Шеф америчке Националне обавештајне заједнице - Џејмс Клепер - страхује да ће САД бити потиснуте и из космоса
СНОУДЕН ЗА СЕДАМ ГОДИНА УБРЗАО УКЉУЧИВАЊЕ СВЕТА У НАПРЕДНЕ СИСТЕМЕ ЗА ШИФРОВАЊЕ
Џејмс Клепер
- Клеперова канцеларија налази се на шестом спрату блока L, пространа је, али углавном скромна и готово празна, ако се не рачуна уобичајени намештај од тамног дрвета који се поставља у кабинете високог руководства. Једини приметан изузетак представља постер поред врата на којем је приказан белоглави орао суровог изгледа са натписом „Ја се осмехујем“
- Клеперов живот се одвија у сталној журби између видео-конференција и рада у разним просторијама које се ничим не издвајају - у подземним кабинетима за састанке, у собама заштићеним од прислушкивања, такозваним просторијама за рад са поверљивим документима (или, како кажу обавештајци, у „чамцима“)
- Његов блиндирани црни џип опремљен је чак и сателитском антеном која омогућава Клеперу поуздану везу свуда где год да се налази на територији округа Колумбије. Приликом службених путовања његову собу у хотелу специјални тим претвара у сигурну просторију за састанке и разговоре
- Захваљујући цурењу информација које је организовао Сноуден, америчка јавност сада зна да списак службеника Клеперове империје броји више од 107 хиљада људи, што је отприлике једнако броју становника града Грин-Беј у држави Висконсин. Укупан буџет његове организације премашује 52 милијарде долара, укључујући и 10 милијарди долара за NSA и 14 милијарди долара за CIA, од којих се 2,6 милијарди издваја за реализовање програма за спровођење тајних операција као што су авио-удари помоћу беспилотних летелица и рад на подривању и осујећивању нуклеарног програма Ирана
- Клепер не мисли да се може спречити појављивање другог (новог) Сноудена. Сем тога, чињенице потврђују да постоји барем још један информатор који, као и раније, „повезује“ информације о још поверљивијим програмима које од недавно користи NSA
Пише: Гарет ГРАФ (Garrett Graff),Wired Magazine, САД
ЗА ЏЕЈМСА Клепера (James Clapper), директора Националне обавештајне службе САД, нису лаки јавни наступи.
Седамдесетпетогодишњи главни обавештајац Америке, који себе назива особењаком, говори ниским грленим гласом налик на режање. Спољашњи изглед овог јаког, мишићавог и ћелавог човека подсећа на бајкера који је почео да стари и веома нерадо пристаје да носи одело.
Посебно Клепер не воли да се појављује на Капитол хилу где конгресмени само чекају да му приреде заседу и почну да му раде оно што он назива „праве од мене будалу“. Он каже: „Мислим да је подношење извештаја - нарочито јавно излагање извештаја, исто што и вадити зубни нерв или савијати гумену простирку“.
Клепер признаје да му се у његовом раду, поред осталог, допада што се сусреће са људима који формирају основу његове тајне империје у чији састав улази 17 служби. Међу њима су - организације чувених назива као што су CIA, NSA, Управа за борбу с наркотицима (DEA) и FBI, као и мање познати ресори, на пример, Управа за обавештавање и анализу Министарства финансија САД.
Клепер каже да никада није сумњао у то да његова професија одговара правилима етике. По његовом мишљењу задатак обавештајне заједнице је благородан и једноставан: да властима доставља објективне анализе ситуације на основу обавештајних података добијених помоћу легалних метода. На том подручју није лако деловати - ту има много нејасноћа, може се залутати и доспети у безизлазну ситуацију.
Са Клеперовог становишта, земља се очигледно нашла у стању константног рата са мноштвом променљивих и безличних непријатеља, а истовремено неки појединачан сарадник може да напусти посао са флешом на којем су поверљиви подаци - од неколико деценија. Из тог разлога он жали за релативно лаким временима попуштања напетости и смањивања нуклеарног потенцијала.
