САД и Британија не смеју у Палмиру јер су у Ираку пљачкале споменике културе

ЗАПАД НИЈЕ НИ ПРСТОМ МРДНУО ДА ОД ИД ОСЛОБОДИ БИСЕР АНТИЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ И КУЛТУРЕ

Сиријске снаге у ослобођењој Палмири

• Где год да дођу Англосаксонци - све драгоцености које нестају у хаосу грађанског рата потом испливају у британским и америчким музејима
• Терористи из Исламске државе су након заузимања града уништили неколико изузетно старих споменика, укључујући статуу Лава Алата, стару две хиљаде година, и највећу грађевину у граду - храм Баала, изграђен у време римског императора Тиберија 32. године наше ере. Потом су се „истакли“ уништењем античке Тријумфалне капије изграђене крајем II века наше ере
• Доцент на факултету за светску политику универзитета „Ломоносов“ Алексеј ФЕЊЕНКО: Стиче се утисак да ће Стејт департман аплаудирати терористичком олошу, ако успе да свргне Башара Асада. Само зато што је ПРЕОКРЕТ У Сирији донела Русија, а не хваљена америчка коалиција са својим британским лакејима. САД не би имале ништа против сталног конфликта на територији Сирије. Јер, док тиња сукоб између екстремиста и владиних снага, ЕУ никада неће моћи да се докопа енергетских ресурса на Блиском Истоку
• Главни уредник часописа „Проблеми националне стратегије“ РИСИ Аждар КУРТОВ: Историја познаје примере да су Велика Британија и САД фактички биле саучесници у злочинима везаним за крађу културних добара. Трговина антиквитетима је била једна од компоненти финансирања ИД и осталих екстремистичких групација. Јасно је да су вредни артефакти преко Турске (можда и преко Јордана) стизали на највисоколиквиднија тржишта, која се налазе у англосаксонском свету

        ЗАПАДНИ политичари и масовни медији су веома уздржано реаговали на вест да је сиријска армија уз помоћ Ваздушно-космичких снага Русије ослободила Палмиру.

        Израз крајње противречних осећања које је тај догађај изазвао на Западу јесте чланак у британском „The Telegraph“, чији је аутор градоначелник Лондона Борис Џонсон. Први човек града на Темзи отворено пише да, благо речено, није одушевљен војним успехом „једног од најодвратнијих режима“ на планети.

        „Да, знам: Асад је монструм, диктатор“ - поновио је господин Џонсон већ досадну тезу пропаганде против Асада. „Он је убијао бурад-бомбама свој сопствени народ. Његови затвори су пуни учених противника режима. Он и његов отац су током неколико генерација управљали терором и насиљем…“ - представио је градоначелник Лондона „црно-белу“ слику у маниру вербалног манихејства својственом политичком естаблишменту Запада.

        Међутим, по његовим речима, „ипак постоје најмање два разлога због којих сваки нормалан човек треба да осети радост и задовољство због успеха Асадове војске “. Како се испоставља, уништење терористичког гнезда од стране владиних снага и није тако лоше, пошто су њихови противници из Исламске државе „много гори“, буквално цеди из себе апсолутно тривијално признање градоначелник Лондона.

        Очигледно жртвујући политичке разлоге зарад очувања какве-такве пристојности (нарочито после недавних догађаја у Бриселу). Штавише, господин Џонсон је принуђен да призна да је „њихова идеологија „одвратна“, пошто ти људи претендују на 'верско оправдавање убистава'“.

        Испоставило се да страст према антиквитетима и древним културним артефактима представља ништа мању вредност од човекољубља и „апстрактног“ хуманизма. Пошто Асадова победа јесте, ни мање, ни више, „победа за археологију и све оне који брину због древних споменика који се налазе на територији једног од најчудеснијих културних места на Земљи“.

        У том погледу градоначелник Лондона има апсолутно бескомпромисан став према „монструмима из ИД“, који су се дрзнули да насрну на објекте од материјалне вредности. „И да, управо зато сам - понавља Џонсон -задовољан што су протерани из града“.

        По тој логици, у остатку сиријске пустиње, где не постоје културни артефакти, слободно дивљање терориста не тангира превише западне елите.

