Погледајте како Новозеланђани плаше своје спортске противнике ратничким плесом хака
ИЗВОДИ СЕ ЈОШ ОД 1905, АЛИ ЈЕ ОТАД ДОЖИВЕО ВИШЕ МОДИФИКАЦИЈА
- Данас је, поготово у рагбију, хака постала нешто у чему ужива цео стадион. Камере на терену, микрофони, све у циљу како би сви гледаоци и на стадиону и крај малих екрана имали што бољи угођај током извођења ратничког плеса
АКО су ритуали пре мечева одлучујући фактор, Нови Зеланд би стално односио победе, због извођења ратничког плеса хаке.
Тако је било и пре 7 дана и финала са Аустралијом, када су „All Blacks“ извели овај ратнички плес Маора, исти онај који изводе још од 1905. године.
Данас је, поготово у рагбију, хака постала нешто у чему ужива цео стадион. Камере на терену, микрофони, све у циљу како би сви гледаоци и на стадиону и крај малих екрана имали што бољи угођај током ратничког плеса.
Исколачене очи, ударања у груди, језици избачени, крик који се прелама, са све метафоричним резањем гркљана противника, леди крв у жилама свима онима који играју против All Blacks-а.
Комшије из регије Јужног Пацифика Того, Фиџи и Самоа, имају своје верзије ратничких плесова које изводе, и када играју са Новим Зеландом, онда је то прави спектакл на терену.
Челници Рагби уније ипак су морали да донесу прописе којим би се противник држао на дистанци, како не би дошло до сцена као 2011. године када су Французи кренули у сусрет „Алл блацкс-има“.
Интересантан податак, да било ко да је покушао да одговори на хаку, са неким домишљатим решењем, по правилу би губио меч.
Међутим, иако је постала синоним за Нови Зеланд, хака није њихово наслеђе у самом смислу ратничког плеса.
За Маоре, хака није само симбол рата, већ је користе и ако некоме желе да приреде добродошлицу, или да честитају успех, постоји чак и верзија за одавање почасти покојнику.
Челници репрезентације се ипак односе са великим поштовањем према маорском наслеђу, па је тако цели тим уочи Светског првенства у рагбију посетио меморијални центар Нгати Тоа племена, за које се веже хака Ка Мате („То је смрт“) коју су Алл Блацкс-и користили.
Ка Мате је осмишљена 1820. године и њен творац је Те Раупараха, поглавица Нгати Тоа племена, која слави његов спас од непријатеља.
Хака је доживела модулације, па је тако од 2005. године у употреби „Капа о Понго“ (буквалан превод „тим у црном“), којим се слави част ношења националног дреса.
Дерик Кардели, културолошки експерт за Нгати Тоа племе, радио је на овој верзији, која се изводи у великим ситуацијама, као што је финале СП у рагбију.
Ова хака је била на удару неких репрезентација (пре свих Енглеске), због дела са приказивањем „резања гркљана“. Али Енглези ће увек бити Енглези.
Прво извођење хаке датира од 1905. године када су чувени „All Blacks Originals“ на турнеји по Великој Британији одрадили хаку како би одали почаст противницима.
До 1980. године хака се користила само за међународна гостовања, али од тада је узела маха, што је и био разлог за све већи јаз између маорских племена и репрезентације.
Фијатова реклама са женским играчицама и хаком, и све већа комерцијализација традиционалног плеса замало је довела до судског спора.
Самим тим све већа учесталост репрезентативних наступа, и хака која је постала обавезан ритуал пре сваке утакмице, за неке је обесмислила цео тај процес.
Како другачије тумачити „Хакарену“ (спој хаке и планетарног хита из 90-их) коју су смислили енглески навијачи како би показали непоштовање ка Новозеланђанима.
А опет неко ће рећи да су то само енглеска посла, и да онда и не чуди кад Енглеска заврши наступ на СП у рагбију, на првенству где су били домаћини и имали велика очекивања, још у групној фази.
Да Хака и даље леди крв у жилама, можда је најбољи показатељ СП у кошарци, када су NBA звезде биле поприлично затечене плесом новозеландских кошаркаша. Ипак то им није сметало да победе са 20 поена разлике.
