У италијанским уџбеницима историје Срби агресори, муслимани жртве, Хрвати - неутрални

БОЉЕ ПРОШЛИ У СРЕДЊОШКОЛСКИМ УЏБЕНИЦИМА НЕМАЧКЕ И ФИНСКЕ

• Професор Сирка Ахонен са Универзитета у Хелсинкију, која је учествовала у профилисању програма из историје: „Југославија је под Титом представљена као успешна држава трећег пута, док су ратови на Балкану ученицима приказани као део сецесионистичких догађања у источној и југоисточној Европи након 1990“

        НА ПИТАЊА - ко је био агресор, а ко жртва у ратовима у бившој Југославији - ученици широм Европе неће добити једнозначне одговоре, показала је анализа уџбеника у Финској, Италији и Немачкој, којима је заједнички нагласак на последицама национализма, пише хрватски „Вечерњи лист“.

        Загребачки лист примећује да су се аутори уџбеника суздржавали да означе „агресорским“ било који народ или систем у региону, а појам Домовински рат се и не спомиње.

        Примери уџбеника из Финске, Италије и Немачке, као и објашњења професора историје из тамошњих средњих школа показују како се ратови помињу тек у контексту ширих историјских догађања тог доба.

        „Југославија је под Титом представљена као успешна држава трећег пута, док су ратови на Балкану ученицима приказани као део сецесионистичких догађања у источној и југоисточној Европи након 1990“, каже професорка Сирка Ахонен са Универзитета у Хелсинкију, која је учествовала у профилисању програма из историје.

        Она додаје да се посебна пажња посвећује национализму, а да се расправља и о томе како међународна заједница није имала адекватан одговор на ратове.

        По истој парадигми тај део историје обрађен је у школама у Немачкој, тачније у Баварској, наводи професор историје и шеф Одељења за образовне политике Друштва учитеља Фриц Шафер.

        „Не идемо у детаље. Евентуално ако је у разреду ученик из Хрватске или БиХ, испричаће своју причу“, рекао је Шафер.

        Према његовим речима, ратови у Југославији се приказују у блоку у којем се обрађује крај Хладног рата, а одговорност за злочине ученик треба да схвати у контексту пораста национализма са свих страна.

        Италијански средњошколци у својим уџбеницима читају како су „ратна деловања у Хрватској оправдана постојањем значајне српске мањине, али да су уз регуларну војску (ЈНА) у њима учествовале паравојне српске јединице, које су више пута починиле гнусне злочине против Хрвата“.

        „Хрватска је, ипак брзо створила војску и почела да враћа територију. Кад су хрватска снаге дошле до територија које су настањивали Срби, починили су и етничко чишћење, протеравши Србе“, стоји у уџбенику.

        На то професор из Тоскане, Андреа Нарди оцењује да није реч о релативизацији злочинца и жртве, већ да ученици усвоје „тенденције као што је етнички мозаик, каква је била Југославија и шта се догађа кад таква заједница пропадне или кад порасте национализам“.

        За разлику од Хрватске, рат у Босни и Херцеговини детаљније се обрађује у свим државама. Тако средња школа „Јацек Курон“ из Варшаве сваке године води ученике трећег разреда у Сарајево.

        У италијанским уџбеницима наведено је да се кроз медије Срби у рату у БиХ портретирају као агресори, муслимани као жртве, док су Хрвати неутрални.

         „Слободан Милошевић се пак спомиње у контексту стварања Међународног суда за ратне злочине на подручју бивше Југославије“, навео је „Вечерњи лист“ и додао да поред фотографије Милошевића пише да је „оптужен за злочине против човечности, али да је пре изрицања пресуде умро“.

        Танјуг