        „Путинове снаге су „помогле да се манијаци истерају из Палмире“, пише први човек британске престонице, чинећи још један реторички реверанс Русији. Даље следи оно због чега је, може се претпоставити, мистер Џонсон тако заређао са похвалама на рачун земље која се налази на списку непријатеља Велике Британије.

        „И ми можемо да искористимо своје адуте“, истиче високорангирани колумниста. И предлаже да кривицу „оперу“ британски археолози.

        „Имамо неке од највећих археолошких стручњака на свету - истиче Борис Џонсон. - Надам се да ће влада финансирати њихову експедицију у Сирију: они ће тамо помоћи својим учешћем у радовима на обнови. То је знатно јефтиније од бомбардовања и врло вероватно ће довести до дугорочног туристичког и економског просперитета у региону“. Британски стручњаци треба да буду у првим редовима у том пројекту, сматра градоначелник.

        С обзиром на специфичну репутацију рестауратора из Велике Британије, тај предлог дефинитивно не спада у ред оних које је немогуће одбити. Довољно је рећи да су само из Бенгала у XVIII веку Енглези изнели драгоцености вредне милијарду фунти стерлинга. А у јеку Првог светског рата би приредили „чишћење“ антикивтета где год би се појавила њихова војска.

        Или, још један пример - пре него што су се Енглези укључили у ослобађање Грчке од османске владавине, дипломата лорд Елџин је почетком XIX века откупио од османлијског султана јединствену колекцију споменика, која се још увек налази у музеју Британије. И није заборавио да понесе са собом фриз легендарног атинског Партенона.

Фриз атинског Партенона у музеју Британије

        Подсетимо, терористи из Исламске државе су након заузимања града уништили неколико изузетно старих споменика, укључујући статуу Лава Алата, стару две хиљаде година, и највећу грађевину у граду - храм Баала, изграђен у време римског императора Тиберија 32. године наше ере. Пред крај свог боравка у граду, који је још крајем XVIII инспирисао раднике у области културе и уметности да упореде Санкт Петербург са бисером антике, савремени вандали из ИД истакли су се уништењем античке Тријумфалне капије изграђене крајем II века наше ере.

        Већ следећег дана након ослобађања историјске реликвије специјализована установа УН за образовање, науку и културу (UNESCO) обзнанила је план да изврши рестаурацију историјских споменика Палмире. Осим тога, медији су јавили да су се прве групе руских инжењера и деминера већ упутиле у Сирију. Пре почетка операције деминирања старог града и стамбених четврти, они ће заједно са владиним сиријским снагама претражити терен.

        Магистар историјских наука, доцент на факултету за светску политику Московског државног универзитета „Ломоносов“ Алексеј Фењенко не види ништа чудно у уздржаној реакцији САД и њихових савезника на војне успехе геополитичких опонената у борби против међународног тероризма.

        - Судећи по многобројним изјавама, Асад је за Вашингтон малтене гори од терориста из ИД. У последњих годину дана нисам чуо ниједну јасну осуду исламског екстремизма, за разлику од безбројних памфлета и увреда на рачун првог човека владајућег секуларног режима у Сирији. Стиче се утисак да ће гласноговорници Стејт департмана аплаудирати том терористичком олошу, ако успе да свргне Башара Асада.

        • Судећи по јавном наступу градоначелника Лондона, Запад не може да „осећа радост због војног успеха ,једног од најодвратнијих режима’ на планети“.

        - Авај, такви су западни борци против тероризма - чак и после трагичних догађаја у Паризу и Бриселу они се понашају као да жале што гину џихадисти. Само зато што је то учинила Русија, а не хваљена америчка коалиција са својим британским лакејима. А генерално, САД не би имале ништа против сталног конфликта на територији Сирије, односно - да та земља буде у стању перманентног хаоса. Јер, док тиња сукоб између екстремиста и владиних снага, повремено се распламсавајући, ЕУ никада неће моћи да се докопа енергетских ресурса на Блиском Истоку.

