Нобел за књижевност добила Канађанка Алис Манро коју сматрају „женским Чеховом“

ПИШЕ О ЖЕНАМА И ЗА ЖЕНЕ, АЛИ ПРИТОМ НЕ ДЕМОНИЗУЈЕ МУШКАРЦЕ

Алис Манро

• Манро најчешће описује рурални Онтарио, у којем је одрасла, а њени јунаци су углавном жене које се не уклапају у уобичајене стереотипе лепих, заносних хероина
• Са 11 година одлучила да постане писац и никад се није поколебала. У једном интервјуу је чак признала: „Мислим да сам можда била успешна у томе јер просто нисам имала других талената“
• Код нас су објављена три дела Алис Манро: збирка приповедака „Превише среће“, кратка проза „Бекство“ и роман „Животи девојака и жена“

         НОБЕЛОВА награда за књижевност у 2013. додељена канадској списатељици Алис Манро, саопштила је у Штокхолму Шведска Краљевска академија наука која додељује награду.

         Манро 13-та жена добитник Нобелове награде за књижевност и 110. добитник у тој категорији.

         Награда сваке Нобелове награде ове године износи 8 милиона шведских круна (1,2 милиона америчких долара).

         Церемонија награђивања добитника одржаће се 10. децембра у Штокхолму на дан смрти оснивача награде - бизнисмена и проналазача Алфреда Нобела.

         Иначе, прозу Манро пореде са Чеховљевом и незивају „женским Чеховом“. У њеним кратким делима, исто као и у причама руског класика, сиже је секундаран, важна је дубина јунакових осећања, тачније јунакиња обзиром да Алис Манро углавном пише о женским судбинама.

         Шведска академија је у образложењу навела да је Манро „мајстор савремене кратке приче“, истичући њено „фино тонирано приповедање, које карактеришу јасноћа и психолошки реализам“.

         „Њене приче су често смештене у малим срединама, где борба за друштвено прихватљив живот доводи до затегнутих односа и моралних конфликата, проблема који произилазе из генерацијских разлика и супротстављених животних амбиција“, истиче се у саопштењу Шведске академије.

         У својим делима, Манро најчешће описује рурални Онтарио, у којем је одрасла, а њени јунаци су углавном жене које се не уклапају у уобичајене стереотипе лепих, заносних хероина.

         „Она пише о женама за жене, али притом не демонизује мушкарце“, коментарисао је амерички књижевни критичар Дејвид Хомел.

         Рођена 1931. у Вингаму, у Онтарију, одрасла је на селу. Њен отац је узгајао кокошке и лисице, а мајка је била учитељица.

         Са 11 година, одлучила је да постане писац и никад се није поколебала.

         „Мислим да сам можда била успешна у томе јер просто нисам имала других талената“, казала је у једном ранијем интервјуу.

         Њена прва прича „Димензије сенке“ објављена је 1950. док је била на студијама.

         Добитница је бројних награда, међу којима су награда Националног круга књижевних критичара и награда Генералног гувернера, највишег канадског књижевног признања, које је три пута освајала.

         Почетком ове године, Манро је у интервјуу за „Њујорк тајмс“ изјавила да „вероватно“ више неће писати.

         Код нас су објављена три дела Алис Манро: збирка приповедака „Превише среће“, кратка проза „Бекство“ и роман „Животи девојака и жена“, сва три у издању „Агоре“.

         Поред ње, Нобелову награду за књижевност добио је још само један канадски писац - Сол Белоу 1976, али као писац који је од детињства живео у САД.

         Прошле године добитник Нобелове награде за књижевност био је кинески писац Мо Јан.