Руски у Летонији остао без статуса другог државног језика

НА ИСХОД НАЈДИРЕКТНИЈЕ УТИЦАЛО ТО ШТО 319.000 СТАНОВНИКА (МАХОМ РУСА) ИМА СТАТУС „НЕДРЖАВЉАНА“ КОЈИ НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСАЊА НА РЕФЕРЕНДУМУ

            РУСКИ је матерњи језик безмало 44 одсто становника Летоније. Упркос томе, само 25,06 одсто (261.651) изашлих на референдум - гласало је да руски добије статус другог државног језика у тој бившој совјетској републици.

            Гласало је 69 одсто одраслих становника те прибалтичке државе, а против државног статуса руског било је 779.054, односно 74,62 одсто.

            Летонија има 2,1 милион становника, а на исход референдума најдиректније је утицало то што 319.000 (махом Руса) има статус „недржављана“ који нису имали право учешћа на референдуму.

            Да би руски добио статус државног језика (сада има статус „страног“), било је потребно да „за“ гласа најмање 771.893 бирача.