКЕ ПАРЛАМЕНТАРНЕ ПАРТИЈЕ „НИКА“

У центру: Драган Станојевић, Патријарх

Порфирије и Димитриос Нациос

* НАЦИОС: Данас видимо Европску унију коју обликују лешинари – људи који су на руководећим местимаа а који желе да на Украјини зараде новац

* Да, неке европске земље само желе да новчано профитирају, за разлику од других, као што су Грчка или Бугарска које имају своје националне мањине у Украјини и које би требало да седе за преговарачким столом када се буде разговарало о будућности после рата

* Мора да постоји план како да се заштите националне мањине, њихови идентитети, њихови језици и њихови обичаји. Ако тога не буде, онда не успостављамо трајни мир, него успостављамо нови грађански рат

_____________________________________________________________

          - АКО договор о миру у Украјини не буде садржао гаранције за заштиту права националних мањина, Мађара, Бугара, Румуна, Грка, Руса, Срба, Русина и осталих, онда смо успоставили основе за нови грађански рат, а не за било какав мир – категорично упозорава у ексклузивном разговору за Факте Димитриос Нациос, председник грчке парламентарне партије НИКА.

          Делегација из Грчке била је на великом међународном скупу „Мировни процес у Украјини: права и улога националних мањина“, који је, протеклог викенда, одржан у Београду у организацији Покрета РОД.  

          У разговору који смо водили у паузи између две сесије конференције, Нациос истиче колико је целој групи драго што је „данас овде са народом земље коју сматрамо братском, јер нас спајају историјске везе и православно хришћанство“.

          Прво коментаришемо оцену скупа да је ванредно важно да европске земље буду директно укључене у украјинске мировне преговоре.

          * Али, да ли то треба да буду рецимо Француска и Енглеска, или то у првом реду треба да буду земље које су на тлу данашње Украјине развиле најбројније националне мањине?   

          - Данас видимо Европску унију коју обликују лешинари – а то значи да видимо неке људи који су на руководећим местима који желе да од Украјине зараде новац. Њима уопште није приоритет да спасу Украјину онако како би требало.

          Оно што већ годинама видимо поводом Украјине је да неке европске земље само желе да новчано профитирају, за разлику од других, као што су Грчка или Бугарска исл, које имају своје националне мањине у Украјини и које би требало да седе за преговарачким столом када се буде разговарало о будућности после рата.

          Европа би, дакле, требало да има столицу за тим преговарачким столом, али у тој столици треба да седе земље чије мањине живе у Украјини.

          * Даље, преговарачка агенда мора да укључи културна, језичка и друга идентитетска питања, односно права. Спомињана је током скупа и идеја да европске земље треба да траже културну аутономију најбројнијих мањина. Како Ви гледате на тај предлог?

          - Прво, Европа је починила самоубиство тиме што је прихватила рат и његово пролонгирање на територији која је веома, веома близу Европске уније. Јер, вође ЕУ, тачније – највећи број њих, су људи који највише мисле о финансијској добити коју ће да остваре, а немају никакву визију и нису ни налик неким претходним визионарским лидерима.

          И после избора Доналда Трампа за председника Америке, неки од европских вођа и даље желе да наставе да добијају новац од Украјине.

          Само, има и оних политичких партија и лидера у Европи који желе мир, а зато смо се и окупили овде у Београду. Желимо мир и желимо да и Украјинци буду у миру, јер само мир може донети просперитет.

          Међутим, мора се имати у виду да су мањине веома, веома важне и зато сматрамо да и њихово питање мора да буде део преговора о миру у Украјини. Мора да постоји план како да се заштите националне мањине, њихови идентитети, њихови језици и њихови обичаји. То нам треба, јер је то, наравно, демократски! И, треба нам зато што, ако то не урадимо, онда не успостављамо трајни мир, него успостављамо нови грађански рат.    

           Разговарала: Диана Милошевић

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари