Србија, Хрватска, БиХ и Црна Гора у Мостару потписале Декларацију о несталим лицима

НИКОЛИЋ: НИКАДА НЕЋЕМО ОДУСТАТИ ОД ПОТРАГЕ ЗА НЕСТАЛИМА НИТИ ОД ЗАХТЕВА ДА СЕ ПРОЦЕСУИРАЈУ И САНКЦИОНИШУ ОДГОВОРНИ

• После сукоба на територији Хрватске у периоду од 1991 - 1995. евидентирано је 1.751 лице српске и других националности чија судбина још увек није расветљена

         СРБИЈА, Хрватска, БИХ и Црна Гора потписале су данас у Мостару Декларацију о несталим лицима која има за циљ да подстакне процес проналажења несталих особа и дефинише одговорност и улогу држава у решавању тог питања.

         Декларацију су потписали председник Србије Томислав Николић, Хрватске Иво Јосиповић, Црне Горе Филип Вујановић и председавајући Председништва БИХ Бакир Изетбеговић.

         Овим документом државе су потврдиле преданост решавању питања особа несталих услед оружаног сукоба и повреда људских права у оквиру одговорности државе да осигура трајни мир и унапреди сарадњу и помирење у демократским друштвима која подржавају и штите људска права.

         Николић је рекао да Србија никада неће одустати од потраге за несталим лицима нити од захтева да се процесуирају и санкционишу одговорни.

         За решавање овог проблема не постоји застарелост која значи заборав, рекао је Николић, и додао да ће Србија учинити све да се нестала лица на територији Србије пронађу, али и да очекује од осталих потписница да учине то исто.

         „Чињеница да ћемо данас, уочи Међународног дана несталих упркос свим тешкоћама потписати Декларацију, даће додатни подстрек напорима да се решимо моралног терета несталих лица. Можда се и други у свету угледају на нас”, рекао је Николић.

         Према његовим речима, на списку несталих лица која се воде у евиденцији Комисије Владе Србије у вези са оружаним сукобима на територији Хрватске у периоду од 1991 - 1995. евидентирано је 1.751 лице српске и других националности чија судбина још увек није расветљена.

         Подсетио је да у региону има још 11.000 лица чија судбина још увек није утврђена.

         „Решавањем овог комплексног проблема дали бисмо огроман и важан подстицај јачању помирења, билатералне и регионалне сарадње наших држава”, рекао је Николић.

         Јосиповић је рекао да решавање питања несталих за хрватску владу представља хуманитарни приоритет.

         Декларацију о несталим лицима оценио је као важан корак ка трагању за истином рекавши да број од 12.000 несталих опомиње.

         „То је питање истине и правде”, оценио је Јосиповић и додао да се проблем несталих из 1991. и 1992. године може решити уз добру сарадњу са Србијом, али и БИХ.

         Изетбеговић је оценио да достигнућа по питању решавања несталих на територији БИХ може послужити као пример и за остале земље региона.
„До данас је у БИХ од 30.000 несталих, пронађено 22.000, нажалост 8.000 особа се и даље воде као нестала”, прецизирао је Изетбеговић.

         Указујући посвећеност БИХ овом питању Изетбеговић је навео да је у Сарајеву формиран државни институт који се баве решавањем овог питања.

         Вујановић је истакао да се број несталих у тој држави мери десетинама што, како је рекао, доказује да је Црна Гора била изван ратних разарања.

         (Танјуг)