„Често ми недостаје мирно време хладног рата - признао ми је. - Имали смо једног непријатеља и он је за нас био јасан“.
Први директор Националне обавештајне службе САД, Џон Негропонте (John Negroponte), отворио је свој „биро“ 2005. и добио на располагање 11 људи који су се сместили у невеликој канцеларији поред Беле куће. Он је ступио на нову дужност која се појавила после терористичких напада од 11. септембра када је постало јасно да је земљи потребан један човек који треба да руководи деловањем националне обавештајне службе.
Пет година касније, пре Клеперовг доласка, колектив је већ заузимао блок зграда површине скоро 206.390 квадратних метара у граду Маклин, држава Вирџинија.
Иако је седиште службе означено само скромном таблом поред пута са натписом „1550 Тајсонс Маклин Драјв“, добро је видљиво за путнике авиона који слећу на Реганов Национални аеродром.
Гледано из ваздуха, две зграде имају облик слова L и X - алузија на њен сувише патриотски „надимак“ Liberty Crossing, који је добила после терористичких напада 11. септембра или, како кажу у влади, „LX“. У том блоку зграда смештено је 1.700 радника Управе директора националне обавештајне службе, као и Националног центра за борбу против тероризма, који је такође формиран после терористичких напада 11. септембра, а вишеспратна зграда места команде изграђена је по узору на измишљени штаб у драми Кифера Сатерленда (Kiefer Sutherland) „24 сата“.
Сам по себи блок је, у ствари, читав град који има своју полицију и кафане Dunkin’ Donuts и Starbucks.
Клеперова канцеларија налази се на шестом спрату блока L, пространа је, али углавном скромна и готово празна, ако се не рачуна уобичајени намештај од тамног дрвета који се поставља у кабинете високог руководства. Једини приметан изузетак представља постер поред врата на којем је приказан белоглави орао суровог изгледа са натписом „Ја се осмехујем“.
Клеперов живот се одвија у сталној журби између видео-конференција и рада у разним просторијама које се ничим не издвајају - у подземним кабинетима за састанке, у собама заштићеним од прислушкивања, такозваним просторијама за рад са поверљивим документима (или, како кажу обавештајци, у „чамцима“).
Његов блиндирани црни џип опремљен је чак и сателитском антеном која омогућава Клеперу поуздану везу свуда где год да се налази на територији округа Колумбије. Приликом службених путовања његову собу у хотелу специјални тим претвара у сигурну просторију за састанке и разговоре.
Обезбеђење редовно проверава његове дигиталне слушне уређаје да би искључили могућност за прислушкивање од стране противника, а његова контраобавештајна служба блокира већину функција на таблетима које он користи у Овалном кабинету приликом давања оперативних информација председнику ради избегавања преношења или прислушкивања разговора.
Клепер има један од најширих делокруга рада. У његовом видном пољу налази се читав свет - сви избори, економске кризе, техничке новине, терористичке завере или неуспешни дани у раду страних лидера. „Без мојих саопштења не одржава се ниједан састанак“ - каже он.
Захваљујући цурењу информација које је организовао Сноуден, америчка јавност сада зна да списак службеника Клеперове империје броји више од 107 хиљада људи, што је отприлике једнако броју становника града Грин-Беј у држави Висконсин. Укупан буџет његове организације премашује 52 милијарде долара, укључујући и 10 милијарди долара за NSA и 14 милијарди долара за CIA, од којих се 2,6 милијарди издваја за реализовање програма за спровођење тајних операција као што су авио-удари помоћу беспилотних летелица и рад на подривању и осујећивању нуклеарног програма Ирана.
У суботу, 8. јуна 2013. Клипер је био у свом офису и, што се ретко дешава, давао интервју за тв-канал NBC, који је водила Андреа Мичел (Andrea Mitchell). Тада је покушавао да заташка све шири скандал у вези са нестанком низа докумената објављених у издањима The Guardian и The Washington Post, у којима се говорило о програмима праћења после терористичких напада 11. септембра.
