Русија и Кина праве заједно рејтинг-агенцију

ВИШЕ ОД 90 ОДСТО СВЕТСКОГ ТРЖИШТА

„ПОКРИВАЈУ“ ТРИ АМЕРИЧКЕ РЕЈТИНГ-АГЕНЦИЈЕ

• После снижења сувереног рејтинга САД у 2011. години - одмах је отпочела државна истрага у односу на могуће цурење инсајдерске информације о припреманом снижењу рејтинга, а након месец дана агенција Standard&Poor's саопштила је да је њен председник поднео оставку
• Незадовољство ЕУ радом „велике тројке“ већ је довело до разматрања питања у званичним органима Европске уније и до припреме програма и мера за регулисање делатности таквих агенција, као и оснивања сопствене европске агенције која би могла постати противтежа „великој тројци“
• Ипак, до сада је препрека за реализацију овог пројекта био недостатак потребног финансирања које се процењује на 300 милиона евра
• ЕУ има намеру да оснује сопствена агенцију која ће у раду користити принципе различите од „велике тројке“, која је монополисала тржиште. Такве принципе спремна је да користи и нова кинеско-руска-америчка агенција и зато њен конструктиван развој у будућности мора позитивно да утиче на читаво светско финансијско тржиште  

Аутор: С. В. КАРАТАЈЕВ, Магистар економије, старији научни сарадник сектора за конјунктуру светских тржишта Центра за економске студије у РИСИ - Руском институту за стратешке студије

         СРЕДИНОМ октобра 2012. јавност је обавештена о оснивању нове међународне агенције за кредитни рејтинг Universal credit rating group, чији чланови су кинеска агенција Dagong, руска RusRating и америчка Egan-Jones Ratings.

         У средствима јавног информисања овај догађај се није нашао на првим страницама, али би могао значајно да утиче на читаво светско финансијско тржиште.

         Почнимо од тога да је данас ситуација таква да више од 90% светског тржишта за оцену сигурности глобалних финансија и појединих суверених и корпоративних корисника кредита припада уделу свега три агенције за кредитни рејтинг -  Standard and Poor's, Moody's и Fitch. При том њихова делатност већ дуго времена изазва значајне приговоре од стране учесника тржишта. Међу њима треба издвојити основне:

         - постојећи конфликт интереса у вези са плаћањем рада агенција, које, по правилу, непосредно реализују субјекти оцене, што мора довести у сумњу крајњи резултат. Као један од јасних примера наводи се ситуација из 2007. у САД кад су на почетку кризе изазване давањем високоризичних хипотекарних кредита агенције „велике тројке“ наставиле да потврђују високе рејтинге хипотекарних хартија од вредности.  

         - учињене методолошке грешке у раду, које су по мишљењу појединих експерата допринеле јачању криза током 2000.-их. Сем већ поменутих неоправдано високих рејтинга хипотекарних облигација, може се говорити и о томе да су током 2007. и 2008. агенције S&P, Fitch и Moody's биле неспособне да прогнозирају кризу, као и да правилно процене стање највећих компанија као што су AIG, Enron, Lehman Brothers, Parmalat када су се нарочито високе оцене кредитне способности компанија базирале на фалсификованим извештајима.

         - знатан „американизам“ својствен како механизмима делатности, тако и мишљењима саопштаваним од стране све три агенције и иницираним утицајем државних органа САД који регулишу њихову делатност, што изазива природно незадовољство у Европи због одсуства било каквих могућности утицаја на рад агенција.  

         Тако је после снижења сувереног рејтинга САД 2011. од стране агенције Standard&Poor's одмах отпочела државна истрага у односу на могуће цурење инсајдерске информације о припреманом снижењу рејтинга, а након месец дана агенција Standard&Poor's саопштила је да је њен председник поднео оставку. Снижење рејтинга европских земаља није имало за последицу никакве значајне последице.