        Главни уредник часописа „Проблеми националне стратегије“ РИСИ Аждар Куртов напомиње да најновија историја познаје примере да су Велика Британија и САД фактички биле саучесници у злочинима везаним за крађу културних добара.

        - Трговина антиквитетима је била једна од компоненти финансирања ИД и осталих екстремистичких групација. Јасно је да су вредни артефакти преко Турске (можда и преко Јордана) стизали на највисоколиквиднија тржишта, која се налазе у англосаксонском свету. Није тајна да је Лондон светска престоница милијардера који су дошли из најразличитијих држава. Британска влада из те чињенице извлачи велику добит.

        Ту се налазе седишта највећих аукцијских кућа, укључујући „Christie's“ и „Sotheby's“. У том смислу „културна пљачка“ не би попримила такве размере, да није било тржишта за продају, које су обезбеђивали Британци.

        • Поред наведених побуда, да ли имате осећај „дежа вија“, да „западни савезници“ покушавају да Русији украду победу?

        - Наравно. При чему се то ради прилично цинично. Сада није време да се профитира на „рестаурацији“ културног наслеђа, већ за стварање елементарних животних услова за људе који живе у ослобођеним деловима Сирије - без струје, здравствене помоћи, доступних намирница.

        Британци су оставили хаос иза себе 2003. године, када су заједно с Американцима приредили „демократско оргијање“ на Блиском Истоку, али се не труде да почисте за собом. Наравно, Британци и Американци ће покушавати да продру у регион заједно са таквим утицајним организацијама као што је UNESCO. Територија исте те Турске врви од Италијана, Аустријанаца, који врше ископавања античких споменика. И то под условима који су изузетно неповољни по Анкару. Они извозе античке артефакте и излажу их у својим музејима под плаштом проучавања итд.

        • Нека за почетак врате Криму колекцију скитског злата вредну 15 милијарди долара коју је секвестрирала Холандија након уједињења полуострва са Русијом…

        - Заиста. Ако влада Сирије пусти западне „црне археологе“, ризикује да доспе на удицу на којој ће Запад држати Дамаск независно од тога ко ће доћи на чело државе после избора.

        • Да ли ће сиријска армија уз подршку Ваздушно-космичких снага РФ и шиитске милиције успети да оствари успех заузимањем „престонице ИД“ Раке и скидањем блокаде са опсађеног Деир ез-Зора, како би без западног мешања „затегла омчу на врату“ екстремиста?

        - Према последњим информацијама, терористи концентришу велике снаге у провинцији Деир ез-Зор. Дуж аутопута М-7, који спаја ослобођену Палмиру и блокирани град. Мислим да то може да значи припреме за њихову нову офанзиву на Деир ез-Зор.

        Веома је важно скинути опсаду с тог града. Пошто се на околним територијама налазе изузетно богата лежишта угољоводоника. Ако се та провинција узме Исламској држави, то ће бити изузетно озбиљан ударац за приходе терориста.

Мост преко Еуфрата у Деир ез-Зор

        Да не говорим о томе да је заузимање Палмире веома важно у смислу имиџа. У том смислу што ће се после тог догађаја борбени жар код терориста који још нису положили оружје значајно смањити.

        • Да ли ће успеси ВКС РФ подстаћи антитерористичку коалицију у Ираку на челу са САД на веће ангажовање у смислу офанзиве на Мосул?

        - Нема сумње. Сви се сећамо историје Другог светског рата - чим су совјетске снаге приступиле ослобађању Источне Европе, Американци и савезници су хитно форсирали Ламанш, како би стигли на дељење „колача“.

        • Колико је умесна та аналогија, с обзиром на то да се ирачке власти налазе под влашћу САД и тешко да ће позвати РФ у помоћ, чак и ако ИД дође до Багдада?

        - То није битно. Американцима је важно да остваре било шта као противтежу успесима Русије, да не би и дефинитивно изгубили информативну кампању. Могуће је да се неће ограничити само на заузимање Мосула. Као и у време Другог светског рата, за САД је важно да успоставе контролу над што већом територијом како би диктирале своје услове за преговарачким столом.