„Та слика буквално - не фигуративно, него буквално - пара срце због огромног губитка, због велике штете коју све то наноси нашој обавештајно служби“ - рекао је Клепер водитељки. После неколико минута један од његових телохранитеља (из специјалне групе обезбеђења из редова CIA у цивилу, наоружаних пиштољем „Глок“ од којих сваки има значку специјалног агента) прекинуо је интервју и рекао да Клепер има хитан разговор преко телефона.
Управо тада он је први пут чуо име Едварда Сноудена, човека који ће као нико пре њега касније постати симбол и са којим ће повезивати његов мандат на дужности руководиоца.
Сем одјека који је изазвало Сноуденово разоткривање информација, сам Клепер имао је одређени проблем у вези са оним што се десило. Након што су сазнали да је NSA у оквиру програма „Призма“ (Prism) пресретала и снимала телефонске разговоре и електронска писма по читавом свету, медији су одмах усмерили своју пажњу на, рекло би се, безазлен разговор на Капитол хилу, који се десио три месеца пре тога између Клепера и сенатора Рона Вајдена (Ron Wyden). Током расправе 12. марта 2013. Вајден је упитао Клепера да ли „NSA заиста сакупља све податке о милионима или чак стотинама милиона Американаца“?
„Не, господине“ - одговорио је Клепер.
„Не?“ - поновио је Вајден зачуђено, будући да је он као високо рангирани члан Комитета за обавештајну службу поседовао супротну информацију.
„Ако мислите намерно, онда не - одговорио је Клепер. - Има случајева када можда они случајно сакупљају, али то није намерно“.
Расправа је настављена и тај разговор практично више нису помињали, али су Вајден и његов сарадник из Комитета за обавештајну службу били доведени у безизлазну ситуацију због тога што им је то изгледало као отворена лаж.
Заједно са сенаторима САД, Дајеном Фенштајном (Dianne Feinstein) и Марком Јудалом (Mark Udall) Вајден се више од годину дана није слагао са озбиљним прекорачењем овлашћења и кршењима у вези са праћењем у периоду после терористичких напада 11. септембра. Вајден је посматрао како је руководство обавештајне службе у NSA, које је било потчињено Клеперу, иступало са читавим низом изјава о својим програмима којима обмањују.
Они се већ више од годину дана супротстављају „пировању дезинформација“, рекао ми је Вајден. „Он је много година био на челу обавештајне службе, а било је мноштво сличних примера“. Поред осталог, ради се о томе како је 2012. на конференцији хакера Def Con тадашњи директор NSA, Кеч Александар (Keith Alexander) изјавио да агенција не сакупља никаква досијеа за милионе Американаца, што Вајден назива „једном од лажних изјава у раду америчких обавештајних служби“.
По речима Сноудена, управо га је Клеперов одговор Вајдену приморао да оде у крајност. Иако Сноуден није одговорио на молбу за интервју за овај чланак, он је 2014. испричао издању WIRED да је ужаснут колико је одвратна и очигледна Клеперова лаж: „Он мисли да је то што обмањује амерички народ - чиме се он бави и у чему се састоји његов посао - апсолутно обична ствар“.
Клепер категорично одбија помисао да је Сноудена испровоцирао његов дијалог са Вајденом. „Он је покушавао да то свима сугерише, али то је глупост“ - каже Вајден и истиче да је Сноуден почео да сакупља документа неколико месеци пре његовог говора у сали за заседање сенатског комитета.
„Ако је из неких разлога Сноуден осећао да је обавезан да разоткрије оно што је по његовом мишљењу био прекршај у вези са такозваним, цитирам, „ухођењем унутар земље“, онда бих могао да разумем његов поступак. Али, он је обнародовао и много тога што се није ни најмање односило на унутрашње надгледање, а то нам је нанело огромну штету - каже Клепер. - Сматрам де је он нарцисоидан човек. Ја не верујем у идеале које он проповеда. Ја у то апсолутно не верујем“.
