За даљу судбину Шмита и ОХР пресудно може бити мишљење правног саветниа СБ УН

РЕГУЛАРНОСТ ОДЛУКЕ ПИК О НЕМЧЕВОМ ПОСТАВЉЕЊУ ОЦЕНИЋЕ ШВЕЂАНКА ЕЛИНОР ХАМАРШЕЛД

Елинор Џејн Брит Хамаршелд

* У тексту на сајту УН у вези са полугодишњом дебатом у Савету безбедности о стању у БиХ (12. маја) наведено је да улога ОХР-а и легитимитет Кристијана Шмита остају кључна питања која изазивају раздор у вези са ситуацијом у БиХ

* Од правног саветника УН може се тражити и мишљење о процедурама за именовање високих представника у БиХ према Анексу 10 Дејтонског мировног споразума. Како је наведено у тексту, такво мишљење вероватно би укључивало анализу поступања СБ УН приликом ранијих именовања и процену да ли су законски обавезни одобрење Савета, једногласност у Управном одбору или сагласност страна у БиХ

* Ауторитативна правна основа могла би бити заједничка референтна тачка за дискусију СБ УН о ОХР

____________________________________________________________________

             САВЕТ безбедности УН могао би да затражи од правног саветника УН Елинор Џејн Брит Хамаршелд мишљење о томе да ли је одлука Управног одбора Савета за имплементацију мира од 27. маја 2021. године о постављењу Кристијана Шмита била у складу са процедурама за именовање високих представника.

             У том тексту у вези са полугодишњом дебатом у Савету безбедности о стању у БиХ 12. маја наведено је да улога ОХР-а и легитимитет Кристијана Шмита остају кључна питања која изазивају раздор у вези са ситуацијом у БиХ.

             Подсећа се да Кина и Русија не признају Шмита као високог представника и да су позвале на затварање ОХР-а.

             Западне чланице Савета, укључујући Француску, Велику Британију и САД, традиционално се противе наметању временског оквира за затварање ОХР-а без позивања на агенду "5+2", која представља скуп од пет циљева и два услова које је утврдио ПИК и који морају бити испуњени пре затварања ОХР-а.

             Од правног саветника УН може се тражити и мишљење о процедурама за именовање високих представника у БиХ према Анексу 10 Дејтонског мировног споразума.

             Како је наведено у тексту, такво мишљење вероватно би укључивало анализу поступања Савета по ранијим именовањима и процену да ли је законски потребно одобрење Савета, једногласност у Управном одбору или сагласност страна у БиХ.

             - Пружањем ауторитативне правне основе, захтев би могао да пружи заједничку референтну тачку за будуће дискусије Савета о ОХР-у - наводи се у тексту.

             Кључно питање за Савет је како очувати стабилност у БиХ. Напоменуто је да су власти Републике Српске од октобра 2025. године предузеле кораке који су помогли у смањењу непосредних тензија.

             - Једна од опција за чланове Савета била би да издају саопштење у којем би узели у обзир кораке деескалације које је Република Српска предузела од октобра 2025. године - истакнуто је у тексту.

             Додаје се да та опција иде уз потврђивање посвећености Савета суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку БиХ, и позивајући све стране да реше преостале спорове кроз дијалог и у складу са уставним оквиром и судским одлукама БиХ.

             Наведено је да се чини да су САД промениле приступ БиХ, чији је представник у дебати у октобру 2025. рекао да више не теже изградњи нације или снажној међународној интервенцији и да је дошло време за локална решења, предвођена локалним актерима који представљају три конститутивна народа БиХ.

             У тексту се додаје да је одлука САД да укину санкције властима Републике Српске означила знатно одступање од вишегодишње америчке политике.

             - Иако се чини да је овај приступ допринео смањењу политичких тензија, његова дугорочна одрживост остаје неизвесна - напоменуто је у тексту у којем се додаје да тај став Трампове администрације није једнако подржан широм Вашингтона.

             Полугодишња дебата у Савету безбедности УН о БиХ биће одржана 12. маја. Седница је заказана за 10.00 часова по источноамеричком времену, односно за 16.00 часова по источноевропском.

             (Срна)