У граду Прато ради 5000 кинеских фабрика одеће које су потпуно преузеле италијанско тржиште

У ГРАД У ТОСКАНИ - ПОЗНАТ ПО ФАБРИКАМА ТЕКСТИЛА - ДОСЕЛИЛО СЕ ОД 2000. ГОДИНЕ ЧАК 25.000 КИНЕЗА

• Кинеска четврт смештена је тик уз средњевековни центар града Пратоа. Према званичним подацима, ту живи 11.000 Кинеза, али их је у ствари много више
• Кинези производе женску одећу лошег квалитета. Годишњи промет те сиве економије је 2,3 милијарде евра, од чега је 680-800 милиона евра зараде
• Према подацима италијанске пореске управе, од 2006. до 2010. године 4,5 милијарди евра је практично поклоњено Кинезима тако што није наплаћен порез

         КИНЕСКЕ илегалне фабрике текстила у Пратоу преузеле су комплетно италијанско тржиште. Али, упркос жалбама италијанских произвођача због нефер конкуренције, локалци не желе да отерају Кинезе од којих зарађују за живот.

         Прато је други по величини град у Тоскани. У њему је свој дом нашло 25.000 Кинеза, што је готово 11 одсто укупног становништва. То је једна од највећих кинеских заједница у Европи.

         Кинези су у Прато почели да стижу 90-их година, али је талас имиграције заправо почео у овом веку. Од 2000. до 2010. године кинеска заједница је готово десетоструко порасла. Већина Кинеза у Пратоу ради у илегалним фабрикама текстилне индустрије, у изузетно лошим условима.

         Испровоцирани огромном илегалном конкуренцијом, Италијани су решили да узврате ударац – полицијским рацијама.

         Рација је стигла у једну од 5.000 фабрика текстила у Пратоу. То је уобичајена ситуација у последње време. Десетак полицајаца конфискује машине за шивење, претреса складиште и проверава личне карте радника.

         Један од полицајаца каже да ће фабрика бити затворена, јер не испуњава стандарде. Локални полицајац легитимише једног од запослених уз помоћ преводиоца. Кинески тинејџер каже да ради сваког дана од један до седам или осам увече и показује на родитеље који седе у близини.

         „Покушавамо да спроводимо рације два или три пута недељно. То је максимум што можемо да постигнемо”, прича Алдо Миљоне из градског савета за безбедност.

         „Само 2013. смо преконтролисали 343 фабрике и 94 одсто њих нису испуњавале услове. То је ситуација коју не можемо више да толеришемо”.

         За њега је борба против илегалних кинеских фабрика текстила на врху приоритета, али његов тврд став деле и многи локалци. Они сматрају да Кинези морају да прихвате правила и поштују законе или да оду, а Миљоне трвди да је бивша левичарска власт дозволила да ствари измакну контроли.

         „Пре него што је ова већина преузела власт било је превише толеранције према Кинезима. И град и политичари су игнорисали ситуацију”, прича он.

         Кинеска четврт смештена је тик уз средњевековни центар града Пратоа. Према званичним подацима, ту живи 11.000 Кинеза, али их је у ствари много више.

         Они се у Прато досељавају из врло простог разлога: текстил се овде производи вековима, али су локалне фабрике пропале погођене економском кризом.

         Међутим, инфраструктура је у потпуности очувана, а многи италијански власници су вољни да изнајме или продају своја постројења другим текстилним произвођачима у нади да ће тако доћи до брзе зараде, али се испоставило да Италијани не могу да се изборе с том илегалном конкуренцијом, па су Кинези полако преузели тржиште.

         Паоло Нарди је власник фабрике за штрикање на периферији Пратоа. Његов отац је започео бизнис и то је данас једна од ретких фабрика у италијанском власништву која зарађује новац.

         „Кинези производе женску одећу лошег квалитета, а ја правим углавном висококвалитетну мушку одећу коју они не могу да произведу, тако да мене не угрожавају, али неке од мојих колега и компанија с којима сарађујем трпе због тих илегалних фабрика. Неки од њих су чак и пропали због нефер конкуренције. Не можете се такмичити са сивом економијом”, прича Нарди.

         Годишњи промет ове сиве економије је 2,3 милијарде евра, од чега је 680-800 милиона евра зараде. Међутим, Италија од овог тржишта не профитира, јер не успева да наплати порез. Према подацима италијанске пореске управе, од 2006. до 2010. године 4,5 милијарди евра је практично покоњено Кинезима тако што није наплаћен порез.

Нељудски услови за рад

         У индустријској зони налазе се редови сивих илегално подигнутих магацина који су потпуно затворени са свих страна. Прозори су покривени, а врата закључана. Само звук машина потврђује да људи унутра раде, али никога нема на видику.

         Кинези овде раде у нељудским условима. У једном од тих илегално подигнутих складишта налази се низ шиваћих машина. На спрату је некаквих шест соба, али ниједна од њих није већа од пространијег тоалета, без светла и свежег ваздуха. У њима су полицајци током рације затекли петоро људи.

         У једној од фабрика је крајем прошле године избио пожар у ком је живот изгубило седморо људи. Локална новинарка Моника Бјакони каже да је било питање тренутка кад ће се нешто десити.

         „Сви смо знали у каквим условима ови људи морају да живе и раде. Лоша хигијена, лоша вентилација и плинске боце које леже около необезбеђене и представљају опасност. Право је чудо да до несреће није дошло и раније”, каже Бјакони.

Компромиса ни на видику

         Паоло Нарди каже да поздравља последњу серију рација.

         „Врло сам задовољан овим рацијама, јер Кинези морају да знају да у овој земљи важе неки закони, али се плашим да ни те рације неће потрајати, јер људи у Пратоу зарађују новац од тих Кинеза. Говоримо о заједници од 25.000 људи који купују храну и возе аутомобиле.

         Превише би интереса било угрожено уколико би они отишли одавде”.

         (Deutsche Welle)