После многобројних узастопних оправдавања Клепер је покушао да објасни околности у вези са својом изјавом у дијалогу са Вајденом и две недеље након што је штампа почела да публикује материјале које је запленио Сноуден, написао је писмо председнику сенатског Комитета за обавештајне службе, Фенштејну, односно, својеврсно извињење у којем наводи: „Мој одговор био је очигледно погрешан“. Он није попустио пред позивима да поднесе оставку, чак ни када су његови критичари инсистирали да га позову на одговорност због лажног сведочења.
Сенатор Ред Пол (Rand Paul) изјавио је да заједно са Сноуденом у затвору треба да буде и сам Клепер.
Протекле године Клепер је изабрао оправдање у складу са којим се он, одговарајући на питање Вајдена, само збунио. Клепер каже да је он мислио само на програме помоћу којих се снима садржај, а Вајден је поставио питање о програмима који снимају циљне податке. „Распрострањено је мишљење о томе да сам ја слагао, али, ја једноставно нисам о томе размишљао. Да, погрешио сам, али нисам лагао. То су потпуно различите ствари“.
Клепер зна да ће дијалог са Вајденом и разоткривање које је учинио Сноуден бити главно по чему ће га људи запамтити. „Ја сам апсолутно сигуран да ће у првом реду за мој некролог Washington Post написати управо о томе. Ипак, тешко је погодити где ћеш наћи, а где изгубити“.
У сваком случају, каже Клепер, јавно реаговање на информације које је разоткрио Сноуден изненадило је и њега и обавештајне службе у целини. „То је за нас био потпуни шок“ - каже Клепер. Сарадници његових агенција мислили су да раде управо оно што од њих очекују Американци - користећи сва средства која су им правно била доступна. „Знате, никада нисам добијао таква средства за прикупљање информација која ми се нису допадала“ - рекао је он ове јесени у шали у разговору са представницима руководстава обавештајних служби.
Он каже да, иако због промена у законодавству после Сноуденових раскринкавања, NSA сада троши више времена за добијање информација, заправо, нагло се повећао укупан обим информација на који агенција сада има право приступа.
„Уместо да чувамо податке у NSA, ми се сада обраћамо компанијама-провајдерима и молимо их да доставе те информације. - Фактички, то нам је дало шири приступ већем броју провајдера од програма о којима смо говорили. Ако људи мисле да ће провајдери штитити њихове грађанске слободе и приватност боље, онда добро, нека тако буде“.
Клепер не мисли да се може спречити појављивање другог Сноудена. Сем тога, чињенице потврђују да постоји барем још један информатор који, као и раније, „повезује“ информације о још поверљивијим програмима које од недавно користи NSA.
Клепер је у јулу први пут обелоданио податке владе о жртвама међу цивилним становништвом, о погинулим после удара беспилотних летелица у регионима који се налазе изван зоне ратних дејстава. Ова информација о жртвама која је објављена на празник, у петак, 4. јула око 18 часова постала је предмет бројних подругивања будући да је јавност схватила да је наведени број погинулих цивила сувише мали и бесмислен.
Према Клеперовој изјави, у периоду од 2009. до 2015. САД су коришћењем беспилотних летелица извеле 473 удара, уништиле око 2.500 „бораца“ и 64-116 „небораца“. То је много мање од броја погинулих који су доставиле невладине групе према чијим подацима број погинулих цивила само у Пакистану вероватно износи 450. Међутим, Клепер ми је рекао да он инсистира на цифрама које је он навео. „Ми не откривамо читаву истину“ - каже он. А онда на занимљив начин прецизира: „Сматрам да су то објективни и тачни подаци - у мери у којој можемо јавно да их саопштимо“.
