Сецесионизам се шири Америком
ВИШЕ ОД 700.000 АМЕРИКАНАЦА ИЗ 40 АМЕРИЧКИХ САВЕЗНИХ ДРЖАВА ПОТПИСАЛО ПЕТИЦИЈУ ЗА ОТЦЕПЉЕЊЕ ИЗ ЗАЈЕДНИЦЕ
ИГРОМ случаја или не, тек у тренутку када се у америчким биоскопима приказује филм „Линколн“, Сједињене Државе почињу да наликују времену владавине овог председника који је водио Америку пре век и по, у време велике уставне, војне и моралне кризе.
У тренуцима сећања на 16. председника САД који је у америчком грађанском рату успео да сачува Унију, савременом Америком почињу да се шире сецесионистичке тежње.
Више од 700.000 Американаца из више од 40 америчких савезних држава потписало је петицију за отцепљење из заједнице.
Тексас, који је у том погледу отишао најдаље са око 120.000 потписника, следи десетак држава – Јужна Каролина, Џорџија, Луизијана, Флорида, Мисури, Тенеси, Северна Каролина, Алабама, Оклахома и Охајо – које су прикупиле 25.000 и више потписа, што је број који обавезује Белу кућу да у року од 30 дана одговори на захтев.
Због чега Американци постају незадовољни заједницом?
Тексашани се у петицији жале да САД пате економски „због нехата савезне владе да реформише унутрашње и спољне трошкове“. Петиција из Вирџиније обрушава се на „корупцију, лаж, прикривање, укључујући потенцијалну крађу гласова“, док се у медијима множе наслови „Експлозија сецесионистичког покрета“,
„Да ли је сецесија одговор…?“
Иако, аналитичари сматрају да ниједан од ових покрета у државама САД није достигао критичну тачку, јер број присталица не прелази 0,2 одсто укупног становништва Америке, чињеница је да су раширени на више од 40 држава, као и да је много оних који устају у одбрану заједничке државе. У државама где су покрети релативно масовни, гувернери су пожурили да се дистанцирају.
Конзервативни гувернери Алабаме и Тексаса су рекли „не“ отцепљењу, док је њихов колега из Луизијане, чији грађани су одмах после Тексашана показали највећи ентузијазам за отцепљење, идеју назвао „лудом“.
Јер, свако помињање сецесионизма буди сећања на један од најтрауматичнијих периода у америчкој историји, грађански рат, који је однео око 750.000 живота, када су јужне конфедералне државе прогасиле независност 1861. године. Ствари постају озбиљније када се дође до питања може ли, и како, држава да се искључи из савеза?
Устав САД предвиђа начин да нове државе уђу у Унију, па тако не би било проблема да америчка територија Порторико, чији су се грађани у новембру на необавезујућем референдуму изјаснили да се прикључе САД, постане држава. Устав, међутим, не предвиђа начин за одвајање савезних дражава.
Историја памти да је Нова Енглеска тежила отцепљењу током рата против Британске империје 1812, као и да је побуна промексичких снага у пограничним областима угушена 1915. Али, откако је Абрахам Линколн однео победу 1865. године над присталицама конфедерације, сматра се да је амерички грађански рат одговорио на питање о сецесионистичким тежњама. Када се југ предао снагама које су се бориле за Унију, идеја сецесије је, тумаче стручњаци, покопана.
„Ако је иједно уставно питање решено грађанским ратом, онда је то ово – нема права на отцепљење!“ категоричан је Антонин Скалиа, судија са најдужим стажом у Врховном суду САД.
Да ствари, ипак, нису безначајне, ни једноставне, говори и податак о својеврсном „рату“ петицијама поднетим Белој кући. Противећи се захтевима за отцепљење суграђана, више од 2.000 Американаца је потписало петицију којом се предлаже да се сецесионистима одузме држављанство, „јер је крвави грађански рат једном засвагда одлучио за све да остану уједињени у САД“. Много више их је за још драстичнији метод – 26.000 Американаца предлаже чак депортацију свих који се залажу за отцепљење.
Најзад, 19.000 Американаца захтева да „се државе мирно одвоје и створе заједнички нову нацију“, позивајући се на Декларацију о независности 13 уједињених држава Америке од Велике Британије из 1776. године, која каже:
„Када током људских догађаја постане неопходно за народ да раскине политичке спреге које су га повезивале са другим, и преузме одвојено и равноправно место међу моћнима на земљи, на које му закони природе и природног Бога дају за право, дужно поштовања мишљења човечанства од њега захтева да објави разлоге који га нагоне на одвајање“, подсећа се у петицији.
Бела кућа, засад, ћути.
Каталонија
Више од 31.000 Американаца је потписима од Беле куће захтевало да подржи право народа Каталоније да одлучи о сопственој будућности – унутар, или ван Шпаније. Мање од 500 Американаца се залаже за подршку останку Каталоније у Шпанији.
Историја
Између 1777. и 1791. године Вермонт је био независна република. Тексас је објавио независност од Мексика 1836. године и био суверена нација до 1846, када се прикључује САД. Калифорнијска република трајала је 26 дана 1846. године, пошто се отцепила од Мексика, а потом ушла у САД. Хаваји су били краљевина од 1810. до 1893. године, а република од 1894. до 1898. године. Потом су постали америчка територија, док нису добили државност 1959. године.
Извор: Вечерње новости