        • Ко ће први да стигне до турско-сиријске границе да затвори коридор од 100 километара, преко којег ИД наставља да добија наоружање, муницију, најамнике, нафту итд. Да ли су САД заинтересоване за то?

        - Сумњам у то. Иако одбијање Обаме да се састане са Ердоганом сведочи да Вашингтон покушава да барем ствара такав привид.

        По мом мишљењу, алгоритам владиних снага уз помоћ ВКС РФ ће бити следећи: прво Деир ез-Зор, затим Рака и тек онда успостављање контроле над границом.

        Наравно, ту ће много тога зависити од курдског фактора, који у садашњој ситуацији игра двојаку улогу. С једне стране, имамо изјаве о тежњи да се стекне већа или мања аутономија, што може да доведе до сукоба с Асадом. Али, уз умешну дипломатију Русије, решавање тог сложеног питања се може одложити за будућност. А до тада заједничким напорима курдских одреда и владиних снага успоставити контролу над границом. Тим пре што је то у и интересу Курда.

        Изјава градоначелника Лондона је у потпуном складу са англосаксонским менталитетом, сматра председник централног савета Руског друштвеног покрета „Народни сабор“ Владимир Хомјаков.

        - Када је у борби против фашистичке Немачке Совјетски Савез изгубио 25 милиона наших сународника, а Црвена армија заузела Берлин, британски лордови су такође били незадовољни. Они су хтели да Хитлер стигне до Урала, да ми и Вермахт искрваримо, а онда би Британци и Американци дошли „на готово“ и обрачунали се са супарницима који су се међусобно потаманили.

        Међутим, испоставило да имају проблема са „сигурном победом“. Јер, кад год се нешто догађа, то без Руса не може да прође. Док су Американци пар година „бомбардовали“ ИД, територија коју је она контролисала се увећала за 70 одсто. Ако се зачепрка мало дубље, можемо да се присетимо да је Осама бин Ладен испоручивао америчко оружје муџахединима. Затим смо имали Ирак, где су Американци уништили државу. Не дајући ни пет пара на сва упозорења да у држави где су на власти сунити, а шиити чине већину (да не говоримо о шест милиона Курда), те заједнице могу да живе заједно само ако постоји централизована секуларна власт.

        Затим су се понижени генерали-присталице Бааса који су остали без земље разбежали и од новца Саудијске Арабије и Катара учествовали у „арапском пролећу“ у Сирији. Након тога је појава нескривено екстремистичких група, које немају ништа заједничко са световном представом о опозицији режиму, било само питање времена.

        • А Запад је покушао да напујда „духа“ којег је сам пустио на Асада…

        - Световна опозиција у Сирији је била толико слаба, да то једноставно није била у стању да изведе. Ради решавања тог задатка је и био створен „терористички Рајх“ на челу са „ручним Хитлером“ (тако су сматрали на Западу). Да би се јуначки борили против тог светског зла и да би се после „антитерористичке“ операције САД и савезника на власт поставио неки представник опозиције из епрувете. А он ће већ, дефинитивно, бити марионета у њиховим рукама.

        И све се одвијало по плану CIA и Пентагона, док се није умешала Русија, чије руководство није могло да посматра како Запад припрема целе хорде фанатика да продру до нашег „плексуса“ у Средњој Азији. Није им успело, и сада нам не треба помоћ Англосаксонаца.

        Тим пре што идеовци нису јуче окупирали Палмиру, али Запад није предузео никакве кораке да ослободи тај антички бисер.

        Британци се не смеју пуштати. Својевремено сам видео материјал о томе како компаније са Магловитог Албиона обучавају стручњаке за деминирање. То је било у периоду између првог и другог чеченског рата. Британска организација повезана са МИ-6 обучила је 200 „инструктора“. Један део њих је касније ухваћен у антитерористичким операцијама.

        Управо одатле је кренуо талас бомбаша-самоубица. Енглези увек ратују туђим рукама. И на крају, сви су чули како су САД и Велика Британија у Ираку после 2003. године варварски пљачкале древне споменике културе. Исто ће бити и у Палмири - где год да дођу Англосаксонци, све драгоцености које нестају у хаосу грађанског рата испливају у британским и америчким музејима.