У оквиру једног од највећих Клеперових пројеката, после догађаја са Сноуденом, биће скинута ознака поверљивости са неколико хиљада досијеа са строго поверљивим обавештајним информацијама, који су данас познати под називом „Свакодневни кратки извештаји за председника“ (President’s Daily Brief) и који су достављани председницима свако јутро од времена владавине Кенедија. Током прошле године Клепер и директор CIA, Џон Бренан (John Brennan), обелоданили су њихов већи део - до периода владавине Форда.
Два човека упутила су се у августу у председничку Библиотеку Ричарда Никсона да обележе објављивање око 2,5 хиљаде докумената са оперативним извештајима из времена владавине Никсона и Форда. У авиону који је летео у Калифорнију седео је Клепер нагнут над својим „лапом“ и читао обелодањена документа. Признао је да је утисак био чудан, будући да је у документима као и раније било много трагова редактуре у облику белих маргина које су скривале фрагменте и пасусе текста. Прошле су године од онда када је Клепер читао та документа у којима је било избрисано све што је било могуће избрисати. „Морам да кажем да сам читајући размишљао: заиста, а зашто смо их редиговали? Зар није могло више да се остави? Шта смо ми овде крили?“
Пре почетка догађаја у Библиотеци Никсона он и Бренан приватно су посетили музеј у којем су извођени ремонтни радови. Водич је објаснио да по завршетку радова разгледање музеја неће почињати од периода када је рођен Никсон, него од бурних 1960-их. „Почећемо да причамо људима о хаосу који је владао 1968. Пре него што посетиоци заврше посету музеју замислиће се зашто је у то време неко желео да постане председник“ - објаснио је млади енергични водич.
Када су два шефа обавештајне службе улазила у суседну галерију, Клепер је прогунђао себи у браду тако да Бренан чује: „Питање је као и пре актуелно“.
Једна од претњи која највише забрињава и која је компликовала године Клепера на тој функцији, јесте - оружје које су саме Сједињене Државе увеле у праксу.
2008. тајни тим израелских и америчких оперативаца унео је у систем иранске нуклеарне електране вирус Stuxne користећи га за физичко разарање постављених центрифуга за обогаћивање урана. Тај вирус многи сматрају за први озбиљан облик савременог сајбер-оружја. О тој тајној операцији сазнало се 2010. када је Клепер преузимао дужност.
Наредних година друге земље биле су излагане хакерским нападима САД - од иранске крађе података клијената казина Sands у Лас-Вегасу 2014. до обарања сервера компаније Sony Северне Кореје. Свега неколико недеља до дана избора 2016. Клепер је оптужио руске власти за мешање у политику САД, за вођење хакерске кампање и обарање компјутерских система политичких партија. Ти напади су - ситнице у поређењу са оним што нас очекује у наредним годинама, каже Клепер.
Њега брине не само то што се уништава и отима информација него и оно што он назива „редовним проширењем оквира могућности“ - за манипулисање подацима помоћу чега противници неприметно редигују и изобличавају информације у компјутерским системима САД, што подрива поверење према властима и службама безбедности.
Клепер каже да државне и приватне везе нису заштићене у мери у којој је то неопходно. При том, он сматра да за одржавање мира на интернету кључно значење има офанзивни потенцијал NSA и Пентагона. Клепер се жали на то што се веома брзо шире апликације и сервиси који омогућавају да се реализује шифровање.
Он тврди да су Сноуденови поступци „убрзали“ укључивање света у напредне системе шифровања за читавих седам година. Такође, каже да се он и директор FBI Џејмс Коми (James Comey) никада нису залагали за коришћење метода приступа личним подацима са „задњег улаза“ - тактике која ће по мишљењу критичара вероватно свакога учинити осетљивијим за обарање система од стране трећих лица која ће свакако наћи и искористити тај исти „задњи улаз“.
Клепер сматра да је властима неопходно да сарађују са компанијама ИТ-индустрије да би се задовољиле потребе друштва за заштиту и безбедност и при том га умирити и обезбедити неприкосновеност приватности.
