План јуриша на Златни храм Сика разрадио официр SAS по одобрењу Маргарет Тачер

СКАНДАЛ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ - ОБЈАВЉЕНА ДВА ПИСМА КОЈА ПОТВРЂУЈУ УМЕШАНОСТ ЛОНДОНА У ТРАГЕДИЈУ ОД ПРЕ 30 ГОДИНА

• Писма је објавио Брајан Фол, који је у време извођења операције био лични секретар шефа британске дипломатије Џефрија Хауа, а открила су да је влада Индије – док је још премишљала шта да предузме – упутила молбу Лондону да је посаветује
• У Њу Делхи је – по одобрењу Тачер -  био упућен официр који је сачинио план јуриша на Златни храм, а тај план је потом одобрила Индира Ганди
• Златни храм Сика – Хармандир-Сахиб – налази се на северу Индије, у граду Амритсар и не треба га бркати са „златним храмом” хиндуиста у граду Варанаси. У том храму Сика чува се „Ади Грантх” – оригинал свете књиге сикизма, осме религије у свету по броју верника

         МОЖДА и неочекивано, у Великој Британији се разгорео крупан скандал повезан са покојном председницом владе те земље Маргарет Тачер.

         Откривено је да је њена влада умешана у познати јуриш на Златни храм Сика – трагични догађај са мноштвом жртава, етничким чисткама и убиством председника владе Индије.  А до открића је дошло захваљујући објављивању писама која су пуне три деценије чувана под „строго пов”.

         Златни храм Сика – Хармандир-Сахиб – налази се на северу Индије, у граду Амритсар и не треба га бркати са „златним храмом” хиндуиста у граду Варанаси. У том храму Сика чува се „Ади Грантх” – оригинал свете књиге сикизма, осме религије у свету по броју верника.

         Сики су некада имали своју самосталну државу, коју су Енглези укључили у састав Индије. Откад је та земља постала самостална, Сики траже аутономију за своју државу Пенџаб, која је најразвијенија у Индији.

         Дошло је до озбиљног конфликта који је ескалирао када се у Златни храм уселио главни духовни ауторитет тог народа Џарнаил Сингх Бхиндранвале. Тада се светиња Сика претворила у штаб прилично екстремних сепаратиста који су, примера ради, експлозив производили непосредно унутар храма у који доступ није имала ни индијска полиција.

         Влада Индире Ганди одлучила је у мају 1984. године да  на јуриш заузме Хармандир-Сахиб. Међутим, за ту акцију је изабрала крајње неподесно време јер се „дан Д” временски поклопио са годишњицом мученичке смрти једног од гуруа Сика па је храм био препун ходочасника.

         У целом Пенџабу је уочи акције био уведен полицијски час и заведена строга цензура. Златни храм је био блокиран и остављен без струје. Ходочасницима је било понуђено да напусте светињу (што је део њих и учинио).

         Индија је својим војницима који су саосећали са опкољеним Сикима дозволила да не учествују у акцији. Након што је дошло до крвопролића, индијска влада је тврдила да су терористи онемогућавали ходочаснике да напусте храм и да су их користили као живи штит.  Сики су то категорички одрицали.

         Специјална операција је потрајала неколико дана, уз примену минобацача, тенкова и друге тешке војне технике. Здање храма  било је веома оштећено. Индијска армија је имала 83 мртва, а погинула су и 492 Сика.

         Сики до данас нису престали да тврде да је на њиховој страни било више од 2.000 убијених.

         Ова операција је дала крила тероризму Сика и – убрзо се догодио атентат на Индиру Ганди који је био њихова освета за заузимање Златног храма.

         Три године касније Сики су прогласили сопствену независну државу Халистан, упркос томе што територију те „државе” потпуно контролише Индија. Ту њихову државу признали су само Турска, Пакистан и непризната Турска република северног Кипра.

         У чему је била улога Велике Британије? У чему је одговорност Маргарет Тачер?

         Према писму које је објавио Брајан Фол, који је у време извођења операције био лични секретар шефа британске дипломатије Џефрија Хауа, влада Индије је – док је још премишљала шта да предузме – упутила молбу Лондону да је посаветује. И, званични Лондон је то учинио.

         Према том писму, у Њу Делхи је био упућен официр који је сачинио план јуриша на Златни храм. Тај план је потом одобрила Индира Ганди.

         Данас се већ зна да је у Индију био упућен официр SAS (Special Air Service)  - јединице за антитерористичке операције и обуку специјалаца, не само на територији Велике Британије.

         Из другог објављеног писма се види да за Тачер није било тајна шта се спрема и да је она лично одобрила тражену помоћ индијској влади.

         Наводно постоје и друга документа која се тичу заузимања Златног храма, али још нису објављена.

         На територији Велике Британије данас живи безмало пола милиона Сика .

         Реагујући на објављивање истине о британском учешћу у трагедији Сика, Дејвид Камерон је наложио секретару владе да се „цело питање детаљно изучи”.

         Ово ће се односити и на улогу кабинета торијеваца на чијем челу је била Маргарет Тачер. Али, симптоматично је да је Камеронов кабинет већ саопштио да ни актуелном британском премијеру ни руководству Конзервативне партије ништа досад није било познато о догађајима од пре три деценије.

         Да све буде још замршеније, треба нагласити да је садашњи председник индијске владе Манмохан Синг и по националности и по вери – Сик. Многа најважнија командна места у индијској армији такође држе – Сики.