У Француској у продаји књига о Макрону „Издајник и ништавило»

АУТОРИ - НОВИНАРИ ЖЕРАР ДАВЕ И ФАБРИС ЛЕМ – ТВРДЕ ДА СУ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ТРАГАЛИ ЗА ЧИЊЕНИЦАМА

* Наглашавају да актуелни председник државе влада по формули „Држава – то сам ја“ и упозоравају сународнике: „Краљ Луј XIV, коме се те речи приписују, увећавао је у територију Француске и штитио њену културу. Радио је за славу Француске, а Макрон иде дијаметрално супротним путем. Одлуке је доносио тако да су многи почели да говоре о Хладном грађанском рату. Његове економске иновације, које нису биле диктиране потребама земље и њених грађана, већ захтевима европских бирократа»

* Тврде и да је Макрон велике националне компаније препуштао Американцима и за то узимао мито

__________________________________________________________

       У ФРАНЦУСКОЈ се појавила књига чији се наслов „Издајник и ништавило» односи на шефа државе Емануела Макрона.

       Има 630 страница, а плод је својеврсне четворогодишње истраге о Макроновом «животу и раду».

       Аутори су француски новинари Жерар Даве и Фабрис Лем.

       Јелисејска палата је – чим је сазнала да тај двојац спрема књигу «против Макрона» - издала посебно наређење којим је забранила свим запосленим у аппарату шефа државе да са њима двојицом ступају у било какве контакте.

       Под претњом санкцијама!

       Макрон стално истиче своју посвећеност «свим врлинама», а Даве и Лем тврде у књизи да је он «лажов и манипулатор» чији политички манири у решавању питања одговарају чувеном "Држава то сам ја!"

       Даве и Лем су с тим у вези указали:

       «Луј XIV, коме се те речи приписују, увећавао је територију Француске и штитио њену културу. Радио је за славу Француске, а Макрон идее дијаметрално супротним путем. Одлуке је доносио тако да су многи почели да говоре о Хладном грађанском рату. Његове економске иновације, које нису биле диктиране потребама земље и њених грађана, већ захтевима европских бирократа, довеле су до наглог повећања сиромаштва и незапослености. Макрон је изградњу нације као начина консолидације друштва заменио тезама о мултикултурализму».

       Даве и Лем тврде да је Макрон на власт дошао само захваљујући огромном новцу глобалиста и Ротшилда.

       За пример су навели да је – док је био министар за економски развој - „благословио” посао између Алстома и Џенерал електрика којим је своју земљу лишио не само послова, већ њене ризнице –инжењерских и дизајнерских решења која Американци нису имали.

       Аутори «Издајника и ништавила» тврде и да је Макрон за такве послове узимао „провизије“. Дакле: да је примао мито…