„Сматрам да ако се у то уложе памет и неки ресурси, онда и поред свих иновација и интелектуалног потенцијала радника у тој области, могуће је да се смисле решења“.
Њега брине да ли је довољно ефикасан систем крипто заштите у који неколико страна могу да депонују кључеве шифре. Неопходан је бољи начин од овог „апсолутног система“ да би могао да се искључи приступ онима који шире порнографију, насилницима, криминалцима, терористима, наркоманима и трговцима људима“. Клепер не верује много у то да се шифровањем може заштити од сајбер напада. У ствари, он сматра да је решење проблема -стратегија обуздавања.
Зато њега не брине што је Америка започела период сајбер ратова и каже: „Драго ми је ако смо ми стварно били први“.
Он се нада да ће коришћење таквих врста оружја као што је вирус Stuxne (са њиховом доказаном способношћу да посеју реални хаос) на крају помоћи да се очува мир између држава-противника и можда довести до формирања стратешког пандана доктрине узајамно-гарантованог уништења, која је настала у годинама хладног рата. Ако стране буду узеле у обзир да ће сваки акт сајбер агресије вероватно довести до наношења узвратних удара који ће уништити њихове сопствене животно важне системе, онда они неће чинити те агресивне операције.
„Док не разрадимо основне и психолошке принципе концепције обуздавања, такви сајбер напади ће се настављати“ - каже Клепер. Истина, он не разуме у потпуности шта је, у ствари, стратешко обуздавање.
„Шта је нуклеарно обуздавање, људи су разумели. Обуздавање у односу на сајбер оружје много је сложеније за схватање“. То је проблем чије решење он жели да преусмери свом наследнику: „Такав је домаћи задатак - мени не треба“.
Земља треба да гледа унапред и у другим односима. Америка је сувише заузета борбом са тероризмом и не посвећује довољно пажње дугорочним претњама које изазивају највећи страх. Њих има неколико - од рата у космосу (узимајући у обзира да Кина и Русија формирају противсателитске системе и могу да потисну Америку и њене напредне технологије попут система GPS) до метода коришћења вештачког интелекта и модификације генома човека, који могу да представљају претњу националној безбедности.
Ја га питам треба ли Американци једноставно да се навикну на онакве терористичке нападе какви су изведени у Паризу или у калифорнијском Сан-Бернадину. „Ја-некако, да - одговара гутајући речи - Навикао сам на хладни рат - дуго је то трајало. Неколико деценија“.
Клепер каже да са нестрпљењем чека дан када ће све то остати иза нас, а при том, многе његове колеге брину шта ће бити после његовог одласка. Као што је он јавно говорио ове јесени „многи људи се нервирају због тога што су се избори одвијали више дрско и екстравагантно него што смо ми на то навикли и да ће у таквим околностима бити и нови председник и ново руководство за националну безбедност“.
Ова власт ће се суочити са светом и то ће, по његовим речима, мало личити на атмосферу предизборних митинга са њиховим гласним и ефикасним изјавама. „Увек ме чудило како је у време предизборне кампање све једноставно, али када се налазим у сали за оперативне састанке у „просторији за ситуације“ Беле куће, одједном се испоставља да је све тешко и компликовано“ - каже Клепер.
Када за неколико недеља он буде одлазио поздравиће се са „чамцима“, собама за саветовање, колонама блиндираних аутомобила и будним обезбеђењем. Он једва чека када ће моћи да доведе у ред подрум у својој кући, али највише кад ће опет бити дат самом себи и моћи да се осећа природно.
„Дању и ноћу свих седам дана у недељи налазиш се под присмотром - каже и за тренутак заћути. - То је веома напорно. Он зна да (за разлику од већине објеката у иностранству и унутар земље за које треба да буде прикована пажња служби којима руководи) на њега мотре.
Превела Ксенија Трајковић