         У вези с тим треба рећи да је самовољно присвојени рејтинг ефикасан инструмент за деловање на тржиште, који се, поред осталог, може искористити и у неправедној конкурентској борби. И мада саме агенције негирају своју ангажованост, ипак је део учесника на финансијском тржишту чврсто уверен да су неке оцене агенција могле бити искоришћене за такве циљеве.

         Притужбе изазивају и закључци агенција базирани на америчким економским представама које не наилазе увек на разумевање у другим земљама. Зато се и проамеричка оцена будућности европских држава многима чини неоснованом, а у ситуацији насталој у последње време, и неправедном.

         Многи стручњаци сматрају да су те агенције доносиле неосновано строге одлуке у погледу оцене кредитне способности земаља Европе настојећи да не понове раније учињене грешке у оцени догађаја који су довели до финансијске кризе 2007-2008. г. и самим тим само погоршавале ситуацију на тржиштима и смањивале ефекат предузиманих мера европских влада.

         Незадовољство ЕУ радом „велике тројке“ већ је довело до разматрања овог питања у званичним органима Европске уније и до припреме програма и мера за регулисање делатности таквих агенција, као и оснивања сопствене европске агенције која би могла постати противтежа „великој тројци“. Ипак, до сада је препрека за реализацију овог пројекта био недостатак потребног финансирања које се процењује на 300 милиона евра.

         Сем тога, учесници тржишта имају и питања у односу на стварну праксу три водеће агенције, која не узима увек у обзир ниво утицаја  њихових сопствених процена на светско финансијско тржиште, и то управо чињеницу да је њихов суд већ сам по себи важан фактор који значајно може утицати на тржиште. Поред тога њихове одлуке утичу и на „структуру портфеља“ прилично великог броја инвеститора  чији су захтеви за квалитет улагања често законодавно повезани са оценом рејтинга поузданости дате од стране једне од три највеће агенције и због тога се још више појачава утицај агенција на област међународних финансијских односа. На крају, могућа је ситуација у којој после погоршања стања на тржишту изазваног проценом „велике тројке“ касније управо оно постане узрок  још лошијих прогноза агенција, односно изазове циклично пропадање тржишта. 

         Тако је недавна анализа узрока повећања рентабилности обвезница италијанске централне банке показала да на инвеститоре утичу не само и не толико стање економије и финансија директно Италије, већ пре њихова сопствена страховања у вези са ширењем европске финансијске кризе. Заправо, низак ниво котирања италијанских облигација већим делом је изазван узроцима који не подлежу контроли државе већ су подвргнути знатном утицају спољних негативних саопштења  укључујући и она која долазе од агенција за кредитни рејтинг.

         Оснивање нових међународних агенција које ће временом моћи да се такмиче са „великом тројком“, чини се благовременим и веома потребним тржишту, нарочито ако се њихов рад буде базирао на нешто другачијим принципима који ће учесницима тржишта дати алтернативну процену ситуације.

         Главни захтев за новог играча биће његово одустајање од радова по наруџбини субјеката процене с тим да се повећа објективност резултата (или у крајњем њихово поимање на тржишту), као и велика независност због одсуства националне компоненте у раду, што је, например, у односу на нову агенцију сасвим изводљиво ако се узме у обзир вишестраност њених учесника.

         Формирање нове агенције подржаће прилично дуго постојећи „европски“ тренд јачања конкуренције између сличних међународних агенција и самим тим смањење зависности учесника финансијског тржишта од њих, као и повећање транспарентности њихове делатности. Као што је већ истакнуто, у том правцу интересовање ЕУ изражено је у намери да се оснује сопствена агенција која ће у раду користити принципе различите од „велике тројке“, која је монополисала тржиште. Такве принципе спремна је да користи и нова кинеско-руска-америчка агенција и зато њен конструктиван развој у будућности мора позитивно да утиче на читаво светско финансијско тржиште.